molitvoslovm

Старац Сампсон Сиверс: Твој ава и духовник (4)

Објављено 28 децембар 2019

sampson

СТАРАЦ ЈЕРОСХИМОНАХ САМПСОН

ТВОЈ АВА И ДУХОВНИК

ИЗ ПРЕПИСКЕ

Једна жена је чим је угледала Баћушку изразила жељу да буде његово чадо. Писала је старцу мноштво писама са најразличитијим питањима. Ево неких од њених писама:

„Веома сам избирљива кад се ради о духовницима, многи су хтели да ме прихвате, али ја сам се противила и говорила да ми не одговара такав духовник и готово. А сад сам се после првог разговора сама обратила вама, и срце ми се раскравило, и све је ту пред вама отворено, са свим гресима. Само ме немојте одгурнути, Бога ради, држаћу се за сами крај ваше свете мантије, иако сам недостојна да додирнем и крај одеће. Разрешите моја питања:

1. Будећи се у четири или пет сати ујутру треба устати на молитву и помолити се поштено, а мене мрзи и ограничавам се само тиме да лежећи прочитам молитву и одмах заспим. Или размишљам о томе шта сам сањала.

Одговор Баћушке: Треба устајати у одређено време и молити се. Потребан ти је сан од 6-7 сати. Шест сати најмање. Покори своју вољу будилнику. Почињати дан без молитве или молити се лежећи јесте нечасно и срамотно.

2. Мрзи ме да се увече молим

Одговор: После посла треба брзо јести и одспавати у одећи: прилећи без обуће на сат времена. Онда устати, умити се хладном водом и на молитву. Ово треба да буде режим. После свеноћнице дајем благослов за Серафимово правило.

3. У храму сам веома расејана и непажљива, стално ми световне ствари падају на памет, а срце ми дрема. И често не чујем шта се чита или поје.

Одговор: Ударај те тврдоглаве мухе уз помоћ бројаница у левом xепу. Шта те се тичу људи? Ти си Богу дошла, с Њим да разговараш, Њему да досађујеш. На људе не гледај, стој „мирно“, и буди шкрта на поклонима. Поклоне ради код куће, насамо.

4. Дешава се да је срце испуњено тихом радошћу, моли се, а ум је заузет некаквим земаљским стварима.

Одговор: Бројанице с покајањем ће и ум научити да се моли.

5. Трудим се да призивам Име Божје чим ми је ум слободан, али се често расејем. Греси ми не дају да се чисто молим.

Одговор: То је све од језика, осуђивања, говорења о себи. Упорност, труд и покајање у молитви са бројаницама ће ти све показати, свему ћете научити, али ако увек будеш пазила на савест, често се исповедала и никога никада не осуђивала, стално све извињавајући. Увек треба имати у виду да је труд Божји који се приноси с немаром – смртни грех.“

ЈОШ ИЗ ПРЕПИСКЕ

„Чадо! Воли молитву (пажљиву, из срца), као чист ваздух, као мирис цвећа. Молитва мора да буде храна, слатко пиће, ваздух, твој дах. Што су веће препреке, то је већа радост. Кукавичлук демонски је подла црта. Срце твоје разуме глупост, пустош, ништавност, беду – трошити свој мали живот на те глупости, обману, када од овог малог живота, овог тренутка – зависи живот у вечној вечности. Схвати, схвати, схвати то, моја рођена!

Треба одбацити фантазије, треба одлучно деловати, смело, с љутњом на себе. Ломити преко колена своја одступања, саможаљење.

Морају се слушати духовници и аве, савети светих отаца, учитеља Свете Цркве. Пошто си сено, сама идеш на ватру и очекујеш помоћ и помиловање Божје, а сама себе чак не желиш да помилујеш, пожалиш, сачуваш, спречиш.

После опекотина и падова – молиш, жалиш се, преклињеш, али нема обећања Богу: више нећу себе да искушавам, трудићу се да не идем више главом кроз зид.

Није опасна самоувереност, већ дрска злоупотреба милосрђа Божјег уз ослањање на сопствене снаге. Па савест често гризе и доводи до ужаса, до страха због одговора. Губиш не само време, него и страх Божји. Срце отупљује, наступа охлађење, срце се заражује отровом саосећања према преступним уживањима који убијају духовни живот. То јест губиш покајање, плач, страх Божји, ревност према Богу и исправљању смртних грехова. Узалудни губитак времена.“

„Како може да буде угодна твоја молитва, нека је чак и од духа скрушена и смирена, али ако Му не дајеш чврсто обећање: опрости, више нећу, помози! Зато је потребно примењивати мере чувања себе.“

„Самотешење је веома опасно, јер може сваког тренутка да се прекине. Несрећа у општењу с људима је у томе што ти сама њима и себи јасно не говориш: „оставите ме на миру“. Одлучно и јасно.

Велика је несрећа што си без мене, што ниси крај мене, већ међу вуцима, остављена сама себи. Шта би било да си овде, да имаш могућност да једном недељно дођеш код мене на исповест-чишћење, пазећи на самоћу, режим молитве, режим општења с људима, послушања, искључивања свог „ја“. Уз равнодушност према свему, уз минимално потребан за људско постојање посао!

Код тебе је нарушен стални молитвени труд, рад на бројаницама, пажљива молитва, читање, исписивање, свакодневно записивање савести, избегавање ствари које искушавају, сећање на смрт. Ово су основне црте захтева за богомислије, за то да се не губи живљење у присуству Божјем.

Немогућ је помак или постојаност, мир, сладост и тиховање, ако савест изобличава због грубих прекршаја: језиком, страстима, идеализовањем мушког пола. Нека би те јауци покајања натерали да запомажеш, то би ти дало подстицај да предузмеш одлучну ствар – да избегаваш, не искушаваш себе, презирући ово или оно, да вапиш за помоћу, уразумљењем. Да имаш молитву и сабраност, ти се не би тако лако хватала, и кајући се с болом и оплакујући грехе, избегавала би ову светску сујету, остављајући за њу сами минимум.

Наравно, демони појачано мотре на онога ко је у свом срцу решио да живи само робујући једино Господу Исусу Христу, ко је одлучио да упорно преклиње: „удостој ме да Те волим свим срцем својим, свим жилама својим, свим костима својим; и да мрзим, презирем, бојим се греха – да се не бих растао с Тобом!“

Демон те може, самоуверену, преварити и натерати на пад. Њега, проклетог, његових мрежа и сложене паучине се треба ужасно плашити.

Зар је могуће гасити ревност? Гајити децу је девојкама забрањено. Ко размишља о монаштву, томе је забрањено, као и да иде у сауну, да нескромне књиге чита и да нескромне ствари зна. Наравно, тиме се гаси ревност. Остави чулни живот онима који не желе да живе духовно. Од тебе захтевам одлучност у делима и вољи:

1. Да унајмиш стан далеко од родитеља.

2. Да своју адресу никоме не дајеш.

3. Привремено допуштам самоћу док не нађеш духовну сестру.

4. Забрањујем да упознајеш мушкарце. Од њих имаш само самообману и снажне демонске нападе.

Ако имаш самоуверености, онда се чувај и очекуј да ће ти Бог послати искушење да би те проверио.

Наређујем ти да од перли направиш себи бројанице, на крај да ставиш крупно дугме, на дугмету ножем да урежеш крст и да носиш у xепу: у храму, на улици, метроу, код куће. Нећеш бити сабрана док не будеш имала бројанице, Исусову молитву, сабраност, ћутање, озбиљност и тиховање. Треба искључиво радити на себи, а не говорити о мирским стварима. Треба рећи: шта ме се то тиче, нека ходају на глави ако хоће, нека ставе на главу уместо шешира кофу, није ли свеједно! Срамота је што све примећујемо, то је све празно. Треба бежати, деловати храбро, не предавати се, чувати се и не бојати се да ће се људи увредити.

Баћушка се према својој деци односио са различитом строгошћу, с обзиром на њихов духовни узраст. Онима који су били на високом степену духовности је овако писао:

„Моје шале су биле неумесне, схватили су их као ћуд. Али све моје шале имају дубоку основу да би:

1. Смирио твоје гордо и самољубиво срце.

2. Да би светску сујету ти својим срцем постепено оставила, а за почетак – смањила на минимум.

Драгоцено је и повољно само оно што је за смирење. Оно се удваја одсецањем своје воље. То је основни смисао мог живота.“

„Нека буде на теби Господњи благослов, Нина!

Покров Свемилостиве Владичице Богородице нека буде на теби, чедо моје, Нина!

Хвала ти, хвала на јављању! Хвала ти што се сећаш моје ништавности. Твојим писмом си ме подсетила и на моју неодлучност испољену према теби.

Читам твоје писмо и плаче ми се. Каква је била моја Нина – светлуцава, сјајна, – и направила је глупост да се заљуби, да заволи. Била је безвољна, није могла да каже чврсто: „Не, не смем, нећу дозволити, не желим! Бежи с мог пута, мушки створе!“

Венчао сам вас. А сад – ропство, сузе, покајање…

1. Не буди страшљива. Ћутећи саслушај, размисли, и ако је праведно, реци: „Смири се!“ Ако је неправедно и није по истини – оћути и добро размисли, не лажи.

2. Људима се може угађати – слабима, болеснима, сиромашнима. Али не и утицајним људима, подлима, претпостављенима и јакима.

3. Претпостављене ћутке саслушај и не жури са одлуком. Помоли се у себи, и ако није опасно за тебе – направи уступак.

4. Бежи од псовки и сама то не чини. Бој се свађа, грдњи. То што се с оцем догодила несрећа, није без допуштења Божјег – нека се тиме теши. Добро је да се свега светог, чистог, светлог толико сећаш код себе.

Сасвим те разумем, Нина. Судбина робовања мужу у туђој кући – ужас! И чему тај брак уопште? Зашто ми онда ниси дотрчала: ја бих те сакрио, сачувао и послао у манастир. Потруди се како знаш и умеш да дођеш на Божић или у Великом Посту. Реци: „Идем у Москву“.

То што ти је здравље лоше опет, значи да ти треба одмор. Што се добро слажеш с мужем – то ме радује. Чак и са мамом његовом, то је задивљујуће, и то ме радује. Отрпи посао регистратора, навикавај се, учи се да имаш карактер, али да будеш строго правична. Чувај тај посао. Људи су веома зли, пагани. Ти немаш зла, а злу се не чуди, оћути. За смирење је то веома корисно.

Учи се, учи се, учи се да се молиш молитвом Исусовом – и у ходу, и одмарајући се (лежећи, сама). Идући с посла, на посао, напољу у шетњи, намерно идући ради тога у шетњу, „прошетати се“ идући на пијацу, намерно идући у храм у потрази за самоћом. Обрасце ти шаљем.

Твоје стање добро разумем и чујем (како ти пишеш). Пиши ако не можеш сама да дођеш.

Обавезно:

1. Тражи могућност да се код куће, на путу, у ходу, ноћу – намерно тихо уставши, помолиш.

2. Припремај се за причешће у свим постовима, макар 3-4 пута годишње.

Маму свакодневно помињем, она је обележена под својим бројем и никада неће бити заборављена.

По 20-30 пута читај:

„Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешну!“,

или: „Помилуј ме по великој милости Твојој!“,

или: „И мене помилуј!“,

или: „Не остави ме, не одступи од мене!“,

или: „Не осуди ме по делима мојим!“,

или: „Спасе мој и Боже мој, поштеди, помилуј!“,

или: „Милостив буди мени, грешници!“,

или: „Опрости, опрости, помилуј мене, грешну!“

Богородици – молитву „Достојно јест“: 10-20 пута, без журбе, с умом , не механички, са срцем.

Или моју: „Свемилостива Владичице моја, Пресвета Госпођо, Свепречиста Дјево, Богородице Маријо, Мати Божја! Не гнушај ме се, грешника, не одбаци ме, не остави ме, не одступи од мене!“

Ове молитве препиши ситним словима на обе корице нотеса и носи са собом, учи напамет, теши се овом правом радошћу.“

„Рођена моја Нина!

Пишем одговоре на твоје писмо. Писмо је веома лепо, занимљиво, садржајно, озбиљно. Пре свега, радујем се и ликујем заједно с тобом што си остала директор, што си се спасила и од заменичког посла, и од учешћа у ревизији.

После Ставропоља сам се одморио, много радим, понекад се чак осећам добро (срце). Људи сваки дан има – читави редови.

Твој однос према поретку на послу треба да буде: глувост, немост, избегавање радозналости. Викни себи: „није твоја ствар, ради и гледај само своја посла!“ Ни у шта се не мешај, не сугериши, не занимај се, не буди радознала, буди „туђа“.

То је неопходно за твој лични духовни живот. Не троши се без разлога, буди сабрана, не буди малограђанка (да живиш и интересујеш се радом и животом других људи). Што трчиш што пре кући, то је добар знак оздрављења после духовног сна. Разуми да живети само ради посла значи исушивати себе, сушити се духовно, лагано умирати.

Наравно, према свом послу који ти је поверен треба да се односиш искључиво примерно. Као према светом послушању од Бога теби датом. Овако су расуђивали свети оци: частан, савестан однос према послу који ти је поверен јесте хришћански закон који не захтева ни ордење, ни медаље, ни дипломе, ни похвале.

Радујем се што си духовно оживела и чак прогледала. Књигу Журавског нисам читао, али „умна лепота“којој ми је било суђено да се обучавам још од младости моје пре монаштва, а што ме је и довело до монаштва у 21. години, а сада и до свете велике схиме, – била је и јесте моје једино и право богатство, срећа, со живота и једина радост за мене. Одавно знам да је то богатство било од тебе сакривено, оно ти је било несхватљиво.

Пишеш ми: „Читајући је, помишљаш да си се тек родила на свет и да почињеш да учиш да ходаш, тек почињеш да живиш, и такве тешкоће…“

Да, прилично тешка наука за спознају. Ретко ко је зна, у наше доба – ретко који монах и светитељ и можда неки јереји. Запамти – немој претеривати у читању те књиге. Читај помало, не преоптерећуј се и не замарај се да не би мозак преморила.

Боље испиши све основе те науке, тог делања, и постепено се учи томе, лагано, без журбе, без притиска. Било би добро кад би некако у суботу код мене дошла и показала ми је да бих те сачувао од неправославних мисли или – још горе – од духовне прелести (духовне гордости) у шта је могао да упадне аутор.

Што се тиче твојих „слабости“: гледајући са стране нисам их примећивао. Најважније је језик, да не знаш за оговарање и злословље (категорично). Воли ћутање за сабрану, келејну, покајну Исусову и Свемилостиву.

Молитва ти није баш нешто ишла, ниси се много интересовала за молитву.

Сад си се тргла, сад ће ти бити јасно: шта је монаштво, шта је суштина монаштва, и шта је велика схима. А одатле и својства срца – кротост, смирење, дуготрпљење, благост, чистота и дечје поверење, дечја доброта и својства љубави према Богу и свим људима без изузетка. Ето зашто су монаси, делатељи умне молитве, плачући – увек радосни, светли, весели, љубавни, не могу а да не извињавају поступке људи.

Ето зашто је пожртвованост природна потреба код њих.

А маму чувај, умируј, трпи све њене хирове, немој да плачеш, да се вређаш. Она је веома озбиљно болесна.

Мамина психоза је веома озбиљна. Уз то је заражена и духовном гордошћу, лажним смирењем, лажном духовном самоувереношћу и страшно је оштећена психички. За њу би било добро да проведе мало времена у болници, чак и у Москви.

Молим те да се чуваш од сваких напада гнева маме. Спавај у посебној соби, врата затвори на резу. Чувај маму од насртаја на свој живот о чему она све чешће и чешће говори. Схвати да је она верујућа по навици, из обичаја, од сујете. Верујући хришћанин не може да говори о самоубиству. Уз то она је егоиста и суров човек, а то је у потпуном нескладу са хришћанством, с исповедањем Христа. Она верује језиком, философира језиком, а не делом.

И сама знаш како да маму не изазиваш, како да је умириш, али да јој се не покориш, да јој не верујеш. Иначе си готова. Замени отвореност ћутањем са Исусовом молитвом, на бројанице, седећи крај ње.

Стално јој говори „не“, показујући јој бројанице. Кажи: „Мама, боље да се молимо, то је боље“, и ћути. И крај ње се моли, седећи. Шаљем ти моје бројанице као благослов и на радост. То су моје радне, воли их. Само не много, али зато чешће, по 50 чворића. Али се не замарај. Како се умориш, одложи их. Не више од 150 дневно – седећи, споро, покајно, молећи.

Сада ћеш разумети монаштво, сузе Иванове, сузе оних које си видела како плачу. Само немој механички да се молиш. И уз бројанице – свакодневно записуј савест.

Молим те за твоје свете, девојачке, дечје молитве.

Веома те воли Баћушка и Ава.“

„Христос васкрсе! Чадо!

Данас су ми донели твоје писмо, твоју честитку за Васкрс. Вратио сам се из Ставропоља пре недељу дана куда сам отишао другог дана Васкрса из Виљнуса, из манастира Св. Духа (где живи 8 монаха, архијереј Литвански Антоније и игуманија са 20 монахиња). Тамо сам од Лазареве суботе био током целе Страсне седмице и за Васкрс, служио сам, ликовао духовно и био духовник обитељи, пруживши радост њеним житељима који духовника уопште нису видели и немају га, живе како ко хоће.

Тамо међу братијом живи о. Никодим, сада игуман и благајник намесника, у чину архимандрита.

У Ставропољу у који сам брзо и хитно кренуо због Нађе сам се добро одморио, утешио, нарадовао. Опет сам обновио пријатељство с о. Алексијем и с Нађом, а које су прекинуле интриге злих људи.

Нађа је умирала, лежала је у постељи три месеца, миропомазала се пред смрт. Сада се опоравља, чак ме је и испратила на воз за Москву.

Пишем на брзину, зато слова играју. Ето шта имам да ти испричам. Литургишем често у Новодевичјем.“

„Господњи благослов нека буде на теби, моја рођена!

Радујем се због твоје радости, што је с мамом све у реду. Потрудићу се да твоје име пред мамом не помињем, али ћу те хвалити и увек оправдавати. С вама не могу да се слажем.

Чувај ревност Господу, молитвени труд и ћутање, да се језик не усуђује много да говори.

С мамом ће бити мирна исповест, без зла, уз Божју помоћ. Само ти себе добро чувај, не дај да те вређају, а у манастиру буди неприметна, невидљива.

Буди мирна и здрава, у радости.

Твој Баћушка који те много воли.“

„Господ Спас наш Исус Христос нека благослови вас, чеда моја Марија и Татјана!

Дирнут сам вашим писмом, захвалан сам на вашој топлини.

Поводом вашег признања, Марија, и жалбе да сте били равнодушни на велики празник Божић мој убоги савет: разагревати дух читањем духовне литературе, тиме разгоревати ревност, јер је уз помоћ саме кућне молитве немогуће чувати огањ молитве увек.

Ваш свакодневни обични акатист Богородици, један исти из године у годину – ако га не будете само читали, већ и изговарали лагано, са смислом, размишљајући, не механички, – даће вам ту топлину и огањ. Само се пазите да не уништите ту ревност злим, осуђујућим, злословећим и многословним језиком, жалбама, завишћу, роптањем.

Саветујем вам да често одлазите код о. Михаила и да се на себе с негодовањем и покајањем жалите, не захтевајући и не очекујући поуке.

Бићете тихе и радосне. Веома ме брине како стоје ваши послови са кућом. Постоји само једна могућност помоћи: обе предузмите строг пост сваког понедељка, читајући по 10 пута, четири пута дневно, тропар светом архистратигу Михаилу. Он ће брзо да одстрани ту нечистоту због њених незаконитих лупешких послова, поткупљивања, превара и гадости. Верујте мојој убогости да су он и понедељак – та сила.

Почео сам свој рад, а и књигу завршавам за штампање. Сматрам да ће бити занимљива и корисна.

Сва добра вам од Господа желим.

Ваш добронамерник и слуга, Ј. С.

П.С.

Бојте се учмалог животарења без расположења, да постанете обичне малограђанке. То ће онда бити свећа, а не празнина.“

„Нека вас благослови Господ Спас наш Исус Христос, Ксенија!

Потруди се да мирно, добродушно трпиш мамине испаде и расположења. Постани религиозна да би духовни живот био у теби суштина и смисао дана и живота. Мамина расположења изглађивати само кротошћу. Убеђуј је, не пропуштај службе ни једном у току дана, на све реагуј са кротошћу, и у себи – молбе Богородици. Ако се с тобом не видим на земљи, опрости ми. Можда сам крив што сам те благо учио.

Други дан сам код Молчанове. Кућа у којој сам провео ноћ уочи четвртка је у 4 сата изгорела. Све моје ствари су спасили, и мене су извели. Господ дао, Господ узео. Његова света воља! Осећам се веома болесно.

Маму ослобађам од исповести код о. Михаила, нека она сама према свом расположењу бира.

Клањам се до земље. Ваш Баћушка.“

„Нека вас благослови Господ Спас наш Исус Христос, Марија! Мир души вашој!

Марија, одговарам вам на ваше писмо:

1. Нисам вас обавезао да се исповедате код о. Михаила. Само сам предложио. Уклањам тај свој предлог. Сами изаберите себи свештеника који ће да вам разреши грехове за Св. Пост и Св. Пасху.

2. Предлажем вам да свакодневно до Васкрса читате акатист светитељу и чудотворцу Николају за ваш дом, да би се сам светитељ чудотворац Николај умешао.

3. Не пропуштајте ниједан дан за време Св. В. Поста, на Сретење и на св. праведног Симеона да дођете уз помоћ штапа. Мене, грешног, помените за здравље на литургији.

4. Све грехове вашег роптања што пре исповедајте на исповести, изабравши према жељи својој свештеника.

5. Читајте свакодневно два акатиста – Спаситељу и Заступници.

6. Све људе волите. Само себе осуђујте, не жалите се ни на шта.

7. Молитва је ваше огледало.

Молим за опроштај, до земље се клањам.

Ваш Баћушка с љубављу.“

„Божји благослов на теби, Марија, чедо моје духовно!

Данас, 7.3/21.2 ове године, у присуству ваше кћерке, ја, њен јереј-духовник, прочитао сам молитву из требника. Вама се одузима кућно молитвено правило које ви, Марија, можете да читате према личним потребама, када вам здравље и снаге ваше то дозволе. Али нисте везани тим дугом од сада због ваше физичке немоћи.

Јеросхимонах Сампсон.

П.С. Пребивајте у мирној, духовној тихости, и у радости дочекујте Св. Велики Пост. Ј. С.“

„Благослов Господњи на вама, Марија! Чедо моје, Марија! Шаљем вам јерејски благослов!

Молим за вас од Господа Бога Сведржитеља, Који је свуда и све види и све зна, и од Његове Свепречисте Мајке – телесно здравље и добро у свакодневном животу. Нека се испуне ваше добре жеље.

Само досађујте Госпођи Свепречистој и светитељу Николају чудотворцу. Све ће бити добро.

Ваш духовник и добронамерник, Ј. С.“

„Благослов од Бога, Марија!

Уверавам вас да ће вам свакодневно обавезно читање акатиста Господу Исусу Сладчајшем донети мир и тихост.

Није вам корисно да често приступате Светим Тајнама. Довољно је за све Св. постове и на дан вашег Св. Анђела.

Ксенија није уопште празан добош или суво дрво, већ веома добра, Божја девојка. Не треба да јој зановетате, она је моја и ја ћу да одговарам Богу за њу.

Да су вам нерви болесни, то знате. Лечите своје нерве дубоким сном, режимом кућне молитве, кућним пословима који су вам према снази, читањем Псалтира и Светим Јеванђељем – по сат времена сваки дан. Просјаке (сиромашне, пензионерке) волите.

Дајте Богу на зајам преко просјака и оних који пате због сиромаштва (много је таквих скривених и који се скривају). Памтите да је новац гнојиво за ђубрење вашег срца, да је молитва без милостиње – суво, неполивено дрво.

Ослушкујте веома пажљиво и марљиво поуке о. игумана Јована Крестјанкина, памтећи све речено, а све глупости које вам се врзмају по глави терајте молитвом Богородици. Исмевајте, прекоревајте и осуђујте само себе.

Више ћутите. Мање, мање говорите. Трудите се да у пола гласа говорите Исусову молитву и Богородицу.

Корисно би било да одете у Саранск, путовање увек одмара.

Прекоревајте само себе. Сви људи су добри, Божји. Само себе осуђујте пред Богом.

Само ће вам то дати мир.

Господ је само због грешника дошао на земљу. Људе, грешнике који се кају Он увек чује.

Ваш добронамерник Ј.С.“

„Божји благослов нека буде на Вама, Марија!

Примите моју најсрдачнију од Господа Бога и Његове Свепречисте Матере жељу да будете здрави и да волите умерено да се молите, да се не преоптерећујете мислима, сумњама, неповерењем према људима.

Када немате поверења у некога, што пре прочитајте Богородицу 3 пута у себи. Никоме не противречите, све извињавајте, сматрајте себе не на језику, већ стварно, на делу – грешнијом и глупљом од свих.

Ксенија је веома, веома добра. Чувајте њено здравље. Она мора много да спава и често да једе, умерено да се моли и да се не нервира. Живите у свом стану и не заборављајте да сиђете доле.

Волите да се молите, да ни о чему не размишљате, да не будете малодушни, маловерни. Не заборављајте да Господ Који је свуда присутан своје слуге никада не оставља, ако они живе у чврстој вери и смирењу срца.

Не треба узимати на себе расуђивање. Смирење пред Богом и људима не зна за расуђивање, сумњање у Промисао Божју. Треба само као дете молити Богородицу и свете угоднике, не сумњајући, и све ће буквално бити. Морате камено да верујете и да молите као што дете моли. Код вас је у кући све добро, све је добро.

Ваш Баћушка, Ј.С.“

„Господњи благослов да буде на вама!

Чадо моје, Марија!

Дођите код мене у Божићном посту да се припремите молитвом и постом за причешће: да се исповедите, искажете, наговорите.

То ће вам дати извор нових духовних снага да дочекате дан Рождества Господњег. Сакупљајте, записујте већ сад све за исповест. Јавите ми кад крећете.

Пребивајте у тихости духовној која долази од молитве, уз чисту савест и срце које све воли.

А сумњичавост, злопамћење враћајте демонима. Они усађују сумњичавост. И обрнуто, светост не зна за сумњичење некога.

Светост свима верује, у све има поверења, све оправдава и извињава, све воли и за све се моли.

Најважније је да волите да се молите Богородици Заступници: „заступај, замоли, помози, огради, услиши, погледај!“

Смирење никога не учи, не изобличава, не прекорева, не осуђује.

Ваш ава и духовник, Ј. С.“

„Господњи благослов да буде на вама, Марија!

1. Лекаре да слушате и да им се покоравате у лечењу које су вам преписали. Лекари немају никаквог односа према религији. Нека од зла говоре разне глупости о религији, ваш је посао да се смејете њиховој глупости и да им чврсто говорите:“Не брбљајте, вас се религија не тиче. Ваш је посао да лечите, а не да се мешате у лични живот болесника!“

2. Забрањујем да идете сваки дан у цркву. Осим штете ништа друго од тога нећете имати. Молите се код куће и бавите се кућним пословима.

3. О. архимандрит Алипије, о. игуман Александар и други исправно „утувљују“. Они уче: како да се излечимо од страсти (гордости, сујете, гнева, беса, блуда, шкртости, увредљивости, лењости, суровости и т.д.). Није довољно да се покајемо за своје велике грехе. У нама још увек живе страсти и треба их лечити и кајати се због њих.

4. Ако сте изгубили, онда само својим осуђивањем, роптањем, гневљењем, нељубављу према другима, осуђивањем о. намесника и осталих.

5. Није вам потребно да имате појам о очајању. Вама то уопште није потребно да знате. Тихо, мирно се молите у ћутању и кротости.

6. Ваш пост и веру нико није дирао. Ако сте волели да постите, а сад сте према томе постали равнодушни, то је само због грехова осуђивања, гнева, беса, за тајне страсти ваше, преко језика и гнева, за грубу непокајаност. Пожурите да повратите благодат Божју.

7. Лишити се наде у спасење је могуће само у том случају ако свесно кријете грехе на исповести и ако свесно не желите да се научите смирењу, кротости, стрпљењу, незлобивости, љубави према сиротињи, да штедите свој језик и уши од зла, оговарања и осуђивања, да чувате људе од зла.

8. Страх је био од демона. Чувајте свој језик и уши и волите да се молите.

9. Све вам се то причинило, смирите се. Молите се код куће, читајте духовне књижице, радите домаће послове и никога не вређајте својим језиком.

Кад дођете у Москву у зиму, видећемо се. Мање, мање мислите, расуђујте и људима не верујте.

Уверите се у то да сте ви сами најгори, а да су људи сви добри и биће вам лако и једноставно, а покајање ће бити Богу угодно.

Јером. Симеон.“

„Господњи благослов да буде на теби, Марија!

Нека Пречиста Владичица Богородица буде ваш покров, чедо моје Марија!

Одговарам на ваше писмо. Трудите се да слушате лекара у вашој болести, дужни сте да га посећујете и слушате у свему. Лекови ће вам помоћи да будете мирни и да мирно спавате, да се не нервирате.

Откуд код вас то бесмислено зло према мени, вашем духовнику, кога вам је Бог одредио, преко кога је ваш живот постао здрав, осмишљен, хришћански, не фарисејски и не равнодушан?

И Ксенија је задобила основу и пут у живот Божјом вољом, Божјом великом милошћу, а не лукавствима и некаквим тамо умом Симеоновим – то морате добро да памтите и да се веома плашите да јереја-монаха Симеона не осуђујете и језиком вређате, јер ће за то Бог да казни.

Нека вам не пада на памет да говорите глупости о свом Богом даном Баћушки, иако је он најобичнији, убоги човек, црв, ваш, али Божјом одлуком – свештеник и монах. Идите на празнике у свету обитељ и на акатист Богородици – средом и недељом увече. Било би добро да идете и на акатист светитељу Николају увече. Трудите се да се обавезно молите код куће као што сам вас ја као духовник учио и тражио од вас да чините.

Не слушајте демоне – вас се ништа не тичу монаси, то није ваш посао. Монаси имају своје надређене, не треба ви тиме да се бавите.

Ово добро запамтите!

Св. обитељ је велико благо, а злим људима и болеснима као што сте ви је – мука. Тако да знате! Кајте се због тих грехова на исповести говорећи: „мисли ме прогањају: против обитељи, против монаха… Кајем се за те грехе“. Научите ово.

Молити се треба једноставно, без мудровања као што се деца моле. Узвикивати Богу и Богородици, светим угодницима својим речима: „помози“, „услиши“, „замоли за мене“, као што се деца моле. И треба волети Исусову молитву (дневно 200) и Богородицу – 60.

Нема за Марију спасења, ако се не буде молила, ако буде људе осуђивала, ако буде волела да сплеткари, да се купа у злу, да се не каје, да је мрзи да иде у храм, ако буде слушала демонска наговарања и мисли. Ако буде моју Ксенију вређала и не буде је чувала, ако буде памтила зло и увреде.

Све мисли треба гонити од себе, више спавати и више радити на ваздуху. И учити се ћутању, ни у шта се не мешати.

Учити се читању Исусове молитве 200 пута дневно. Када је Марија сама, онда да се моли у пола гласа, али да се затвори да људи не чују.

Не хвалити се, грдити само себе. Сматрати себе за будалу, онда ће вам бити добро.

Ваш духовник, Ј. Симеон.“

„Господ Спас наш Исус Христос да вас благослови, Марија!

Чадо моје Марија!

Шаљем вам на утеху фотографије двојице великих Божјих људи, ваших несумњивих молитвеника које ви поштујете: о. протојереја Јована Кронштатског и мати Катарине из Пјухте. Саветујем да их помињете веома усрдно за покој душе и да их својим речима једноставно молите: „помозите ми, заступите се за мене, за Ксенију“.

На свим вашим поменима их пишите прве. Волите да се молите код куће усрдније, не штедећи се, а сваку препреку и ометање овог омиљеног делања сматрајте за демонску превару.

Волим вас, и увек вас, Марија, у келејним молитвама и на литургијама помињем, и молим и вас да се за мене молите и да знате чврсто да су све зле, лоше мисли биле и бивају код вас само од демона, из освете мени и вама. Спасавајте се у Господу.

Шаљем вам жеље за здравље и тихост душевну.

Увек ваш Баћушка, Ј. С.“

„Божји благослов на теби, чадо Марија!

Господ с вама, Марија!

Од срца вам приносим дубоку захвалност за поклон ваш. Тај новац ће бити за лечење, за лекове, лекаре.

Стање мог здравља је боље. Почињем да радим с опрезом.

Роптање код вас према мени је, верујте мојој маленкости, од демона. Демони се труде да вас одбију и од вере, и од мира, и од молитве, и од ревности за молитву и живот за Бога. То је њихов демонски посао и струка њиховог газде, сатане.

А ми морамо да се боримо, да се супротстављамо, молимо, смиравамо, себе само осуђујемо, све обавезно извињавамо и волимо и поштујемо. Себе – само осуђивати, презирати, свима попуштати, једино себе сматрати последњом.

У вама седи мука у виду најстрашнијих мисли које не треба ни расматрати. Не слушајте их! Одгоните их од себе молитвом „Богородице Дјево“, у ходу, чак у пола гласа, лежећи, седећи, ходајући, призивајући на сваком месту Богородицу.

Чешће се жалите о. Пимену (на исповести радним данима). Он ће вас разумети и умирити. Више се молите код куће и слушајте о. Пимена и моја писма.

Верујте ми да вам је Сам Бог досудио мене, убогог и недостојног да вас спасе од духовне гордости (прелести), јер сте се заносили обмањивачима и лажним светим људима, слушали сте њихове глупости неписмене и самовеличања и могли сте да погинете у гордости и обманама духовним.

Пазите да не учите друге, изобличујете, прекоревате. Сматрајте себе најглупљом и последњом на земљи. Само је смирење богатство.

Усрдно се молите Господу Исусу Сладчајшем сваки дан, ујутро Исусову молитву – 100 пута, и смирићете се.

Ваш Баћушка, Ј. Симеон.“

„Господњи благослов нека буде на вама, Марија!

Чадо моје Марија!

Прими од моје велике убогости и недостојности св. просфору на којој је и честица у виду троугла извађена ради убеђења и доказа ваше неодбачености од Бога.

Потпуно, потпуно су узалудне све ваше мисли и смућеност. Ви их приписујте само ђаволу који хоће да вас погуби, да вас угуши унинијем, да вас отме од вашег духовног оца коме је вас и Ксенију Бог једном у Макаровки довео. Што пре се прихватите свакодневне домаће молитве (правила) без пропуштања, а свој језик задржавајте да би мање злог и пакосног о људима говорио, да би волео да ћути и да све људе сматра бољима, паметнијима, благочестивијима од себе. А себе – само последњом од последњих. Дођите код мене да се покајете.

Ни за шта вас не кривим, не љутим се на вас.

Сви напади, наговарања, смућење су само од ђавола. А ви морате да га терате од себе, да му не верујете, да га терате молитвом Исусовом или Богородицом.

Чувајте себе од зла, чувајте своје здравље, и чувајте Ксенију.

Сва добра вам желим, Марија.

Ваш Баћушка и духовник, Ј. С.“

„Ваистину Христос Васкрсе, Марија!

Марија, чедо моје духовно!

Уверавам вас пред лицем Божјим да ништа, ништа, ништа немам лоше ни у срцу, ни у сећању, ни у свести везано за вас.

Ако је нешто и било, то је само од демона који су се ругали вама, подговарали вас и потпаљивали. Будите мирни, здрави и радосни! Христос Васкрсе!

Ваш обични Ј. Симеон.“

Баћушка је крстио једног младића и поклонио му молитвеник на коме је написао:

„Мој завет теби, Јуриј!

Овог великог за тебе дана, када си постао човек-хришћанин, дајем ти ову свету књижицу и следећи завет: воли ову свету књижицу и читај је све до последњег часа свог живота, свакодневно се и стално из ње напајајући свом својом савешћу и умом, и срцем, никада је се не заситивши. Воли је као свој дах, не физички. Не волети је, бити равнодушан према њој – значи бити мртав овде пре смрти, и мртав у вечној вечности.

Молитва је беседа са Богом, она је наше огледало.“

„Господњи благослов нека буде на теби, Ксенија и Марија! Драге и рођене моје!

Нека се Божји благослов усели у ваш дом. Молићемо благост Божју да све буде благословено. Читајте акатист светитељу и чудотворцу Николају и наручите посебан молебан преподобним Печерским и светитељу чудотворцу заједно – нека буде срећно добијање докумената, на поклону ономе који израђује документ не треба штедети.

Живот породице Сорокиних је буквално ужасна, а мени је суђено да установим узроке тога, да детаљно проучим све узроке и околности.

Ужасно саосећам што опет мораш кротко да трпиш сво мамино нестрпљење. Буди хришћанка и снисходљива према мами која је потпуно нервно болесна.

Чекају нас велики дани Страсти Христових. Буди мирна, чувај сабраност, молитву, језик, немој се лишити Свете Чаше.

Мир вам и покров Свемилостиве!

Ј. С.“

„Воли, воли, воли Свемилостиву! Али уз ћутање језика. Ако бивају сплеткарења, злословље, осуђивање, оговарање – онда си неспособна да се молиш, значи, као одбачена си. Памти то! Маму чувај као болесницу и не препричавај ни њој, нити о њој ни словца!

Добро памти смисао живота.“

„Ксенија, буди Божја!

Буди кротка и немалодушна у мукама и невољама које ти мама причини. Немој да плачеш од жалости. Воли Исусову молитву (лагану, од свег ума, удубљену, која преклиње, од духа, нечулну). Увек памти: потребно је кротко, молитвено трпљење маме – да би волела Бога, да се не би везивала за људско и свет, и да би усвојила кротост и тајно молитвено делање.

Подсећам те на Свемилостиву коју ти не волиш, можда. Обрати пажњу на своје нећутање, на своју малодушност, на сузе жалости, на непотребну нервозност због маме!

Више се тајно у себи моли, и мами ништа не говори. Буди храбра и истрајна у одлукама!

Мир Његов ти шаљем!“

ДЕЧЈЕ ПИСМО

– Баћушка, благословите!

– Бог нека благослови!

– На мене се жале и у школи и код куће: много трчим и немиран сам, а када ме шаљу по хлеб, љутим се и говорим да сам ишао 12 дана, а сад ми не дају да се одморим!

– Није лепо тако мами да радиш, маму не волиш! Тиме љутиш и вређаш маму. А и грех је пред Богом!

– У учионици нам не дају да трчимо, а ја трчим, тучем се и пишем на табли…

– Зар ти то представља задовољство када знаш да то није лепо, него се угледаш на неваљале дечаке?

– Веома сам лењ.

– Лењост сама себе туче. Лењ човек је друг ђавола, демона, и сам је себи непријатељ.

– Нисам научио лекцију, учитељица ме је питала, а ја нисам знао. Добио сам јединицу.

– Добио си заслужено. Сам себе нећеш да поштујеш.

– Непослушан сам не перем судове за собом и за другима, иако ме терају.

– Маму не чуваш и сам себе не поштујеш!

– Мама ме је замолила да однесем кофу, а ја сам говорио: сутра, сутра, све док ме мама није натерала на силу.

– До каквог си се понижења сам довео! И не стидиш се сам пред собом? И цео џак грехова пред Богом!

– Ојарили су нам се јарићи. Када спавају, ја их будим…

– Заслужујеш казну од маме за тврдоглавост и непослушност. Где ти је послушност и љубав према мами? Да си почео сам да учиш, да се молиш и обавезно поправљаш. Господ Бог ће услишити молитву.

 

 

Превод са руског:

Биљана Вићентић

Извор: https://svetosavlje.org/tvoj-ava-i-duhovnik/ 

 
 
 
 
 
 
 
 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски