Завршена посета руског патријарха Кирила СПЦ

Објављено 17 новембар 2014
hramordenmЗАВРШЕНА ПОСЕТА ПАТРИЈАРХА КИРИЛА СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Поштовани читаоци, претходна два дана била су препуна догађаја везаних за посету свјатјејшег патријарха Руског, г. Кирила. Нас посебно радује што је његова пажња поклоњена незаслужено заборављеном наслеђу Руске Заграничне Цркве у Србији: у Сремским Карловцима је освећена спомен плоча у част првојерарха Руске Заграничне Цркве у Србији - митрополиту Антонију Храповицком, и освећена је капела Иверске Мајке Божије на Новом Гробљу, коју је и подигла руска Бела емиграција предвођена Руском Заграничном Црквом, и у чијој крипти почивају његове мошти, као и других руских јерараха који су служили у Србији. Овде преносимо како је о томе обавештавао сајт СПЦ.

 

Помен Патријарсима Димитрију и Павлу у Раковици

У суботу, 15. новембра 2014. године, на дан када се навршава пет година од упокојења блажене успомене Патријарха српског Павла, светом Литургијом у манастиру Раковици почело је сабрање верног народа који је од раног јутра пристизао да дочека поглаваре Руске и Српске Цркве са великим бројем архијереја.

Дирљиво је било видети вернике из његовог родног места Кућанаца као и других места из источне и средње Славоније и, наравно, других крајева. Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, у присуству Свјатјејшег Патријарха српског г. Иринеја, великог броја архијереја, свештенства, монаштва и благочестивог народа, одслужио је помен Патријарсима српским Димитрију и Павлу с почетком у 10:30 часова.

rakovica2

Овом приликом је Патријарх српски Иринеј упутио речи захвалности патријаху Кирилу на молитвама које је принео у име свих сабраних и на благослову који доноси српском народу, посебно на данашњи дан. Свјатјејши Патријарх српски Иринеј је, између осталог, казао: - Хвала Вам што сте нашли за сходно и благоизволели да на дан упокојења блажене успомене Патријарха Павла дођете на његов гроб и гроб патријарха Димитрија. И једног и другог су красили кротост и смиреност. Нисмо запамтили патријарха Димитрија, али знамо да је живео светим животом и да је приљежно служио својој светој Цркви.

Патријарх Павле је био приљежан молитвеник пред Господом, и његов живот се није разликовао од живота монаха подвижника. И док је био Владика рашко-призренски и касније као Патријарх уживао је велики углед. Народ је гледао у њега као у икону. Колико је био омиљен у народу, види се и по томе што је његова сахрана била највеличанственија коју памтимо у Београду. Својим начином живота и врлинама оставио је дубоког трага у нашој Цркви. Многи тренуци из његовог живота, његове мисли и идеје понављају се у народу као пословице... Изволео је да буде сахрањен управо у овом манастиру.

Ваша Светости, још једном Вам благодарим што сте данас дошли овде да се помолите заједно са нама, и нека Господ подари Царство небесно патријарсима Димитрију и Павлу, истакао је патријарх Иринеј.

Патријарх Кирил се затим обратио патријарху српском Иринеју и свима присутнима истичући и овом приликом велику личност патријарха Павла кога је лично познавао дуги низ година. Московски Патријарх је још једном пожелео српском народу мир, благостање и духовну крепост:

- Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, благодаран сам што смо овде могли заједно да одслужимо помен блажене нам успомене патријарсима Димитрију и Павлу. Патријарх Димитрије је био првојерарх у чије време је обновљена Српска Патријаршија, и управо он је дао благослов руском православном народу који је после револуције и грађанског рата у Русији дошао у Србију, који је, захваљујући његовом благослову, могао да учествује у богослужењима, руски свештеници су могли да служе у српским храмовима; он је био отац руској емиграцији у Србији, те стога и ми чувамо лепу успомену на њега.

rakovica1

Патријарх Кирил је истакао да је патријарх Павле био својеврсна икона Христова својим смирењем и кротошћу, додавши и то да је био у стању да "незлобиво и неустрашиво прими на себе све животне тешкоће" и истакао да је лични пример блаженоупокојеног патријарха Павла оно чему треба дy тежимо у хришћанском животу.

Своје обраћање Патријарх Кирил је завршио молебним речима: „Нека Господ Бог упокоји душе и подари рајско насеље Патријарсима Димитрију и Павлу, а Српској Цркви дарује мир, јединство и духовни процват".

Сремски Карловци: Сећање на митрополита Антонија Храповицког

У оквиру мирне посете Свјатејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила Српској Православној Цркви, у суботу 15. новембра 2014. године у Сремским Карловцима је освећена спомен-плоча у част 150-годишњице рођења Митрополита Антонија (Храповицког).

Ова спомен-плоча је постављена на вратима Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, који је Српска Црква 1921. године уступила на употребу руским архијерејима у избеглиштву, а до 1946. године била је резиденција Руске Православне Заграничне Цркве. По благослову Патријарха Кирила, освећење спомен-плоче је обавио председник Одељења спољних послова Московске Патријаршије Митрополит волоколамски Иларион.

karlovci

У свечаном чину учествовали су Архиепископ женевски и западноевропски Михаил, Епископи зворничко-тузлански Хризостом и сремски Василије, настојатељ Подворја Московске Патријаршије у Београду протојереј Виталије Тарасјев и секретар за међуправославне односе при Одељењу за спољне црквене осносе протојереј Игор Јакимчук.

Пред почетак свечаног чина у Саборној цркви Светог Николе служен је молебан, на крају којег се митрополит Иларион обратио присутнима:

„Ваша Високопреосвешенства и Преосвештенства, пречасни оци, драга браћо и сестре! Окупили смо се да одамо спомен на једног од најугледнијих руских архијереја 20. века – на митрополита Антонија (Храповицког), чија 150-годишњица рођења је била прошле године. Личност митрополита Антонија (Храповицког), ревносног архипастира, знаменитог мислиоца, дубоког богослова, надахнитеља и наставника академског монаштва, заузима посебно место у историји Руске Православне Цркве.

Последњих петнаест година свога живота митрополит Антоније проведео је овде, у Сремским Карловцима, где се налазио у броју оних архијереја-избеглица које је позвао Свјатејши Патријарх српски Димитрије. Патријарх Димитрије је с љубављу предао њима на употребу ово прекрасно здање, своју патријарашку резиденцију. Овим поводом умесно је сетити се речи премудрог Соломона: У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи (Приче 17,17).

Овде у Сремским Карловцима ослушкивао се одјек трагичних збивања, која су настала из разлога што је, пре сто година, у Русији дошло до братоубилачког рата и раскола у Руској Православној Цркви. Данас су та збивања постала део историје. Ми не престајемо благодарити Богу на Његовој милости, пројављеној приликом васпостављања канонског јединства унутар наше Цркве2007. године. И ми никад нећемо заборавити подвиге делатне хришћанске љубави и топлог гостопримства Српске Православне Цркве, која је и у наше време била међу онима који су топло поздравили и подржали процес сједињења Руске Заграничне Цркве и Московске Патријаршије, подржавајући успех овог историјског подухвата.

Откривање спомен-плоче, израђене настојањем руског Фонда свехвалног Апостола Андреја Првозваног, представља не само одавање спомена митрополиту Антонију, него је и споменик братске љубави, који ће кроз многа столећа убудуће обједињавати Руску и Српску Православну Цркву.

Вечан и блажен спомен богомудром Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Димитрију! Вечан и блажен спомен Митрополиту Антонију! Смирено поклоњење пред Епископом сремским Василијем, пред житељима Сремских Карловаца и пред свима чедима Српске Православне Цркве на показаној искреној љубави према браћи из Русије!“

Иницијатор овог спомен-обележја у Сремски Карловцима у част првојерарха Руске Заграничне Цркве Митрополита Антонија (Храповицког) јесте Фонд Светог апостола Андреја Првозваног.

Спомен-плоча је израђена по пројекту познатог београдског вајара Златка Кузмановића, а по портрету чувеног руског уметника-емигранта Г. И. Гринкевича-Судника. Натпис на спомен-обележју гласи: Првојерарху Руске Православне Заграничне Цркве Митрополиту Антонију (Храповицком). 17(29). марта 1863 – 29. јула (10. августа) 1936.

 

Освећена обновљена Иверска капела

Патријарх Кирил осветио Руски некропољ и спомен-костурницу руским војницима

Данас, у суботу 15. новембра 2014, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил осветио је обновљену Иверску капелу, реновирани Руски некропољ и спомен-костурницу у славу руских бораца изгинулих у Првом светском рату. Чину освећења је присуствовао Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј са више Архијереја наше свете Цркве, као и сви чланови високе делегације Московске Патријаршије која се налази у тродневној посети нашој Цркви. Примећен је велики број српских свештених и монашких лица, као и велики број Београђана који и на овај начин захваљују на свакој врсти помоћи браће Руса, и то не само у ратовима.

iverska

Овом заиста светом и, мора се рећи, надасве дирљивом чину присуствовао је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, као и у свету чувени редитељ Никита Михалков, директор Управе за односе са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, поч. конзул Белорусије у Србији Драгомир Карић, председник Фонда руског некропоља у Београду г. Ненад Поповић, и многи други представници политичког и културног живота Русије и Србије, као и руски и српски високи официри, руски војници учесници здружене вежбе са српским војницима "Срем 2014" са генералом Владимиром Анатолијевичем Шамановим, представници козачких организација...

На освећењу обновљене Иверске капеле, Некропоља и спомен-костурнице, као и на помену у наставку, појао је хор при Подворју Руске цркве у Београду посвећене Светој Тројици.

После овога чина Патријарх Кирил се обратио присутнима речима:

„Ваша Светости, браћо Архијереји, браћо и сестре! Хтео бих да изразим захвалност свима који су уложили труд да се ова светиња обнови. Ми се налазимо на посебном месту где су сахрањени многи руски војници и као такво, ово гробље је највеће у Европи. Ово је земља у којој се, упркос многим недаћама, подиже споменик цару Николају, који није оставио Србију ни онда кад је требало доносити тешке одлуке. Није била лака одлука да уђе у рат 1914. године, у моменту када Русија није била спремна. Године 1914. отпочеле су корените реформе у руској војсци и тај процес требало је да се заврши 1920. када би руска армија постала вероватно најјача у свету . Међутим, те 1914. године, мимо наше воље, отпочиње Први светски рат, познатији као Велики...

iverska2

Српски народ се налазио у тешкој ситуацији, и, без обзира на све, цар Николај II доноси одлуку да уђе у рат. Знамо какве последице је имао тај рат: четири империје су нестале: Руска, Отоманска, Германска и Аустро-угарска. Али је Руска империја највише пострадала и највише жртава поднела. Без обзира на то што је Русија претрпела највеће губитке, она се ипак није нашла на страни победника...

После Првог светског рата отпочиње грађански рат. И управо те чињенице и данас имају корене у оном времену. Добро је што су отпочели да се помињу хероји онога времена и у Србији и у Русији, а благодарна Србија је примила реке Руса који су нашли уточиште у њој. Србија је на тај начин изразила благодарност Русији на великој жртви и проливеној крви. То се догодило онда кад је српска војска била на обалама Јадранског мора и кад се очекивало да ће јој савезничке силе помоћи, али то се није догодило. И управо тада је цар Николај II поставио ултиматум да, уколико савезничке силе не помогну Србији, Русија ће изаћи из рата.Дакле, ми вршимо спомен на ове догађаје управо кад се обележава 100-годишњица од почетка Првог светског рата.

Радостан сам што је ово гробље обновљено. Хтео бих да се с благодарношћу обратим свима онима који су помогли обнову овога гробља. Истовремено, то је предиван споменик који символизује братске односе Србије и Русије. Обнављајући ово гробље, обнављамо спомен на нашу историју и наша осећања. Оно што се данас догађа, не односи се само на прошлост, него и на будућност. Нека Господ благослови Русију и Србију, наше народе, наше Цркве!“

У наставку је Свјатејши Кирил заблагодарио и Српском патријарху што му је омогућио да одслужи данашњи помен, а Иверску капелу је даривао иконом Христа Спаситеља.

После овога су два Патријарха положили цвеће на споменик војницима палим у Првом светском рату.

 

Изложба: Русија и Србија: Историја духовних веза

Патријарх московски и све Русије г. Кирил посетио изложбу „Русија и Србија: Историја духовних веза“

Новембра 15. 2014. године у поподневним часовима Патријарх московски и све Русије г. Крил је посетио изложбу „Русија и Србија. Историја духовних веза од XIV до XIX века“. Организатори изложбе, приређене у некадашњем конаку кнеза Милоша Обреновића, данас изложбеном простору Историјског музеја Србије у Топчидеру, јесу Министарство културе Руске Федерације, Федерална архивска агенција (Росархив) и Министарство културе и информација Републике Србије, уз учешће Државног архива Руске федерације, Руског државног архива древних докумената, Државног историјског музеја (Москва) и Историјског музеја Србије.

muzej

На изложби су представљена многобројна материјална сведочанства духовних веза двају народа: званична документа која се чувају у архивима, грамате, укази, рукописи, писма и дневници савременика, географске карте и фотографије. На првом месту, ту су фотографије српских кнезова које се чувају у Државном архиву РФ, диплома српског друштва Црвеног крста издана великој кнегињи Александри Петровној за помоћ рањенима и болеснима, извештај Српског добротворног друштва у Одеси и читав низ других раније непознатих докумената.

Свјатејши Патријарх Кирил је разгледао изложбу у пратњи министра културе Руске Федерације В. Р. Мединског, министра културе и информација Србије Ивана Тасовца и директора Државног архива Руске Федерације Ц.В. Мироненка.

Поглавар Руске Цркве је високом оценом оценио начин како су изложена документа и експонати и заблагодарио приређивачима изложбе, која пружа могућност да се напоредо разгледа та неразорива многовековна веза која постоји између Србије и Русије.

 

Његова Светост Патријарх московски Кирил служио празнично бденије у храму Свете Тројице у Београду

Верни народ је од поподнева чекао пред руском црквом у Београду да поздрави Његоову Светост Патријарха московског и све Русије Кирила и да пронађе своје место у храму који је био мали да прими све верне. Звона Руске цркве су означила долазак Руског патријарха, у чијој пратњи су били Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Архиепископ женевски и запоадноевропски Михаило и Епископ моравички Антоније.

Вечерњом службом је началствовао Московски патријарх уз саслужење Митрополита волоколамског Илариона и Епископа солнечногорског Сергија, протојереја Николаја Балашова, протојереја Виталија Тарасјева, стрешине Подворија Руске Православне Цркве у Београду, и протојереја Игора Јакимчука.

bdenije1

Верни народ је целивао Јеванђеље, а патријарх Кирил је све помазао освећеним уљем.

По завршетку богослужења Свјатејшег Владику је топло поздравио протојереј Виталиј Тарасјев, који је истако значај посте поглавара Руске Православне Цркве и изразио радост поводом освећења Ивреске капеле на Руском некропољу. Отац Виталије је подарио Његовој Светости факсимилно издање спомен-књиге која се води од времена оснивања Руског некропоља, као и копију иконе Мајке Божје Иверске.

Обраћајући се присутним вернима, Његова Светост Патријарх Кирил је у својој беседи после вечерњег празничног бденија казао:

„Високопреосвећена браћо Архијереји, браћо свештеници, драга браћо и сестре.

Поново прелазим праг овог светог храма осећајући духовно заједништво са вама и поколењима руског народа који су напустили Отаџбину услед крвавих догађања и доселили се овде на српску земљу. Овај храм је заиста био сведок и суза и радости хиљада и хиљада људи.

За ове Русе управо је овај храм био делић Русије. Можемо само замислити са каквим осећањима су они гледали на овај храм и на иконе које су их подсећале на оне које су оставили тамо у далекој Отаџбини. Пред тим иконама су се молили свим срцем; можемо замислити шта су осећали слушајући срцу драго појање и како су доживљавали ту могућност да стоје једни поред других, такорећи, руку под руку... Све их је ово подсећало на лик Матушке Русије, коју су морали да напусте... Говорећи о четири нараштаја руских емиграната, можемо говорити и о савременим житељима Русије.

Како у Отаџбини, тако и ван наших граница, храм нас не сједињује напросто са прослошћу; то није само некаква уметничка или архитектонска конструкција која нас чини причесницима културне традиције народа. Храм је нешто више због тога што се у храму актуализује прошлост као тренутни доживљај. Црква је једина сила која је способна да прошлост уведе у садашњост.

Ко је Александар Невски за световног човека? Одговор је - само личност наше историје. Ко је Александар Невски за нас? Светац! Када му се обраћамо, обраћамо му се као светоме. Мртвима је немогуће обраћати се молитвом. Гледајући његов свети лик, ми се истински сједињујемо са светим човеком из далеког тринаестог века, због тога што и данас припада истој Цркви, с том разликом што он припада Цркви прослављеној, Небеској, а ми смо још увек овде у Цркви земаљској, која странствује; али то је једна Црква са главом Гопода и Спаситеља.

Наводим пример Александра Невског зато што је то живи и светао пример повезан са херојском историјском личношћу, али то можемо рећи и за сваког међу светима, као и за оне који не припадају Русији – Светој Русији. Зар је мртав Свети Јован Златоуст који је историјски удаљен од нас један и по миленијум? Он је жив, он је за нас жив, живи у нашој молитви, у Светој Литургији, и ми се до дана данашњег молимо њему служећи његовим речима Свету Литургију.

Црква је велика духовна сила која оживљава прошлост. Прошлост нас сједињује не напрасто као експонат или као архивски материјал – она живи и даље. У овоме је велика снага Цркве, не само духовна снага, него и снага културна и друштвена. Ево због чега сваки пут када неко прижељкује слом друштвеног и државног живота организујући револуцију и метеж, усмерава свој ударац и на Цркву. Нема револуције која није гонила Цркву због тога што за Цркву прошлост није мртва и није предмет борбе. Цркви припада све оно што је у прошлости припадало вечности, због тога што сама Црква припада вечности.

Данас за многе житеље земаља Свете Русије, Русије, Украјине и Белорусије, као и земље у којима постоји Руска Православна Црква, храмови играју веома важну улогу за очување наше вере и живе везе са нашим народом, са нашим родитељима, дедовима и прадедовима...“

„Међу овим храмовима посебно место заузима и храм Свете Тројице у Београду који, поред парохијске намене, има веома важну улогу пошто представља Московског патријарха и и читаву Руску Православну Цркву пред Патријархом српским и пунотом Српске Православне Цркве.

„Широм Русије данас се зидају храмови - али Руска Правсоалвна Црква има и преко осам стотина храмова широм света у више од 60 земаља, и сваки храм посећује народ Божји, чули смо синоћ у Руској цркви у Београду. који прењдставља својеврсни мост који духовно сједињује руски и српски народ,“ казао је Патријарх руски Кирил и потом заблагодарио протојереју Тарасјеву који приљежно служи и стара се о духовним чедима, и посебно исказао љубав и труд око обнове Иверске капеле на меморијалном Руском гробљу, и унапредио га у чин протопрезвитера с правом ношења крста са украсима. Овом приликом, патријарх Кирил је храму Свете Тројице подарио компете евхаристијских сасуда.

bdenije

Његова Светост Патријарх московски и све Русије одликовао је орденом Светог Серафима Саровског г. Ненада Поповића, председника Фонда Руског некропоља у Београду, док су орден Светог Сергија Радоњешког трећег реда добили г. Константин Косачов, руководилац руске Државне агенције за међународну друштвену сарадњу, и г. Валериј Рјазански, председник Комитета за социјалну политику Савета Федерације (Горњи дом Парламента).

Празничном бденију присуствовао је амбасадор Белорусије г. Владимир Чушев, уз угледне госте јавног и културног живота Београда.

Храм Свете Тројице у Београду подигли су руски емигранти 1924. године према пројекту руског архитекте Вларија Сташевског уз одобрње Владе Краљевине Србиа, Хрвата и Словенаца, а по благослову Патријарха српског Димитрија. Године 1946. храм је добио статус Подворја Руске Православне Цркве у Београду, а 1957. године Патријарх московски и све Русије Алексије Први посетио је Подворје и у цркви одслужио Божанску Лирутгију. Светотројичин храм је пострадао од НАТОбомбардовања 1999. године, да би 2007. године био из основе обновљен, а осветио га је тадашњи председник Одељења спољних послаова Московске Патријаршије Митрополит смоленски и калињинградски Кирил (садашњи Патријарх московски и све Русије). Од 1950. године старешина овога храма је угледни трудбеник мешу руским емигрантима протојереј Виталије Тарасјев, после чије смрти 1974. године, његов син Василије Тарасје преузео ову свету дужност. Од 1998. године стрешина Подворја је протојереј Виталије Тарасјев, унук првог старешине храма. У цркви Свете Тројице налази се гробница генерала П. Н. Врангела. Иначе, у просторијама Поворја тренутно је изложена поставка посвећена историји руске емиграције у Југославији.

 

Више фотографија пожете погледати на сајту СПЦ

Извор: СПЦ