molitvoslovm

Поуке с. Амвросија Оптинског

Објављено 23 октобар 2019
amvrosijeПОУКЕ СТАРЦА АМВРОСИЈА ОПТИНСКОГ

Једном старац Амвросије, погрбљен, опирући се о штап, однекуд долазаше путем у скит. Одједном угледа сцену: стоји натоварено возило, поред њега мртав коњ, а над коњем плаче сељак. Губитак коња хранитеља у сељаковом животу је највећа несрећа! Дошавши до коња, старац га три пута полако обиђе. Затим, узевши прут, ошину коња и викну му: «Устај, ленштино!» - и коњ послушно стаде на ноге...

Старац је људе поучавао народним пословицама и изрекама, са њему својственим хумором. Најдубљу мудрост је исказивао кроз своје духовите и оштроумне речи, ради лакшег памћења и примања. На пример:

Живи, не жали се, ником не досађуј, никог не осуђуј и свакоме: “Моје поштовање“.

«Где је све просто, ту је Ангела сто, а где је замршено, нема ни једног.»

«Не хвали се, пасуљу, да си бољи од боба: чим се расквасиш, и сам ћеш пући».

«Због чега човек бива лош? Зато што заборавља да је над њим Бог.»

«Ко мисли за себе да нешто има, и то ће изгубити».

«Добро говорити, то је сребро сипати, а благоразумно ћутање је злато».

Једној особи којој је било стид да призна грех, он рече:» Сидор и Карп у Коломни заједно живе, а грех и невоља с ким не бивају?» Она се са сузама баци Старцу пред ноге и признаде свој грех.

«Праведне у Царство Небеско уводи апостол Петар, а грешне сама Царица Небеска.»

На дан свих Светих Старац рече: «Сви су они били као и ми, људи грешни, али су се покајали, и прихвативши се дела спасења, нису се окретали унатраг као жена Лотова.» На напомену да сви ми гледамо унатраг, Старац објасни:» Зато смо и терани шибом и камџијом, тј. невољама и искушењима, да се не бисмо окретали.»

Жени која је осуђивала друге Преподобни је говорио:»Они можда и имају неко скривено добро, које покрива све њихове недостатке, и оне које не видиш. Ти имаш много снаге за жртву. Али, Господ је рекао: Милости хоћу, а не жртвоприношења. А ти милости имаш мало. Своје жртве видиш и њима се преузносиш. Боље се смиривај духом. Смирење и подвиге замењује. Трпи све невоље и предај се Богу.» Оваквим и многим другим речима Старац је поучавао и спасавао народ који му је долазио.

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски