molitvoslovm

Фјодор Достојевски: 25 животних правила

Објављено 28 децембар 2020

dostoevskiФјодор Достојевски

25 животних правила

...Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека грешног, то је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи. Волите све створење Божје и целокупно и сваку мрвицу. Сваки листић, сваки зрак Божји волите. Волите животиње, волите биљке, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар – и тајну ћеш Божју разумети у стварима. А схватиш ли је једном, ти ћеш после неуморно почети да познајеш све даље и више, свакодневно. И заволећеш, најзад, сав свет васцелом и васионом љубављу...

 

Саосећање је најважнији и, можда, једини закон постојања човечанства.

Слобода није у томе да живиш без уздржања, већ да владаш собом.

У свему постоји граница коју је опасно прећи; јер кад је једном прекорачиш, не можеш више назад.

Срећа не лежи у срећи, већ у њеном достизању.

Треба више волети живот него смисао живота.

Живот без циља се гуши.

Престати читати књиге значи престати мислити.

Нема среће у комфору; срећа се купује страдањем.

Лепота ће спасити свет.

Ако си се упутио према циљу и путем почео застајкивати да камењем гађаш сваког пса који лаје на тебе, никада нећеш стићи на циљ.

Истина без љубави је лаж.

Тражите љубав и сакупљајте је у својим срцима. Љубав је толико снажна да препорађа и нас саме.

У срцу које истински љуби или љубомора убија љубав или љубав убија љубомору.

Јако мало је потребно да се човек уништи: треба га само убедити да дело којим се он бави ником није потребно.

Задивљујуће је шта зрак сунца може да учини с душом човека!

Треба говорити очи у очи... да би се душа очитавала на лицу, да би се срце испољавало у звуку речи. Једна реч, речена с убеђењем, потпуно искрено и без колебања, лицем у лице, значи много више него десетине листова исписаног папира.

Душа се лечи временом проведеним са децом.

Ко жели да помогне, тај чак и свезаним рукама може учинити много добра.

Пријатељу мој, запамти да је ћутање добро, безбедно и лепо.

Главно је: самог себе не лажите. Онај који сам себе лаже и своју сопствену лаж слуша долази дотле да никакву истину ни у себи, нити око себе не разликује, него долази, дакле, до непоштовања и према себи и према другима. Не поштујући никога, престаје волети, а да би се забавио, будући да нема љубави, предаје се страстима и грубим насладама те долази до скотског нивоа у својим пороцима, а све ово због непрекидног лагања људи и самога себе.

Одрасли не знају да дете, чак и у најтежим случајевима, може понудити крајње важан савет.

Разум је подлац, оправдаће било шта!

Не затрпавајте своје памћење увредама, иначе тамо просто неће бити места за предивне тренутке.

Желим бар с једним човеком о свему да говорим као са собом.

Волети другог човека значи видети га онаквим каквим га је Бог замислио.

Извор: https://russian-faith.com/fyodor-dostoevsky-25-basic-rules-life-n2452

Са енглеског: Срђан Каштропил

dostoevski

Достојевски: Како да победиш једном за свагда

„Пред понеком мишљу останеш у недоумици, нарочито гледајући грех људски, па се запиташ: Да ли треба силом побеђивати, или смиреном љубављу? Свагда одлучуј овако: Победићу смиреном љубављу“, саветује велики писац Фјодор Достојевски и објашњава због чега је то најбоља одлука: „Одлучиш ли се тако једном за свагда, цео свет ћеш моћи да покориш. Смирена љубав је велика сила, од свих најјача, нема јој равне на свету! Сваког дана и часа, сваког тренутка надгледај самога себе, да ти изглед буде благо леп...

Ето, прошао си поред малог детета, прошао си љут, са ружном речју, са озлојеђеном душом; и ниси можда ни приметио дете, али је оно тебе видело, и лик твој, ружан и зао, можда је остао у његовом слабачком и незаштићеном срдашцу. Ти то не знаш, међутим, можда си већ тиме бацио рђаво семе у његову душу, а то семе ће можда и порасти, а све стога што се ниси уздржао пред дететом, јер у себи ниси одгајио пажљиву и делатну љубав.

Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека грешног, то је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи. Волите све створење Божје и целокупно и сваку мрвицу.

Сваки листић, сваки зрак Божји волите. Волите животиње, волите биљке, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар – и тајну ћеш Божју разумети у стварима. А схватиш ли је једном, ти ћеш после неуморно почети да познајеш све даље и више, свакодневно. И заволећеш, најзад, сав свет васцелом и васионом љубављу.

Животиње волите: њима је Бог дао клицу мисли и тиху радост. Немојте им је нарушавати и реметити, не мучите их, не одузимајте им радост, не противите се мисли Божјој. Човече, не узноси се, не мисли да си бољи од животиње: оне су безгрешне, а ти, са својим величанством, ти само гнојиш земљу својом појавом, на њој траг свој гнојни остављаш после себе – и то, авај, скоро сваки, сваки између нас!

Децу волите нарочито, јер она су безгрешна као анђели и живе да би нас раздрагала и усрећила; она живе зарад чишћења срца наших, као неки путоказ за нас. Тешко ономе ко увреди дете“, закључио је писац.

http://www.carsa.rs/savet-dostojevskog-kako-da-pobedis-zlo-ok-osebe-odlucis-li-se-tako-jednom-za-svagda-ceo-svet-ces-moci-da-pokoris/ 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски