molitvoslovm

Святая Русь

Упозорење схиигумана Сергија Романова о нашем времену

Објављено 09 мај 2018
sergii romanovПРОПОВЕД СХИИГУМАНА СЕРГИЈА (РОМАНОВА) ПРОТИВ АНТИХРИШЋАНСКЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ РУСИЈЕ

У име Оца и Сина и Светог Духа! Драги оци, браћо и сестре! Хвала Богу што по молитвама Свете Цркве, по молитвама Светих Царских Мученика данас имамо могућност да се молимо у храму. Скоро читава Русија се крстила. Храмови су изграђени, отворени су, али су нажалост, полупразни. И „док гром не загрми“, како се каже, "сељак се неће прекрстити." А „гром“ – то су болести, социјална беда, криминал, пијанство, наркоманија. Када човек не добија помоћ од овога света, или од лекара, или од стране власти, или од ближњих, он долази у храм. И, на крају, он сазнаје да је човек - храм Божји, којем се обраћа Отац Небески - Сам Бог: "Без мене не можете чинити ништа", "Покајте се, јер се приближило Царство Небеско, верујте у Јеванђеље, и спасени бићете"...

Опширније...
 

Геније руске просвете: Сергије Александрович Рачински

Објављено 01 мај 2018

racinski1ИРИНА УШАКОВА

СЕРГИЈЕ АЛЕКСАНДРОВИЧ РАЧИНСКИ

Познати руски просветитељ, педагог и наставник, професор Московског универзитета, Сергије Александрович Рачински (1833–1902) је још седамдесетих година 19. века створио узорну народну православну (парохијску) основну школу. Данас такве школе с муком оснивају, али затим успешно развијају многи професори и учитељи приватних школа. Ови људи, који су у ствари прави подвижници, ревносно се угледају на Рачинског и марљиво користе његово старо искуство.

Опширније...
 

Дмитриј Достојевски, праунук Достојевског о свом животном путу

Објављено 21 април 2018

dmitrij dostojevskiДМИТРИЈ ДОСТОЈЕВСКИ

"ИЗЛИЈЕЧИО САМ СЕ И КРСТИО У СТАРОЈ РУСИ"

Праунук писца о свом путу ка Богу, побједи над раком, о прецима и потомцима Ф. М. Достојевског. 

Ф. М. Достојевски је говорио: «Зауставите се на неким свијетлим тачкама у свом  животу, држите се њих, и тада ће код вас све бити добро у животу». Праунук писца Дмитриј Достојевски подијелио је приче о таквим «свијетлим тачкама» свог живота, и још – о представницима знаменитог рода, снази мајчинске молитве и чуду свог  излијечења пред Староруском иконом Богородице.

Опширније...
 

Поклоничко путовање у Русију 2018

Објављено 18 април 2018
Picture 118mПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У РУСИЈУ 2018

Поштовани читаоци, и ове године, као и претходних, планирамо поклоничко путовање у Русију: Москва - Орански манастир - Дивјејево, 29.4./12.5.-7/20.5. ове године. Имамо још једно упражњено место у групи. У наставку је план пута. Такође, ко жели да уплати за полугодишње, годишње или вечно помињање на Проскомидији (Литургији) у манастиру, нека пише на мејл да се договоримо, цене су најповољније, можете их видети  у наставку.

Опширније...
 

Андреј Тарасјев: Блажењејши Антоније митрополит Кијевски и Галицки (7)

Објављено 24 јануар 2018

antonije hrapovicki portretmИПОЂАКОН АНДРЕЈ ТАРАСЈЕВ

СЕЋАЊА НА МИТРОПОЛИТА АНТОНИЈА ХРАПОВИЦКОГ

...Нас неколико дечака силно смо заволели тиха и дивна богослужења у руској цркви у Сремским Карловцима  која се тада налазила у старој, касније порушеној згради богословског Благодејанија на спрату, па се до ње долазило трошним дрвеним степеницама . Свакле суботе одлазили смо на дуга бденија а недељом и празником смо одмах по завршетку Литургије у нашој Саборној цркви, трчали у нама драгу руску цркву где је било тако молитвено и лепо, црква је била дупке пуна, испуњена миомирисом дивног тамјана и умилних песама великог хора. Све је то стварало у нашим детињим душама осећање побожности и страхопоштовања...

Опширније...
 

Андреј Тарасјев: Блажењејши Антоније митрополит Кијевски и Галицки (6)

Објављено 23 јануар 2018

antonije hrapovicki portretmИПОЂАКОН АНДРЕЈ ТАРАСЈЕВ

СЕЋАЊА НА МИТРОПОЛИТА АНТОНИЈА ХРАПОВИЦКОГ: „ЊЕГОВО ИМЕ ЈЕ СЛАВНО ЗА ЦЕЛО ХРИШЋАНСТВО“

Нисам могао лично познавати владику Антонија али сам из породице где је сећање на тог истакнутог Јерарха било веома живо: мој отац протојереј Виталије Тарасјев, омиљени ученик Владике који га је звао «мој Витаљчик» и моја мати, недавно преминула матушка Људмила, која је читавих 60 година певала у Руској цркви у Београду, били су дубоки поштоваоци Великог Аве, па је наш дом увек био пун прича о њему, његових књига, слика... Ту је увек одседао архимандрит Теодосије када су обележавани дани упокојења Митрополита, чији се живот препричавао до најситнијих детаља. Ево неколико сећања матушке Људмиле:

Опширније...
 

Андреј Тарасјев: Блажењејши Антоније митрополит Кијевски и Галицки (5)

Објављено 19 јануар 2018

antonije hrapovicki portretmИПОЂАКОН АНДРЕЈ ТАРАСЈЕВ

БЛАЖЕЊЕЈШИ АНТОНИЈЕ, МИТРОПОЛИТ КИЈЕВСКИ И ГАЛИЦКИ (1863-1936)

Приступајући опису последњих 16 година  овоземаљског живота Владике Антонија морамо са захвалношћу да споменемо две личности нераскидиво везане за тај последњи период животног пута Блажењејшег Владике. Први од њих је епископ Флоридски Никон, у миру Николај Рклицки, дете из свештеничке породице где се о владици Антонију много причало, јер је он убедио старијег Николајевог брата да уместо блиставе уносне војне каријере изабере пут одрицања, пут јерејског служења Цркви. После богословије Николај завршава права на Кијевском универзитету (1911.г.).

Опширније...
 

Андреј Тарасјев: Блажењејши Антоније митрополит Кијевски и Галицки (4)

Објављено 18 јануар 2018

antonije hrapovicki portretmИПОЂАКОН АНДРЕЈ ТАРАСЈЕВ

БЛАЖЕЊЕЈШИ АНТОНИЈЕ, МИТРОПОЛИТ КИЈЕВСКИ И ГАЛИЦКИ (1863-1936)

У време избора првог руског Патријарха обновљене патријаршије Њ.С. Тихона у новембру 1917.годинe, Владика Антоније је имао свега 54 године и био у пуној духовној снази. Примивши избор свог бившег ученика из Петроградске духовне академије Василија Белавина (рођеног 1865.) који је у тренутку избора био Митрополит Московски за Патријарха сверуског, као Божију вољу, са монашким смирењем и личном скромношћу, иако је био свестан да би „људском вољом“ он био изабран на трон руских Патријараха, Владика Антоније је све своје снаге дао на сређивање црквеног живота у она крвава и бурна времена.

Опширније...
 

Андреј Тарасјев: Блажењејши Антоније митрополит Кијевски и Галицки (3)

Објављено 16 јануар 2018

antonije hrapovicki portretmИПОЂАКОН АНДРЕЈ ТАРАСЈЕВ

БЛАЖЕЊЕЈШИ АНТОНИЈЕ, МИТРОПОЛИТ КИЈЕВСКИ И ГАЛИЦКИ (1863-1936)

Почетком 20. века владика Антоније је међу архијерејима, монасима и свештенством имао толико бивших ученика, а то значи следбеника, и уживао такав ауторитет да су „антонијевци“ чинили, може се рећи, идејно језгро Руске цркве. Повезивала их је и општа забринутост због положаја цркве у Русији, због поражавајуће декаденције руског друштва, па и због стања у самој Руској цркви.

Опширније...
 

Андреј Тарасјев: Блажењејши Антоније митрополит Кијевски и Галицки (2)

Објављено 15 јануар 2018

antonije hrapovicki portretmИПОЂАКОН АНДРЕЈ ТАРАСЈЕВ

БЛАЖЕЊЕЈШИ АНТОНИЈЕ, МИТРОПОЛИТ КИЈЕВСКИ И ГАЛИЦКИ (1863-1936)

После дугогодишњег рада у три духовне академије Русије: Петроградској, Mосковској и Казанској, епископ Антоније је 1900.године постављен за епископа Уфимског...

Опширније...
 

Андреј Тарасјев: Блажењејши Антоније митрополит Кијевски и Галицки (1)

Објављено 12 јануар 2018

antonije hrapovicki portretmИПОЂАКОН АНДРЕЈ ТАРАСЈЕВ

БЛАЖЕЊЕЈШИ АНТОНИЈЕ, МИТРОПОЛИТ КИЈЕВСКИ И ГАЛИЦКИ (1863-1936)

Поштовани читаоци, преносимо изузетно вредан текст, написан 1986.год. поводом 50 година од упокојења великог авве, учитеља и првог Првостојатеља Руске Православне Заграничне Цркве, митрополита Антонија Храповицког. Аутор је наш брат у Христу, један од најбољих познавалаца РПЗЦ, ипођакон др Андреј Тарасјев, на чији смо предлог и нашли, прекуцали и објавили овај текст. Њему се захваљујемо.

Опширније...
 

Насликана икона митр. Филарета Њујоршког Исповедника

Објављено 05 децембар 2017
filaret voznesenski ikonamНАСЛИКАНА ИКОНА МИТР. ФИЛАРЕТА ЊУЈОРШКОГ ИСПОВЕДНИКА

Поштовани читаоци, после дугог времена, ипак је насликана икона блаженог митрополита Њујоршког, Филарета Исповедника. Представљамо вам икону и захваљујемо се свима који су помогли у њеној изради. Иконописци су били веома заузети у протеклих годину дана, радили су у једном београдском храму, тако да је мало времена остајало за икону. Са поносом истичемо да је ова икона митр. Филарета јединствена у свету, како по лепоти, тако и по композицији.

Опширније...
 

Људмила Листова: Они су нама потебни а не ми њима

Објављено 01 децембар 2017

milosrdjesestre2ЉУДМИЛА ЛИСТОВА

ОНИ СУ НАМА ПОТРЕБНИ, А НЕ МИ ЊИМА

На вратима иркутског Михаило-Архангелскох храма прочитала сам оглас: „Двогодишњој девојчици  из Дома за незбринуту децу предстоји операција. Потребни су људи за дежурство у болници“. И ако код мирског, неверујућег човека, он може изазвати неодлучност типа "Зашто да се ја бринем за туђе дете?", онда је за црквеног човека то позив у помоћ, на који би се требало одазвати. Ипак  није све тако просто...

Опширније...
 

Ранко Гојковић - Сенке над савешћу или сиромаштво културних јањичара

Објављено 15 новембар 2017

Senke-nad-BalkanomРАНКО ГОЈКОВИЋ

СЕНКЕ НАД САВЕШЋУ ИЛИ СИРОМАШТВО КУЛТУРНИХ ЈАЊИЧАРА

Српско-руско братство печаћено је вековима, често и крвљу заједнички проливеној против истих непријатеља. Ти непријатељи чинили су и чине све да нас што више удаље и раздвоје, најчешће преко наше европезиране и позападњачене интелигенције. Као да су западни сатанисти услед незаустављивог војног јачања Русије осетили да губе тло под ногама, па пред своју пропаст очајнички покушавају направити што више смутње у српском роду – једином истинском, вековном савезнику руског народа. Прљави Сорошев новац на који пљују и римокатолици Мађари, поново је убачен у великој количини у Србију као и приликом финансирања издајничке олоши из покрета „Отпор“. Данас се тим прљавим новцем финансирају дубоко антисрпски и антируски пројекти, од којих је један и одвратна серија која ружи руске избеглице пристигле у Србију између два рата...

Опширније...
 

Ранко Гојковић: Гледање „Матилде“ је срамотан чин за Србина

Објављено 05 новембар 2017

matildaРАНКО ГОЈКОВИЋ

ГЛЕДАЊЕ "МАТИЛДЕ" ЈЕ СРАМОТАН ЧИН ЗА СРБИНА

„Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа?…“.

Опширније...
 

Страна 1 од 8

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски