molitvoslovm

Календар за 2021: "Сто година Руске Заграничне Цркве 1921-2021"

Објављено 18 новембар 2020

08MКАЛЕНДАР ЗА 2021.

100 ГОДИНА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ 1921.-2020.

Поштовани читаоци, из велике љубави и поштовања подвига, који је Руска Православна Загранична Црква поднела у 20. веку, а будући и да је значајан део времена провела у Србији, где је оставила дубок траг у црквеном животу, братија из издавачке куће Духовни Луг из Крагујевца, уз нашу малу помоћ, дизајнирала је овај календар за просто 2021. лето Господње, са благословом манастира Рукумије. Погледајте...

  

 

 

КАЛЕНДАР
100 ГОДИНА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ
1921. - 2021.

8/21. новембра 1921. године, у Сремским Карловцима, почео је Први Руски Свезагранични Црквени Сабор, на коме је, на основу указа бр. 362 св. Патријарха Московског Тихона, формирана Виша Загранична Црквена Управа, која је касније постала светило васељенског Православља – Руска Православна Загранична Црква. Сабор је одржан са благословом Његове Светости Патријарха Србског Димитрија (Павловића), и под покровитељством Његовог Височанства Александра I Карађорђевића - Краља Југославије. Руска Загранична Црква и уопште, руска емиграција, донела је Србском народу, његовој цркви и држави неизрециву духовну, културну и материјалну корист. Њен допринос србском, као ни светском Православљу, не може се исказати. Са друге стране, србска држава и црква, у лицу Краља Александра I Карађорђевића и двојице Патријараха: Димитрија (Павловића) и Варнаве (Росића), пружале су потпуну духовну и материјалну подршку нашој руској браћи у току више од двадесет година (до 1943.г.). Та веза братске љубави у Христу остала је до данас.

Руска Загранична Црква била је светионик истинског православља, који је осветљавао таму двадесетог века, у коме је Црква Христова била нападана са две највеће лажи: да нема Бога – у комунизму, и да су све вере подједнако истините – у свејереси екуменизма. Руска Загранична Црква се до крајњих граница борила против обе, и често је њен глас био усамљен у светском Православљу. Због тога неки тумачи Светог Писма сматрају да се управо на њу, као и на сву Цркву последњих времена, односе речи упућене Филаделфијској цркви из Откровења: Знам дела твоја; ево, отворио сам врата пред тобом која нико не може затворити; јер мало снаге имаш, а одржао си моју реч, и ниси се одрекао Имена мога. (Апок.3:8)

Избор слика и личности у овом календару врло је субјективан и сужен. Субјекиван јер смо се одлучили за личности, које су највише биле везане за Србију, а мање за остатак света где је Загранична Црква обитавала. Сужен је зато што је немогуће на дванаест страница ставити све оне личности, које су биле значајне за Руско Заграничје.

Ми смо се одлучили за оне међу њима, које су већ црквено проглашене за свете (као св. Јован Шангајски и св. Серафим Собољев), или су се највише приближиле хришћанском идеалу светости. Неки од њих су нетљени али још нису канонизовани (као митр. Филарет Вознесенски, вл. Константин Есенски и игум. Екатарина Ефимовскаја), или су поштовани као свети: (Патр. Србски Варнава Росић, археип. Теофан Полтавски, о. Амросије Курганов, о. Серафим Роуз, м. Марија Дохторова, муч. Јосиф Муњоз...), или су на неки други начин били значајни за Руску Заграничну Цркву.

Такође, календар служи и као помјаник за све оне, који су, по нашем малом познавању Заграничне Цркве, оставили најдубљи траг у њој. Њихова имена су уписана испод слика, по датумима упокојења.

Молећи све свете Руске Православне Заграничне Цркве, као и све Новомученике Руске и Србске од безбожника убијене, да нас помену у молитвама својим, грешни приређивачи овог календара-помјаника.

Србија, 2020. лета Господњег.

Долазим ускоро; држи што имаш, да нико не узме венца твога. (Апок.3:11)

НА ОВОМ КАЛЕНДАРУ СЕ НАЛАЗЕ ЛИКОВИ СВЕТИХ. НЕМОЈТЕ ГА БАЦАТИ У ЂУБРЕ! АКО НЕ МОЖЕТЕ ДА ГА ЧУВАТЕ, ОДНЕСИТЕ ГА СВОМЕ ПАРОХУ, ОН ЋЕ ЗНАТИ ШТА ДА УРАДИ СА ЊИМ!

Подвучени датуми у календару показују посне дане у години.

Календар је штампан у Б3 формату (353 x 500мм) на квалитетном 180г папиру, са спиралом. Има 7 листова, двострано.

 Цена је 250дин + поштарина, око 100дин, препоручено тисковина.

Пишите на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или зовите +381 61 257 3059

prvi-listM

01M

02M

03M

04M

05M

06M

07M

08M

09M

10M

11M

12M

prvi-list-zadnja-M

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски