molitvoslovm

Блажени Аверкије Џорданвилски: Беседа у Недељу Православља

Објављено 19 март 2016

averkije1АРХИЕП. АВЕРКИЈЕ ЏОРДАНВИЛСКИ

БЕСЕДА У НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉA

Ово је Апостолска вера, ово је вера Отаца, ово је Православна вера, потврда васељенске вере!

Драга браћо и сестре у Господу, данас ћете чути ове свечане и значајне речи у Молебану, коју је Света Црква установила да се служи на овај дан. Прва недеља Светог и Великог Поста је одредила недељу појачане молитве и аскетског покајања. Сада је Света Црква, желећи да нас охрабри и утеши, установила за нас у првој недељи Великог Поста, у прву Недељу, духовну свечаност, најдражу и најближу нашим срцима, Победу Православља.

 

Ова свечаност је први пут одржана 842. године у Константинопољу у присуству Блажене Царице Теодоре, од стране Његове Светости Патријарха Методија, у спомен на обарање последње ужасне јереси која је узнемиравала Цркву Христову, јерес иконоборства.

Али у овој свечаности, Света Црква обележава победу Светог Православља уопште, његову победу над свим злочестивим јересима, лажним учењима и расколима. Наш Господ Исус Христос, основао је Своју Цркву на земљи, да би сви који јој припадају били спасени, могли да избегну мреже ђаволске и уђу у Царство Божије, припремљено за њих.

Ђаво је напрегао све своје снаге да збаци и уништи Цркву Христову, и кроз ово да омете спасење човека. У почетку је подигао ужасне прогоне на Цркву, преко Јевреја и незнабожаца. Скоро три века је крв Хришћанских Мученика текла непрестано. Али ђаво није успео у својој замисли.

Крв Мученика, према мудром изразу Хришћанског апологете Тертулијана, постала је семе Хришћанства. Хришћанство је тријумфовало над својим гонитељима. Кротки јагањци Христовог стада, претворили су вучији бес својих гонитеља у јагњећу кротост.

Али ђаво се није смирио након пораза, који је претрпео од Мученика. Када је Црква Христова тријумфовала у свету, подигао је нове, чак још опасније прогоне против ње: из унутрашњости Цркве, као што је Свети Апостол Павле прорекао у својм разговору са Ефеским свештеницима, људи су почели да говоре изопачене ствари. Павле је такве људе назвао вуковима (Дела 20:29-30).

Ово су били такозвани јеретици, који су покушали да изопаче истинско учење Христово, по питањима вере и побожности, са циљем да ово учење постане неделотворно за људе. Када се ово догодило, Света Црква је, у лику својих најбољих служитеља, повела борбу против ових јеретика, са циљем да одбрани своје истинско, неискривљено учење.

Тада су почели да се одржавају прво Помесни, а онда и Васељенски Сабори. Епископи су се окупљали из свих крајева земље и кроз Духа Светог, изнели су чисту и неискривљену Истину, следећи примеру Првог Апостолског Сабора у Јерусалиму (Дела 15:6-29). Они су такође одсекли јеретике из Цркве и анатемисали их.

Ово је било у складу са јасном заповешћу Господа нашег Исуса Христа који је рекао: ''А ако ли не послуша ни Цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.'' (Матеј 18:17) И у складу са заповешћу Апостола Павла, тог великог Апостола народа, који је рекао: ''Али ако и ми, или анђео с неба јави вам Јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!'' (Гал.1:8) А на другом месту, он говори: ''Ако ко не љуби Исуса Христа да буде проклет, маран ата.'' (1. Кор. 16:22)

Тако наш покретни, величанствени и свечани Молебан Православља, почиње од Самог Господа нашег, Исуса Христа и од Његовог великог Апостола, прозваног од Њега, Апостолом народа, т.ј. целокупног незнабожачког света. Од деветог века Света Црква је установила да ова служба треба да се служи, прве недеље Светог и Великог Поста, и да се зове Недеља Православља.

Ова служба је браћо и сестре, посебно важна и значајна у злим временима које искушавамо, временима у којим се Православна вера колеба и љуља. Ово колебање и љуљање је заслуга управо оних особа које би требало да је снаже и подржавају у душама верних.

Они који би требало да буду стубови Светог Православља, најстарији јерарси, укључујући и поглаваре појединих Помесних Цркава, одвајају се од Истине Светог Православља. Ужасно је рећи да је чак и поглавар Константинопољске Цркве, која је позната као Васељенска Црква, човек који би требало да буде први јерарх целог Православља, напустио овај пут!

На свему овоме несумњиво лежи печат одступништва, о којем је пророковао Свети Апостол Павле (2. Сол. 2:3), одступништва Хришћана од Христа.

Ми смо сада лицем у лице, са овим Одступништвом. Главна претња истинској Хришћанској вери, Православној вери, је такозвани Екуменистички покрет, вођен нечим што је познато као Светски Савет Цркава, тела које одбацује учење о јединству и непогрешивости Истините Цркве Христове и покушава да створи из свих тренутно постојећих и искривљених вера, нову, лажну цркву, која ће из нашег гледишта, бити несумњиво црква Антихриста, она лажна црква коју ће Антихрист, чији се долазак брзо припрема у свету, водити.

Из учења Речи Божије и Светих Отаца Цркве, знамо да ће Антихрист бити и религиозни, али и политички вођа целог човечанства; он ће стати на чело нове васељенске, лажне цркве; он ће такође бити поглавар једне нове светске владе и покушаће да потчини све људе својој апсолутној моћи.

Православна вера,  то је вера Светих Апостола, то је вера директних ученика Светих Апостола, Светих Отаца.

Свети Оци и Учитељи Цркве и њихови законити наследници, установљени Духом Светим, протумачили су све то за нас у својим величанственим и надахнутим делима.

Браћо и сестре, морамо држати ову веру чврсто, ако желимо вечно спасење! Сада ћемо служити са вама, овај дубоко поучан и веома свечани Молебан, за све оне који су залутали, или отпали од истинске Православне вере; у другом делу Света Црква изриче страшне анатеме против свих лажних учитеља, јеретика и расколника који су ојачали у својој тврдоглавости и не желе да се поново сједине са Истинитом Црквом Христом, већ се уместо тога боре против Ње.

Онда ћемо одслужити Вечни Помен за све упокојене браниоце Светог Православља и ''многаја љета'' за оне браниоце Светог Православља и Цркве, који су још увек међу живима. Амин.

Одржано у Недељу Православља 1971. године.

Из дела ''Hold fast in the faith'', Дела Архиепископа Аверкија

Извор: Православни одговор, http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Besede_Svetog_Averkija/nedelja_Pravoslavlja.htm

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски