molitvoslovm

Зауставити хибридну агресију НАТО земаља против Белорусије

Објављено 10 септембар 2020
poljski crni pauciЗАУСТАВИТИ ХИБРИДНУ АГРЕСИЈУ НАТО ЗЕМАЉА ПРОТИВ  БЕЛОРУСИЈЕ

Поштовани читаоци, поводом догађања у братској нам Белорусији, преносимо неколико одличних аналитичких текстова са сајта "Балканска Геополитика", који бацају другачије светло на ове догађаје, од оног који се могу прочитати у водећим медијима...

 
belorusi
АПЕЛ МЕЂУНАРОДНОЈ ЈАВНОСТИ И НАРОДУ БЕЛОРУСИЈЕ

ДОК је НАТО ракетама и бомбама засипао Србију, Александар Лукашенко је био једини шеф државе који је посетио Београд и који је подржао нашу иницијативу за улазак у Савез Русије и Белорусије.

То никада нећемо заборавити.

Ових дана су те исте НАТО земље покренуле хибридну агресију против Републике Белорусије. Желе да укину њену слободу и независност и физички уклоне Александра Лукашенка, као што су уклониле Слободана Милошевића. И као и њихове историјске претече – силе Осовине, они желе да прегазивши Србију и Белорусију, униште Русију – највеће извориште духовне инспирације, стваралаштва и социјалне правде за читав свет.

То никада нећемо дозволити.

Србија, Белорусија и Русија имају заједничку веру, жртве, порекло, културу и традицију. Нас није могуће победити. Боље да и не покушавате! Али, све што желимо себи, желимо и другима – слободу, независност, љубав, правду, законитост, стваралаштво. Са нама можете сарађивати. Можете се и братимити.

Захтевамо да савремени фашисти и лажне демократе на Западу одмах прекину или буду онемогућени да врше хибридну агресију и све облике мешања у унутрашње ствари Републике Белорусије: политичке и војне, финансијске и економске, информационе и субверзивне, све претње, санкције и уцене. Нико на то нема ни законско ни морално право!

Упућујемо изразе солидарности, љубави и подршке братском народу Републике Белорусије и председнику Александру Лукашенку, уверени да имају довољно вере и унутрашње снаге да светла образа савладају и ово историјско искушење и буду још моћнији и привлачнији чинилац у бољем свету.

Позивамо појединце и организације код нас и у свету, да нам се придруже и подрже овај апел.

У име Српског одељења Међународне словенске академије и Покрета за Србију,

Владимир Кршљанин, председник

У Београду, 18.08.2020.

https://balkanskageopolitika.com/2020/08/18/zaustaviti-hibridnu-agresiju-nato-zemalja-protiv-belorusije/

poljski crni pauci
Пољски „Црни пауци“ против Белорусије

«Црни пауци» су експерти полиглоте, са искуством обављања психолошких операција у склопу НАТО мисија у Ираку и Авганистану. „Црни пауци“ припадају специјалним снагама, за чији развој је пољско Министарство одбране прошле године издвојило 20% више средстава него за друге родове војске (353 милиона злота). Официри Централне групе за психолошке операције део су командног особља специјалних снага НАТО-а, стационираног дуж граница Русије и Белорусије

ПИШЕ: Владислав ГУЛЕВИЧ

Пољски премијер Матеуш Моравјецки најавио је у Сејму (парламенту – прим. прев.) покретање пољско-америчког програма помоћи „белоруском цивилном друштву“. Не зна се тачно колико ће Пољска издвојити новца, нити колико Сједињене Државе, али Пољаци говоре о 50 милиона злота (два злота=0,46 евра – прим прев.). Новац ће се користити за финансирање невладиних организација које раде у корист пољских интереса, за подршку медијима који су се супротставили белоруским властима, као и за финансирање уточишта политичким активистима који буду морали да се склањају, итд.

„Пољска може постати други дом за репресиране и повређене Белорусе. Они ће добити прилику да студирају и раде у Пољској. Отворили смо своја срца за Белорусију, а желимо да отворимо своје границе и наше универзитете “, рекао је пољски премијер.

Новац за медије додељиваће се путем Фонда за међународну солидарност (Fundacja Solidarnośći Międzynarodowej). Као што је напоменуо Моравјецки, кроз ову Фондацију „пољске невладине организације ће имати прилику да подрже напоре Белоруса у стварању независне штампе и слободну размену информација.“

Неизговорени додатак програму је укључивање у информативне операције против Белорусије и тајне специјалне јединице „Црни пауци“ – Централне групе психолошких акција (Centralna Grupa Dzialań Psychologicznych), која је стационирана у Бидгошћу и подређена је Управи за обавештајну и електронску борбу (Zarząd Rozpoznania i Walki Elektronicznej) копнене војске Пољске.

«Црни пауци» су експерти полиглоте, са искуством обављања психолошких операција у склопу НАТО мисија у Ираку и Авганистану. „Црни пауци“ припадају специјалним снагама, за чији развој је пољско Министарство одбране прошле године издвојило 20% више средстава него за друге родове војске (353 милиона злота). Официри Централне групе за психолошке операције део су командног особља специјалних снага НАТО-а, стационираног дуж граница Русије и Белорусије.

Извештај Војног центра за друштвено образовање «Пуковника Мариана Порвита» (Wojskowy Centrum Edukacji Obywatelskiej im. płk Mariana Porwita) под називом „Стратешка комуникација и односи са јавношћу“ указују да пољска војска користи друштвене мреже у психолошким операцијама „да иницира систематске промене политичке природе“ и да сарађује са пољском дијаспором да би пренела друштву званичан став Варшаве.

Са пољским специјалним службама повезане су активности белоруских телеграм-канала NEXTA и NEXTA Live, које програм емитују из Варшаве, а такође шире и упутства о тактикама уличних протеста,. „Тачка неповрата је пређена, сада морамо напред“, цитира «Белсат» једног од запослених у телеграм каналу NEXTA.

Савез Пољака у Белорусији, на челу са Анжеликом Борис, директно учествује у протестима – спроводи низ акција „Солидарност са Белорусијом“ под црвено-белим заставама Пољске и бело-црвено-белом заставом белоруских националиста, убеђујући суграђане да Пољска и Белорусија имају „заједничку судбину ”и“ заједничке вредности ”. Борисова позива на сталне протесте.

У Белорусији постоје два Савеза Пољака, а предводи их Борисова и Мечислав Лисим. Прва је за Минск илегална, јер се бави не толико пољском културом, колико вођењем пољске политике. Савез Пољака М. Лисима је регистрован, али га Пољска не признаје. Чланови Савеза Пољака Борисове лакше добијају „личну карту Пољака“ и финансирање из Варшаве, него Савез Пољака М. Лисима, захваљујући покровитељству пољског амбасадора Артура Михалског и генералног конзула у Гродну Јарослава Кшјонжека.

Посланик Сејма из асоцијације странака «Конфедерација» Кристиан Камински дефинисао је белоруску политику Варшаве на следећи начин: „Пољска мора погурати нашу агенду„. Усред протеста у Белорусији 15. августа, Пољаци су доделили опозиционом белоруском центру за људска права «Весна» награду Јана Карског, једну од највиших јавних награда у Пољској, „За заштиту људских права, достојанства и демократије и ширење свести да ниједна диктатура није вечна“, каже се у одлуци жирија.

Лидер белоруских римокатолика, надбискуп Тадеуш Кондрушевич, обратио се руководству Белорусије отвореним писмом, у којем је белоруским безбедњацима замерио суровост и позвао да започну „конструктиван дијалог са друштвом, зауставе насиље и одмах пусте све недужне грађане заточене због учешћа на мирним протестима„. Учешће Пољака и белоруских-римокатолика у антивладиним сукобима у Белорусији несразмерно је велико и Кондрушевич је тога свестан, али овај ватикански слуга није своје стадо позвао на мир.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2020/08/19/polskie-chernye-pauki-protiv-belorussii-51652.html

https://balkanskageopolitika.com/2020/08/19/poljski-crni-pauci-protiv-belorusije/

Минска «обојена револуција» и аутокефалност Белоруске цркве

У случају успеха «Мајдана» (обојене револуције) у Белорусији, Црква у овој земљи може се суочити са расколом. 

ПИШЕ: Назар Головко

На протестима у Белорусији већ су почеле да се користе верске теме. Постоји ли директна веза између протеста и реализације црквеног раскола?

Масовни протести у Белорусији, који су започели на дан председничких избора 9. августа, све више подсећају на украјински „Мајдан“ (обојену револуцију 2014. – прим. прев.). И не само по сценарију насилних сукоба између бунтовника и полицајаца. Протести се такође активно одржавају и у медијском простору. А то није увек баш чисто.

Либерални медији и друштвене мреже приказују учеснике немира у Минску као борце за социјалну правду. У њиховим устима бунтовници који бацају „Молотовљеве коктеле“ и камење ишчупано из тротоара на полицајце су племенити „ратници светла“ који се боре против „мрачних сила“, тј. тоталитарног режима Лукашенка. „Проповедници добра“, дакле, супротстављају се „носиоцима зла.“

У исто време, медији се не устручавају да прибегну отвореним лажима и појачају атмосферу мржње саопштењима о убијеним, рањеним и утамниченима.

На пример, многе медијске куће су јавиле да је људски живот већ на савести полицајаца – наводно је полицијски аутомобил налетео је на активисту. У исто време, многи новинари су написали да ауто није само налетео на једног човека, већ се „залетео у гомилу демонстраната“. На друштвеним мрежама почеле су се ширити поруке да „ОМОН (специјална, мобилна полицијска јединица – прим. прев.) гура људе посебним возилима“.

Срећом, мушкарац који је проглашен мртвим показао се живим, а касније се испоставило да се он сам попео на браник полицијског аутомобила и у неком тренутку пао са њега на асфалт.

Друга лаж била је намењена укључивању „руског трага“ у протестне догађаје. Пољски телевизијски канал „Белсат“ јавио је да су „руске специјалне снаге“ примећене током разгоњења демонстраната. Касније је порука избрисана, али се већ проширила интернетом и покренула неке друге групе Белоруса на протесте.

Ови примери приказују јасну технологију коју медији користе да створе жељену слику и образују „исправно мишљење“ о ономе што се дешава у Белорусији.

„Теологија обојене револуције“ и сакрализација протеста: Минск иде стопама Кијева

Технологија, када је једна страна сукоба идеализована, а друга дехуманизована, неминовно нас води у сферу светог. Сећамо се колико је верских маркера коришћено на Евромајдану: „Украјинска голгота“, „небеска стотина“ итд. Стога нема сумње да ће, како би привукли максималан број људи на белоруске протесте, њихови организатори пре или касније укључити религиозну тему.

Познато је да нису сви грађани одређене земље политички активни и спремни да се боре за своје политичке ставове. Већина становништва било које земље залаже се за стабилност и плаши се неке радикалне промене. На пример, у интервјуу са новинарком украјинског листа «Страна», један од демонстраната у Минску грубо је рекао да менталитет Белоруса не погодује учешћу у обојеним револуцијама, те организатори морају нешто учинити са тим: «Многи од оних који су јуче провели вече у ресторану, на митинг је гледао са незадовољством. Не зато што су за Лукашенка – већ зато што су за стабилност. И против су промена о којима Цој пева (Цой, Виктор Робертович – совјетски рокер и песник – прим. прев.). Белоруси највише воле поредак. Управо је ово проблем за оне који би да протестују.»

Према „ сценарију Мајдана“, да би се у протесте укључило што више људи, они морају бити не само политички, већ и религиозне природе.

Као што видимо, дакле, учесници нереда у Минску сами разумеју да је љубав према поретку проблем за протесте. А једно од решења овог „проблема“ је и сакрализација политичког протеста. Односно, показати да „борци за правду“ имају вишу, верску мисију, која ће заузврат укључити и максималан број људи у нереде. Уосталом, ако постоје стотине и хиљаде политички активних људи, онда има и више милиона верника.

Знамо да су римокатолици, углавном унијати (православни који признају папу – прим. прев.), играли фундаменталну улогу у привлачењу људи на Евромајдан у Украјини. У Белорусији такође нису остали по страни. Ево фотографије са протеста на којој видимо неколико римокатоличких свештеника.

rmsvestenici minsk

Римокатолички свештеници на протестима у Минску. Фото: Фејзбк страница Александра Шрамка

Бискуп Витебски Римокатоличке цркве Олег Буткевич, 12. августа дао је веома необичну изјаву. Он је рекао да бројање гласова на председничким изборима „није у потпуности тачно“ и нагласио да „тренутна криза скрива позитиван потенцијал за промене на боље“.

Лако је видети да речи римокатоличког бискупа садрже скривени позив верницима да протестују против власти.

Но, ово су римокатолици. Али шта је са православнима?

Поглавар Белоруске православне цркве, митрополит Павел, емоционално је позвао своје сународнике да окончају непријатељство: „Хајде да сви заједно престанемо, зауставимо то непријатељство и мржњу. Јер чим страсти почну да бесне у нама, нећемо бити у могућности донети ниједну исправну одлуку. Само мирно, молећи се, охладивши се, смиривши се можемо решити то шта нас брине. Да, постоје питања, али она се могу решити и морају се решити не сукобом, и не дај Боже да се поново пролије крв “.

Тешко је не приметити да су ове речи по свом садржају у складу са позивима Његовог блаженства Онуфрија, који је више пута тражио од непријатељских страна у Украјини да пронађу снагу за помирење.

У Украјини, УПЦ (Украјинска православна црква – Московског патријархата – прим. прев.) је упориште мировног процеса у друштву. Међутим, било је и међу православнима неколико људи који су од 2013. године чекали и промовисали нереде на Евромајдану.

Један од тих свештеника који су се касније показао као расколник, Георгије Коваленко, 10. августа је рекао да захваљујући протестима у Белорусији, дејствује аналог расколничке Православне цркве Украјине: „Белоруска православна црква је већ стварност, иако несвесна и неорганизована.“ …

Занимљиво је да је Коваленко био међу онима који су узели најдиректније учешће у стварању украјинске „ теологије Мајдана“. Према овој „теологији“, Христ је био невидљиво присутан на протестима и све што се догодило на Мајдану догодило се по Божјој вољи. Поред тога, у свом манифесту „Теологија Мајдана“, Коваленков сарадник, архимандрит Кирил (Говорун), јасно је истакао циљеве и задатке „нове црквене свести“: „Мајдан је пружио подстицај црквама да се уздигну изнад статуса кво који је владао у њиховим односима са државом током свих година независности Украјине, и стану на страну друштва. Сада би цркве требало да направе корак даље и дају своју искрену оцену ове власти.“

То јест, после сакрализације протеста, „цркве“ се морају суочити са политичким питањима – „и дати оцену власти“.

„Цркве треба да направе корак даље и дају своју искрену оцену ове власти.“

Архимандрит Кирилл (Говорун)

У исто време, ти „мајдански теолози“ давали су зачуђујуће „братске“ пароле о „свему добром, наспрам свега лошег“, говорили су о јединству активиста у Христу. Ево речи истог Говоруна о оним «црквама»које су биле присутне на протестима у Кијеву: „Од општих позива на ненасиље прешли су на солидаризацију са вредностима Мајдана у делима и речима, реализујући сродност његових принципа са хришћанским – Мајданом, који је показао много примера алтруизма, спремности на саможртвовање, узајамне помоћи итд.“

Да се подсетимо које су то вредности Мајдана? Ево документа у којем су присталице Евромајдана 2013. године обраћали суграђанима који нису подржали протесте против власти.rmsvestenici minsk1

Летак који су присталице Евромајдана делиле током 2013-2014. године

Дефинитивно лепе речи. Тек седам година касније можете видети да практично ништа од онога што је написано није остварено. Социјална и економска ситуација у Украјини постала је много гора.

Проблем је што се те тезе не могу реализовати побунама, већ само упорним и напорним радом. Зато ови захтеви нису ни лепе пароле, већ цинична политичка технологија, чија је једина сврха да пробуди у људима осећај агресије и потребу за побуном.

Подсетимо се да је и Георгије Коваленко у принципу говорио „правилне“ речи на кијевском Мајдану. На пример, он је заједно са представницима других конфесија развио такозване „Мајданске заповести“. Ево их:

„Не убиј“ на политичком језику може значити ово: Нема насиља!

„Не сведочите лажно“ – Не лажима и манипулацијама!

„Не кради“ – Не корупцији!

Током једног округлог стола у Москви, 26. и 29. јануара 2014. године, Коваленко је изјавио да су нам „ове заповести заправо пружиле прилику да говоримо о политичкој ситуацији на библијском језику и да је истовремено оценимо“. Да, али питање је где га је тачно довела та процена? У раскол. Проблем није толико у томе што је Коваленко некако погрешно протумачио речи Светог писма, проблем је у томе што Црква не треба да даје „политичке оцене“ догађајима који су у току. Духовно – да, треба и мора, али политички – не. Јер ово није њено поље, није њена сфера.

Сада се слично догађа са појавом „Мајдана“ у Минску, појављује се такође исти слој „Мајданских теолога“ у Белорусији.

Мински «теолози мајдана»

Георгије Коваленко, „пророкује“ о појави (расколничке) „Белоруске православне цркве Украјине“, те је поделио слику коју је урадио ђакон Белоруске цркве Дмитриј Пављукевич.

На њој нема ништа лоше: свештеник изјављује да су православни против фалсификовања, понижавања и притиска на појединце.rmsvestenici minsk2

Скриншот Фејзбук странице Дмитрија Павлюченка

Међутим, у протестном окружењу, ова слика је већ подељена као својеврсни манифест активиста. И оно што је веома важно – овај манифест садржи црквене атрибуте (крст, цитате из Еванђеља), и зато се доживљава као став Цркве.

Сам отац Димитриј рекао је да не види никакве политичке мотиве у својим поступцима: «Ја сам свештеник, верник сам и зато изражавам свој став. Ово није агитација, није апел, чак ни граматички нема мотивације за акцију. То је само израз моје перспективе као верника. Цитирам Еванђеље. Изненађује ме што ово изазива такав одјек у белоруским медијима. Ово су апсолутно општи цитати. Ко се може изненадити да је Црква против лажи, да је она за правду? То је јасно колико и чињеница да се Црква противи побачају или истосполним браковима. То ионако сви знају.»

На први поглед, речи оца ђакона су тачне – Црква је заиста против корупције, фалсификата и лажи. Али с елементарном анализом њихова манипулативност постаје очигледна. Уосталом, прављење таквих публикација у ситуацији у којој је друштво подељено и земља је на ивици насилног сукоба значи увући Цркву у конфронтацију и на тај начин додати гориво ватри сукоба. Постоји још један манипулативни тренутак – клирик позиционира Цркву на своју, „поштену“ страну сукоба. На крају крајева, Павлученко не крије чињеницу да су његове симпатије на страни побуњеника.

Поред тога, овде се подразумева да су коришћене речи о „лажима и фалсификовањима“ ознака за „Лукашенков режим“. Међутим, већ знамо да организатори протеста у потпуности користе лажи и фалсификате. Зато покушај сврставање Цркве на „фер“ страну сукоба против „неправедних“ изгледа неоправдано, неправедно и антихришћански.

И опет, тешко је избећи аналогију са Евромајданом, где су представници Украјинске гркокатоличе цркве, расколничке Украјинске православне цркве-Кијевски патријархат, Римокатоличке цркве и неколико припадника Украјинске православне цркве „благосиљали“ револуционаре како би протестовали против власти и уверили их да су племенити „ратници светлости“ који се боре против Јануковичких „сила зла“.

У контексту немира који су започели, ова публикација, попут изјаве римокатоличког бискупа Олега Буткевича о „погрешном бројању гласова“, изгледа као прикривени позив на протесте. И овде је најважнији моменат којој цркви припада аутор. «25-им кадром» протестантима је дат сигнал – ви све радите правилно, Црква и Бог су с вама. Међутим, да ли је ли заиста тако?

Мајдан и појава нових «аутокефалности»

Римокатолици имају своје интересе. Ови интереси, као што смо недавно видели у Украјини, у великој се мери подударају са интересима расколника и фанариота. Циљ је да се уз помоћу Мајдана створи „независну цркву“ (подређену, наравно, Фанару), уз помоћ кога ће се, поред политичких захтева, моћи остварити и вечити сан екумениста – уједињење православаца са римокатолицима.

Није тајна да се после украјинског Евромајдана појавила тзв. Украјинска православна црква, која је прешла из фазе „можда“ у фазу „већ постоји“. Управо то каже Коваленко када пише о стварном постојању „независне“ белоруске цркве, која настаје заједно са протестима.

Треба напоменути да идеја о стварању „белоруске аутокефалне цркве“ није нова. Пре годину дана, од 17. до 18. августа 2019. године, у Чернигову је, под покровитељством тзв. Православне цркве Украјине, одржана конференција посвећена овом питању. То јест, украјински расколници, који су добили признање од Фанара, говорили су о начинима за легализацију раскола у Белорусији. Лидер расколника у Белорусији, Свјатослав Логин од давно желио да Константинопољ призна његову структуру. Године 2018, он је рекао: «Ако признају Украјинску цркву, онда би следећи кораци требали бити у вези са Белоруском црквом. Ово нам даје пример и показује да се ситуација развија у складу с канонима. Канони, као што знате, захтевају за сваки посебан православни народ – посебну цркву. То је 34. апостолски канон. А о канонима се не расправља, већ се спроводе. Чињеница да Белорусија као православна држава нема свог независног првојерарха је кршење канона и кршење историчности наше белоруске цркве … Наш циљ је да се у Белорусији легализујемо и да званично добијемо статус аутокефалне цркве.»

Међутим, још у 2018. године Свјатослав Логин је савршено добро схватио да је немогуће добити жељени правни статус на територији земље док је Лукашенко на власти: „Под тренутном власти, процеси легализације Белоруске цркве у Белорусији, њен даљи раст и аутокефалност тешко да су могући. Садашња власт је економски, политички и духовно подређена Москви“.

Сада је јасно зашто су протести у Белорусији директно повезани са настанком „независне цркве“? Уверени смо да је тако.

И овде не можемо а да се не присетимо речи архијереја Јова (Гечија) о Белорусији, изговорених у новембру 2018. године, уочи формирања Православне цркве Украјине: «Да ли разумете зашто је у украјинском питању важна координација између цркве и државе? Без жеље државе да у Украјини има аутокефалну цркву, Васељенски патријархат не би могао да делује, јер 17. правило Четвртог екуменског сабора каже да црквена управа мора следити државну управу. У датом тренутку није било обраћања Васељенском патријарху ни од стране белоруске државе ни од стране белоруске цркве, па се ово питање није ни разматрало. Међутим, ако се они обрате, онда, наравно, постоји могућност да се и ово питање размотри на исти начин.»

---

Као што, дакле, видимо, протестни покрети у Белорусији имају очигледне аналогије са украјинским Евромајданом. Већ постоје покушаји употребе црквене теме у политичким технологијама и приказивање ситуације на такав начин да Црква подржава „силу добра“ (побуњенике) против „сила зла“ (Лукашенков режим).

Нема сумње да ће, ако државни удар успе у овој земљи, сценариј „независне цркве“ бити реализован врло брзо. Нове власти обратиће се Фанару за свој Томос. Баш као што је учинила и Украјина, а цела нација ће бити одсечена од свог духовног корена – Руске православне цркве. Сврха овог раскола није само да се изврши подела на Белорусе и Русе, и није ни у томе да само створити тампон зона (од Белорусије) између НАТО-а и Русије, већ и да се подреди Фанару огромна нова територија, којој је на крају крајева, предодређено да уђе у јединство са Римом. То нису ауторове теорије завере. Много доказа указује на рад на спровођењу овог глобалног плана. Сада је на реду Белорусија. Да ли ће успети?

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://spzh.news/ru/zashhita-very/73813-minskij-majdan-i-avtokefalija-belarusskoj-cerkvi

https://balkanskageopolitika.com/2020/08/14/minska-obojena-revolucija-i-autokefalnost-beloruske-crkve/

poljska sluzbaНеталентована операција пољских специјалних служби. Зашто је обојена револуција у Белорусији пропала?

Активност пољских лидера највишег нивоа ни на који начин није проузрокована жељом за срећном будућношћу белоруског народа. Ово је покушај да се изведу испод ударца сопствене специјалне службе, које су се успешно заглавиле у блату.

Радило се о „Централној групи за психолошке акције“ из града Бидгошћа. Управо је та војна јединица, тачније, једно њено одељење (четврто одељење за државе са конфликтном ситуацијом) било директно укључено у организацију белоруске обојене револуције.

ПИШЕ: Александар Ставер

Белоруска криза је прешла у фазу дуготрајног сукоба. Већ је јасно да опозиција тоне све дубље и дубље у исти глиб у који су недавно пали демонстранти у Хабаровску. Немогуће је прећи на активне акције, а мирни протести врло брзо отрежњују оне који су се из неког разлога придружили „активистима“. Жене које стоје са букетима цвећа и плакатима више нису никоме занимљиве. Они којима су ови букети намењени тамо се не појављују.

Сећате се колико су жестоко деловали и снаге безбедности и демонстранти првих дана? Украјински сценариј овде је примењен попут копије. Барикаде, молотовљеви коктели, групе добро обучених екстремиста на челу са координаторима. Чак и у видео снимцима које су демонстранти дистрибуирали, ти екстремистици и њихови команданти могу се препознати, прилично брзо. Са друге стране, безбедносне снаге имале су јасан налог да суштински, али без крвопролића, сузбију кршење закона.

Колико је «суза» проливено, укључујући и код нас, поводом великог броја притвореника првих дана! «Народ ће устати», «Лукашенко ће бити срушен.» Шта је суштина? Већ данас са поуздањем можемо рећи да међу затворенима, мора се признати, има и недужних, али већина су управо они екстремисти који су се припремали за насилне акције. Данас су, након одговарајућег образовног рада, сви пуштени. Осим вођа, наравно. И што је важно више немају жеље да граде барикаде.

Пољске специјалне службе направиле су готово све грешке које су могле да се направе

Пољаци нису скривали да очекују да заузму место Русије у Белорусији. Пољски председник Анджеј Дуда је 12. августа упутио писмо Савету Уједињених нација за људска права у коме позива да се критикује Лукашенко.

«Одговор би требало да садржи позив белоруским властима да се суздрже од употребе силе против мирних демонстраната и ослободе све притворене који су користили само своје основне демократске слободе.»

Дан пре овог догађаја, пољски премијер Матеуш Моравецки такође је пројавио активност. Лично је телефонирао лидерима Европске уније и позвао их да предузму заједничке акције против Лукашенка. При томе, позив је био прилично нетактичан. Позивам «да обавезно делујемо солидарно са Белорусима». Испада да они који протестују су Белоруси, а други који су за председника више то нису. Таква активност пољских лидера највишег нивоа ни на који начин није проузрокована жељом за срећном будућношћу белоруског народа. Ово је покушај да се изведу испод ударца сопствене специјалне службе, које су се успешно заглавиле у блату. Радило се о „Централној групи за психолошке акције“ из града Бидгошћа. Управо је та војна јединица, тачније, једно њено одељење (четврто одељење за државе са конфликтном ситуацијом) било директно укључено у организацију белоруске обојене револуције. Према непотврђеним извештајима, велики део онога што је уживо преносио познати интернет канал «Нехта» и његова ћерка «Нехта live» добијено је управо из извора повезаних са овом војном јединицом. Није тајна да у 4. одељењу постоји одељење за телевизијске и радио емисије, дистрибуцију материјала психолошког утицаја (гласине, итд.). Мислимо да белоруски КГБ има тек да поради са онима који су радили као дописници «Нехта».

Координација из иностранства – изнуђена мера

Цитираћемо главног уредника белоруске веб странице «IMHOclub.by» Алексеја Дзерманта: «Главни организатор и агитатор протеста био је пољски Telegram канал NEXTA. То надгледају пољске специјалне службе, што је очигледно. Било је позива на насиље и агресивну самоорганизацију, ради супротстављања белоруској држави.»

Дозволите да се не сложимо са Алексејем. Агитатор и координатор – да, али сигурно није организатор. Канал је почео активно да ради пре догађаја у Белорусији. Управо као комуникациони канал за лидере и извођаче белоруске обојене револуције. Припрему револуције обављали су потпуно други људи и организације, којих у Белорусији има доста.

Против Лукашенка наступа седам званично регистрованих странака. Од «Праведног света» (бивших комуниста) до БНФ (Конзервативна хришћанска странка). Али постоје и илегалне странке које нису регистроване у Белорусији. «Народна Громада», «Странка слободе и напретка» и друге. Уопштено говорећи, о белоруским друштвеним покретима можете написати поему. Невероватан спектар политичких погледа и смерова. Од ЗУБР-а (бизона – прим. прев.) и „За слободу“ до Либертаријанског покрета Белорусије и Белоруског народног покрета…

Као што видите, више је него довољно могућности за продор у белоруску политичку средину. Да, а окружење, посебно друштвени покрети, савршено су спремни да делују против постојеће владе. Белоруска омладина слична је руској. Главни разлог против Лукашенка потпуно је исти као и против Путина. Предуго у власти! И на ову једноставну идеју можете да „залепите“ све што желите …

Зашто се данас посвећује таква пажња баш «Нехтеу»? Изгледа да су двојица младића, Роман Протасевич и Степан Путило, који живе у Пољској организовали канал Телеграм. «Некто» (анонимна социјална мрежа) из телеграм- канала … Много таквих канала настаје и умире сваки дан. Побуна у Белорусији управо је помогла момцима да промовишу канал и то је то.

Да ли су нам ови људи занимљиви? Вероватно. Главни уредник – Роман Протасевич је белоруски новинар, који је радио за пољско-литвански «Еврорадио», а потом и за «Радио Слободу». Жесток противник Лукашенка, који је специјалним службама први пут скренуо пажњу на себе 2012. године, када се као припадник десног центра „Млади фронт“ појавио међу организаторима уличних протеста. Жестоки антисовјета, декомунизатор и заговорник легализације меких дрога.

Оснивач канала је Степан Путило. Новинар, син познатог опозиционог новинара, запосленог на каналу Белсат Александра Путила. Канал је регистрован 2015, али није био баш популаран. Жесток противник белоруских власти. Тврди да се канал издржава зарадом на интернету и да не прима никакве донације.

Даље су господа Путило и Протасевич потпуно конфузни. Изјава главног уредника о само четворо запослених изгледа смешно на основу количине материјала коју канал свакодневно емитује. Неодржива је и изјава да материјале достављају корисници. Да подсетим: интернет у Белорусији је био блокиран за све, осим за стране амбасаде. А видео снимци су емитовани готово уживо. Сат или три после догађаја.

Пољске специјалне службе биле су постављене у ситуацију у којој је било апсолутно немогуће координирати догађаје без одавања властитих агената. Појава материјала на вебу је управо постала њихова изложба. Пољаци су заправо сами открили чињеницу да је овај телеграм-канал припадао њиховим специјалцима.

Уместо закључка

Белоруска обојена револуција није успела. Кривицу за то у великој мери сносе пољске специјалне службе. Не занемарујем квалитетан рад белоруског КГБ-а на локализацији основа протеста и правовременој изолацији екстремиста и њихових лидера.

Било је тешко наћи неприкладније време за организовање револуције. Пољска је готово сама одлучила да сруши белоруског председника, при чему се прерачунала. Нада да ће у помоћ притећи Американаци и Европљани није се остварила. САД и Европа су данас заокупљене собом. Белоруски или украјински послови их сасвим мало интересују.

Познати су нам снови Пољака. Јачање сопственог суверенитета виде у слабљењу утицаја Русије у региону и, сходно томе, јачању њихових позиција у Бриселу. Позиционирање себе као озбиљне државе која помаже Американцима да реше своје проблеме у Европи је сан Варшаве. Ма колико то глупо изгледало.

Неуспех операције уклањања Лукашенка не значи да ће се од таквих операција у будућности одустати. Навикли смо да идентификујемо белоруски народ са људима са којима смо живели у истој држави. Међутим, омладина Белорусије је другачији народ. То су људи будуће Белорусије. Данас су власти успеле да смирују протесте. Али с временом ће ово постати веома сложен задатак.

Потребне су политичке реформе у Белорусији. Промене у економској политици такође. А систем контроле, како су протести показали, почива на ауторитету и карактеру једне особе. А шта се дешава када «гвозденог председника» замени «неодлучни председник», можемо добро видети на примеру Украјине.

Потребан је референдум о питањима даљег развоја земље. Да ли ће ово бити развој савезне државе или уопште улазак Белорусије у састав Русије, са правом на аутономију, да ли ће то бити заоокрет према Европској унији и НАТО-у, народ мора да одлучи. Већ смо видели да су људи у Белорусији паметни и да схватају о чему се ради. Чекамо, дакле, изјаве председника Лукашенка о овим питањима.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://topwar.ru/174398-mjatezh-v-belorussii-provalilsja-blagodarja-bezdarnoj-operacii-specsluzhb-polshi.html

https://balkanskageopolitika.com/2020/08/27/netalentovana-operacija-poljskih-specijalnih-sluzbi-zasto-je-obojena-revolucija-u-belorusiji-propala/belorusi

Свесрпски словенски покрет о обојеној револуцији у Белорусији

Напомена: Поштовани читаоци, ових дана смо сведоци покушаја Запада да старом методом „завади па владај“ пороби и претвори у колонију западних корпорација још једну словенску и православну земљу. Јасно је да између Ђукановићевих монтенегрина у Црној Гори, укронациста у Украјини и оних који данас у Минску организују махање пољско-литванским заставама, нема разлике. С тим у вези, Вашој пажњи нудимо обраћање „Свесрпског Словенског Покрета“ које је потписао Др Зоран Милошевић, председник ССП…

Драга браћо и сестре у Белорусији!

Са зебњом у срцу пратимо догађаје у нама драгој Белорусији. Ми смо и сами прошли пут „обојене револуције“ 2000. године, тако да добро знамо шта је обећавано а шта је урађено. Србија је после доласка прозападних лидера буквално опљачкана, а највреднија имовина је доспела у руке западних компанија (угред речено будзашто), образовање уништено, традиционалне вредности извргнуте руглу, а сами Срби етикетирани као „геноцидни“ народ. Незапосленост је у једном моменту била највећа у Европи, радници доведени на ивицу егзистенције…

Читајући и гледајући шта се догађа у Белорусији не можемо се отети утиску да гледамо већ виђено.

Има и разлика, код Вас је учешће римокатолика знатније, обојена револуција се догађа под туђим знамењима – заставом Пољско-литванске заједнице (боје заставе пољске, грб литвански, крст римокатолички), а изјаве појединих расколника и аутокефалиста да су против Лукашенка због тога што он није у име државе поднео захтев за добијање Томоса о самосталности Белоруске Православне Цркве од Фанара, удара на саме основе идентитета и духовности белоруског народа.

Драга браћо и сестре у Белорусији!

Није нам циљ да пружамо политичку подршку било коме, то је унутрашња ствар народа у Белорусији. Међутим, као српске патриоте морамо истаћи захвалност коју већински део српског народа осећа према актуелном Председнику Белорусије. Наиме, када је НАТО пакт извршио агресију на СР Југославију (Србију и Црну Гору) 1999. године, Ваш председник Александар Лукашенко био је једини председник који је тада долетео авионом у пријатељску посету нашој земљу и подржао нас. То је за српске патриоте био и остао братски и храбар чин.

Имајући у виду безочну пљачку државне својине која је уследила у свим земљама у којима је Запад организовао „обојене револуције“, желимо да истакнемо да треба да будете срећни што ништа од важније државне својине у Белорусији није продато, што се одразило и на много мању незапосленост какву имају друге земље.

С тога и ми из Свесрпског словенског покрета желимо да Вам пружимо моралну подршку за одбрану земље од обојене револуције која би, уколико успе, донела и Вама беду, а могуће и нестанак државе.

Живела словенска, православна Белорусија која поштује права свих националних и религиозних мањина!

За Свесрпски словенски покрет, председник

Проф. др Зоран Милошевић, научни саветник

ИЗВОР: http://sabornik.rs/index.php/preporucujemo/1813-obracanjenarodubelorusije

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски