molitvoslovm

Ходочашће св. Сергију Радоњешком

Објављено 30 јун 2014
sv.sergijeikonaХОДОЧАШЋЕ ПОВОДОМ 700 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА СВ.СЕРГИЈА РАДОЊЕШКОГ

Поштовани читаоци, добили смо обавештење да ће поводом 700 година од рођења св.Сергија Радоњешког 5./18.7. бити организовано поклоничко путовање аутобусом у Русију.

 

Цена је 130Е, контакт: 064 059 38 69 Драган Симић.

План пута је:

30.6./13.7. Полазак аутобусом из Новог Сада (ако буде доста пријављених из Београда, може се кретати и из Београда)

1./14.7 спавање у Минску, Белорусија,

2./15.7. Москва боравак у центру,

3./16.7. Крсни ход од манастира Ходково (родитељи св. Сергија – св.Кирил и Марија) до Тројице Сергијеве лавре.

5./18.7. Литургија поводом 700 година св. Сергија Радоњешког

6./19.7. Слободан дан у Москви

7./20.7. Повратак

Понети вреће за спавање и подлогу, тамо ће бити организовани шатори и кухиња за ходочаснике.

 sv.sergijekivot

Велики јубилеј Руске Православне Цркве - 700 година од рођења Светог Сергија Радоњешког

Руска Православна Црква ове године Господње обиљежава 700 година од рођења великог подвижника и предивног угодника Божијег – преподобног и богоносног Сергија Радоњешког чудотворца. Дани посвећени овом радосном јубилеју, под називом ,,Велики духовни пут'' , су почели 19. јуна 2014. године у Сали за црквене саборе храма Христа Спаситеља у Москви. Дани преподобног Сергија Радоњешког ће такође бити одржани и у Тројице-Сергијевој Лаври, Ростову Великом и Переслављ-Залеском. Јубиларни пројекат затвориће симпосион у Министарству културе Руске Федерације.

Блажени Епифаније, писац житија аве Сергија, сведочи да је немогуће описати сва духовна блага и чудеса преподобног, јер се она, још од утробе мајчине, непрестано дарују народу Божијем. По ријечима светог Јустина Ћелијског,управо су светитељи Божији она дјела Христова, чији опис не би стао ни у цијели свијет. ,,Диван је Бог у светима својим'' !

Уклањајући се од свијета зарад молитве за свијет, свети Сергије, још као младић Вартоломеј, са братом Стефаном одлази у несагледиву Радоњешку шуму и на узвишењу званом Маковец започиње тешки подвиг покајања и молитве. 1337. године гради древни храм посвећен Светој Тројици и тим чином поставља темељ будућем украсу Православља - Тројице-Сергијевој Лаври.


sv.sergijeikona

На путу за Тројице-Сергијеву Лавру, непосредно пред капијом, поклонике необично радосно и слободно дочекује јато голубова, исказујући добродошлицу мира и љубави. Напомињу оне небеске птице, које су биле знак да је молитва преподобног Сергија услишена пред Господом. За громадном капијом манастира открива се свијет другачији од онога вани; открива се икона Царства Небеског, украшена прелијепим храмовима, достојним дивљења Премудрости Божијој, Која Себи сагради дом рукама вичних неимара (,,Град који има темеље, којему је неимар и творац Бог''Јевр.11,10). У срцу Лавре стоји храм Свете Тројице, око којег гравитирају сва остала велељепна здања, а у њему покој налазе прослављене мошти преподобног Сергија Радоњешког чудотворца.

Ова прослављена обитељ је постала истинска школа благочешћа, из које су се духовним силама напајали, и све до данас напајају, сви крајеви земље руске. У окриљу манастира светог Сергија се налази Богословија, од 1814. године Духовна Академија и друге духовне школе. У правом смислу духовни центар Русије.

Светотројична-Сергијева Лавра наставља дјело Светих Антонија и Теодосија Кијево-Печерских, оснивача општежитељног монаштва у Русији. Свети Сергије је преко својих ученика постао оснивач многих манастира широм Русије. Још за вријеме свог овоземаљског живота преподобни је у пророчком виђењу небеских птица добио обећање од Господа да ће ,,његово братство бити многобројно као и јато птица''. Својим богољубивим животом је уистину запалио свјетло богопознања међу народ руски, поставши ,,свјетлост свијету и град који се не може сакрити кад на гори стоји'' (Мт.5,14). Господ га дарује народу руском у најтеже вријеме његове историје када су страшно страдали у тристогодишњем татарском ропству. Управо је благословом светог Сергија Господ даровао светом кнезу Димитрију Донском велику побједу над татарском безбожном силом на Куликовом пољу 21. септембра 1380. године. Историји је познато да је свети Сергије благословио кренути у бој двојици својих ученика: монасима схимницима Александру (Пересвјету) и Андреју (Ослабји). Оба су до доласка у обитељ светог Сергија били неустрашиви ратници. Управо је монах Пересвјет одиграо пресудну улогу у одсудној битци војске светог Димитрија. Он је у двобоју побиједио страшног татарског ратника Челубеја, задобивши и сам смртоносну рану. Поступајући по благослову свога духовнога оца, монах Прересвјет је испунио Господњу заповијест о жртвеној љубави према ближњима, која је капија у живот вијечни. Исход овог двобоја је пресудно утицао на пораз татарске силе.

Још за живота Радоњешки игуман постаје игуманом цијеле Русије, старцем пред којим су се клањали велики руски кнежеви, војводе, свештенослужитељи и прости народ. Све их је преображавао љубављу Божијом. А данас читави потоци поклоника и посјетилаца из васцијелог свијета притичу светом Сергију, на ,,извор воде живе''. Духовно наслијеђе руског монаштва је управо наслијеђе Божијих дарова дарованих светом Сергију. Свеправославно извјесни подвижници Оптине пустиње, Саровске и других обитељи су сљедоватељи пута светог старца Сергија Радоњешког, који се упокојио у Господу 25. септембра (по старом календару) 1392. године.

По ријечима светог Епифанија Премудрог, који у житију каже: ,,Ми прослављамо светог Сергија не због тога што њему треба похвала, него зато што нас он молитвено заступа пред Христом, за нас пострадалим'', руски православни народ непрестано чини молитвену хвалу светоме. А ове године се испуњава јубиларних 700 година од рођења преподобног Сергија и Руска Православна Црква се припрема да свечано прослави тај велики дан. Још од прошле године траје темељна припрема за овај значајни дан за благовјерни руски народ. Сјећајући се свог духовног оца и молитвеника пред Господом, руски народ утврђује темеље свог Православног вјероисповједања, ревнујући за веће дарове Духа Светога.

Дијелећи радост са браским руским народом, молимо се светом Сергију Радоњешком чудотворцу, да нас Господ све као један народ Божији помилује, приводећи познању истине.

протонамјесник Јован Максимовић

парох прве парохије козлучке

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски