molitvoslovm

Разговор са организатором Крсног хода по србским земљама

Објављено 04 новембар 2014
krsnihod14zaglavakmРАЗГОВОР СА ЕКАТАРИНОМ ВАСИЉЕВИЧ – ЈЕДНОМ ОД ОРГАНИЗАТОРА КРСНОГ ХОДА КРОЗ СРБСКЕ ЗЕМЉЕ 2014 ГОДИНЕ ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА 1. СВ. РАТА И ПОМОЋИ СВ. ЦАРА НИКОЛАЈА СРБИМА, РАДИ ЈЕДИНСТВА ПРАВОСЛАВНИХ СЛОВЕНА

 

 

 

krsnihodbeograd1

- Поштована сестро Екатарина,  какви су ваши утисци из овогодишњег Крсног хода по Србским земљама?

Слава Богу, Господ је примио наш Крсни ход посвећен 100 годишњици од почетка Првог светског рата и помоћи Цара-мученика Николаја србском народу. Као потврда тога, десило се мироточење крстоходних икона у току пута. Ове године нам се прикључило више србских православних људи него прошле године.

Људима је раније било јављено о нашем доласку. Неки од србске браће су учествовали у руским Крсним ходовима и пренели су духовни опит из Велокорецка и из Свето-Тројицке Лавре у молитвеном ходу посвећеном 700 годишњици од рођења преп. Сергија Радоњешког. Може се рећи да смо ми оформили језгро Богомољачког покрета, које је способно да самостално постоји у својству препорода богомољачке традиције из времена св. Николаја Велимировића.

krsnihod13

 Испред Пећке патријаршије

- Шта нам можете рећи о овом, у поређењу са прошлогодишњим Крсним ходом?

Прошла година је за руско-србски покрет Крстоходаца, била прво искуство, и оно се војним речником може окарактерисати као ''пробој''. То је сасвим умесно будући да је Крсни ход духовни рат са силама злобе из поднебесја, то је по речима св. Николаја Србског: ''Поход православних људи да би осветили земљу оскрнављену бесовима''.

Прошле године смо прешли више километара, ишли смо на Косово. И сада се са трепетом у срцима сећамо звука звона манастира Пећка патријаршија. Памтимо и сузе монахиња које су нас сусретале. Јако бисмо хтели да их поново посетимо али, на жалост, то сада није могуће због одсуства потребних виза.

krsnihod14.1

 Освећење покајног крста

- Шта је за вас најјачи утисак у овом ходу, који су још били позитивни тренуци које сте ви видели у том ходу?

Најјачи утисак за нас је цео Крсни ход. Сваки дан смо долазили у ново место са великом духовном напетошћу, будући да је пут ишао по местима страдања србског народа у току последња три рата, укључујући ратне догађаје из 1994-1995. године. Одслужили смо мноштво парастоса и помена. Текериш, Јасеновац, Драгаљевац, Вишеград, Дракулић, Братунац – и мноштво других места. Огромна духовна одговорност. Некада нам се чинило да душе погинулих иду за нама у Крсном ходу и понављају наше молитве у многотисућном хору.

krsnihod14kravice

 Кравице, место страдања Срба у рату у Босни 90-тих.

- Вама су многократно мироточиле св. иконе Богоматере и св. Цара Николаја? Како Ви гледате на то, какав је смисао тога?

Нама су иконе Богородице почеле да благоухају у Кремни и да мироточе измаглицом на стаклу при доласку у манастир Покрова Мајке Божије. Ми смо се радовали, схватајући да нас Мајка Божија благосиља. Обилно мироточење иконе Светог Цара Мученика је почело касније, већ у граду Чачак.

Десило се тако да је икона морала да се одели од Крсног хода, јер је била потребна мала поправка. На путу у манастир Светих Царских Мученика на Тари, ми смо, са иконом на крову ''Волге'', ударили у кров бензинске пумпе и повредили свети лик – била је потребна поправка. Игуман манастира св. Царских Мученика, о. Сергиј, је предложио да се обратимо његовим духовним чадима у Чачку и ми смо се са захвалношћу сложили.

krsnihod14

Народ је тамо био обавештен да долазимо и нас су чекали у духовном центру св. Николаја Србског, дечији хор је певао тропар св. Царским Мученицима. Већ је било тамно. Унели су икону у просторију и угледали чудо. Са иконе су текли потоци мира.

Какво је значење тога? То је очигледно: Цар-Мученик је примио на себе удар и пројавио милост према србском народу. Мироточење је почело после повреде иконе. Ујутро је наш иконописац Александар Иванович ''залечио рану'' на светом лику и ми смо се вратили својим Крстоходцима. Следећи пут мироточење се десило у градићу Гроцка, близу Београда, у храму Пресвете Тројице. Намо нас је веома радосно примила месна црквена општина на челу са баћушком Александром.

krsnihod15

И трећи пут су скоро све иконе мироточиле у Соко Бањи. Тамо су свештеници устројили крсни ход са многобројним учесницима и гостопримство нам је указао брат Горан у конаку ''Романови''.

За растанак, Царска икона је плакала у селу Лазарево, на Крсном ходу са народом и о. Јованом. То је родно село србског народног хероја Ратка Младића.

Милост Божија. Тако нам Свети саопштавају о свом покровитељству, ма какву да заслужимо казну од гнева Божија – свети ће молити Господа да помилује оне који су сачували у својим срцима пламичак православне вере.

krsnihod143

- Шта би могло да буде боље следећи пут, ако Бог да?

Ако Бог да, да нам се у следећем Крсном ходу придруже хиљаде. Тако би могли да се организују Богомољачки сабори. У Србији има духовника и епископа који су достојни да возглаве такве народне саборе по примеру св. Николаја Србског.

krsnihod147

- Ви имате велики опит Крсних ходова у Русији и Србији. У чему је, уопште смисао Крсних ходова?

Смисао је у јединственом, саборном духу. Враг Божији се боји нашег јединства више него од сваког оружија. Ништа са нама неће учинити слуге антихриста када се ми ујединимо у Господу нашем Исусу Христу, одбацимо екуменизам, утврдимо се у црквено-словенском богослужбеном језику и будемо милосрдни – тада ћемо и однети, заједно са Господом, коначну духовну победу.

krsnihod145

- Да ли имате неку поруку за србски православни народ?

Христос воскресе!

Тако нас је научио старац Симон у манастиру Свете Тројице у Љубовији, да би свуда, ма куда ходили са Крсним ходом, поздрављали све радосним пасхалним ускликом.

- Екатарина, спаси Бог!

Разговарала: Православна породица, октобар 2014.

 

 

krsnihodsvsava1

 Крсни ход креће испред храма Св. Саве у Београду

krsnihod144

 У молитвеном ходу: Господе Иисусе христе, сине Божији, помилуј нас! - непрекидно се пева у току Крсног хода.

 

krsnihod14.visegrad1

 Србско-руско војничко гробље у Вишеграду, споменик руским добровољцима

 

krsnihod149

 

Манастир Дражевина

krsnihodbanjaluka

 

Споменик св. Цару Николају у Бања Луци

krsnihodbeograd

Београд

krsnihodcer

 Цер

krsnihodcokesina

 Манастир Чокешинаkrsnihodikone

 

Иконе Крсног хода у храму

 

 

krsnihodjoseva

Храм у селу Јошева под Цером, посвећен св. Царским Мученицима

krsnihodjasenovac

 Јасеновац

krsnihod146

 

Помозимо  породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски