molitvoslovm

Старац Сампсон Сиверс: Твој ава и духовник (3)

Објављено 27 децембар 2019

sampson

СТАРАЦ ЈЕРОСХИМОНАХ САМПСОН

ТВОЈ АВА И ДУХОВНИК

РАЗГОВОР

Веома је важно то да је подвиг Баћушке наставак подвига старчества преподобног Серафима Саровског. Једном је Баћушка изјавио: „Оно што није дошло до нас из беседа преподобног Серафима Саровског, видећете код мене, у мојим беседама.“ „Немојте никада да мешате мудрост баба са Заповестима Блаженстава: једно са другим нема ничег заједничког. Код првих је такво несхватљиво изопачење благочешћа да нема никакве везе са Заповестима Блаженстава. То је веома типично, јер је народ сад гладан, ништа не зна. И не може да схвати те Заповести, оне му нису потребне. Пробајте у селу тако нешто да кажете или урадите? Дивљаци! Знају само за обичаје, како је прихваћено, а смисао не знају. А вотку хоће са задовољством, без ње се не може.“

„У академији уче богословље, завршавају је готови богослови. А старац Силуан је говорио: „Богослов је онај који се моли“. Како то да разумемо? Свештеници који су завршили академију су научници. Они сакупљају знања, али Богопознање не знају. А Богопознање зна онај који се моли. Не моли се свако, већ често само читају молитве. Разлика је овде велика. Богопознање је Богоопштење и држање закона, Заповести Блаженстава. То богослов нема обавезно. Па шта с тим ако си доктор богословије, а не молиш се? Знао сам једног таквог, постао је директор биоскопа. За нешто су га ухватили, бацили у затвор. А он се обесио. И то доктор богословије, разумете? Знање и Богопознање су две различите ствари.“

– Баћушка, кога данас на академијама остављају за предаваче?

– Углавном, глупане. Зашто су за ранијег нашег живота за педагоге бирали архијереје и не само архијереје, већ оне који поседују велику мудрост и велику молитву. Какву су снагу имале њихове одлуке.

– Ето сад изгледа да имамо владику велике мудрости и велике молитве…

– Али у академији постоји цензура: неко прође, а неко не прође… Обавезно треба проћи испит Маркса, Енгелса, Стаљина, зар не? Ако добијеш одговарајућу оцену – пролазиш. А неко други не долази ни до испита.

– Један свештеник је одлежао у затвору, није био крив, али се није жалио. Да ли је исправно поступио што се није жалио?

– Он се по својој вери предао Промисли Божјој. Тако се ни ми нисмо жалили када су нас хапсили. Никада се нисмо жалили, никада: добили смо 15 година, спаси, Господе! А ја сам добио 18 година с кусуром! Верујемо и исповедамо Промисао Божју, Божји прст. А ако бисмо се жалили, тиме бисмо доказивали да смо људи, да молимо за милост земаљске цареве.

„Једном је императорка Катарина II посетила затвор. Један затвореник је био без кривице у затвору и никоме се није жалио. Катарина Велика је случајно, по Промисли Божјој, дошла у Варшаву и нашла га у тамници. Раније су царске личности по ћелијама ишле два пута годишње обавезно и питали заточенике због чега су у затвору… Мој отац је причао како су пратили по затворима императорку…“

– Једном је краљ посетио тамницу. Затвореници у пали ничице, молили за опроштај, жалили се да робују без разлога. А један младић је стајао мало даље и није молио за опроштај. Краљ га је позвао и упитао: „Због чега си у затвору? “ – „Крив сам. Починио сам велику крађу“. И краљ му каже: „Онда ово друштво није за тебе, па они су сви невини, а ти си крив!“ И пустио је овог бившег разбојника. Како је он поступио?

– Према вољи Божјој. То није мудрост, већ очигледна воља Божја. Краљ га је пустио због покајања. Па тада су се сви молили, сви су се молили, иако је било и католика, и протестаната…

„У Ставропољу је била једна велика старица, игуманија Тамара, намесница манастира са две хиљаде сестара. То је манастир, а не наш! Разбили су јој главу о зид, благајницу убили. У храму су их све мучили. Поубијали су их све. За шта су они били криви? Једноставно су људи подивљали: „Дај паре, и готово!“ Такво време…“

„А преподобни Серафим, како је он живео? Напали га разбојници, а крај њега секира лежи… Живео је за то да се прослави, смири, и још више смири себе. Зато што је смирење извор мудрости. И књига мудрости је од смирења. И написано је да је смирење извор мудрости.“

– Постоји још и смиреномудрије. То није исто?

– Није. Смирење је својство срца. А смиреномудрије је када је ум потчињен срцу и вапи од срца, расуђује, мисли и дише са смирењем. Уосталом, чули сте за следеће: видети и слушати срцем, а не умом? Па има таквих људи да им срце и види, и чује, и расуђује. И ум им је потчињен срцу. Они сами питају: одакле то долази? Али то је својствено онима који су освећени. Онима који нису освећени се то не даје. Ето зашто је мудрост академска књишка. То још увек није све. Па ви и сами знате да су мудраци-академици веома често велики простаци у знању срца. Они осећају и мудрују од ума. Какву је мудрост имао наш патријарх Пимен! Он је сам често био свестан тога и чудио се откуд му то? ..

Преподобни Серафим Саровски, Макарије Велики – они су имали ум од благодати!“

ПРИЧЕШЋЕ О. ЈЕВГЕНИЈА

Баћушка причешћује о.Јевгенија (90 година), свог духовног сина, тешко и смртно болесног, припрема га за вечност. После Светог Причешћа честита:

– Честитам просвећење, освећење, обожење. У залог вечног спасења да буде! Чувајте се, причестили сте се Телом и Крвљу Господа! Пазите на своје речи, водите рачуна о себи. Окрените се према себи, више се молите! Шта сте читали ових дана, баћушка?

– Акатисте: Спаситељу, Богородици, светитељу Николају.

– Онда сам спокојан што сте читали ова три акатиста. Молим Вас, више се позабавите бројаницама: „Господе, Исусе, Сине Божји, помилуј ме!“. Волите ћутање. Не журите, све радите без журбе. Живите за Бога, а не ради продужења Вашег живота. Бројанице висе на зиду? Чешће се, баћушка, молите: „Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме!“ Доћи ћу за једно две недеље.

– Чекаћу Вас као Бога!

– Не треба тако да говорите. Ако Бог благослови, ако будем на ногама, ако се не разболим, доћи ћу. Господ ме може ставити на смртни одар: тада и да хоћу – не могу. Зар не? Макар запомагао на сав глас! Саопштавао сам оцу Владимиру о Вама, о Вашем стању. Он је хтео да дође, али сад је настојатељ, има много треба и посла: по три покојника сваки дан, насеље је велико…

– Али протојереј ме није ни једном посетио…

– То је Вама на смирење, Вама на корист: да се не преузносим! Ако нас сви буду хвалили, пропашћемо, нећемо проћи кроз митарства. На митарствима ће нас задржати. Имаће за шта да се закаче, нарочито за ово. Митарства нас чекају, те зато што мање почасти овде, то је више наде на оправдање тамо! А тешко ће нам бити да се тамо оправдамо, демони имају пуно кука за хватање. Баћушка, да ли сада о. Владимир долази?

– Долази да ме провери. Чини ми се да ме настојатељ проверава да можда нечим не тргујем: свећама или нечим сличним, или вршим молебане… Он ме проверава.

– То се Вама тако чини. Бегунаца нема ни од њега код Вас, ни од Вас код њега. Вама се, Баћушка, чини, и за то треба да се покајете: „Господе, опрости!“ Видите ли у чему је ствар? То није лепо, треба тако учинити да Вас он чешће посећује. Тада ћете бити мирнији.

– Извините, али ја немам у њега поверења. Долази код мене само да ме провери…

– Јој, јој!

– Био је код мене једном и није ме причестио!

– Ви морате да се чистите, да се рибате, иначе Вас нећу пустити у Кућу. С таквом мрљом се не може ићи Кући!

– Тамо ћу молити за опроштај вас и њега!

– Тамо ће бити касно! Овде на земљи треба молити за опроштај.

– Вас ћу молити за опроштај.

– Ко сам ја: мали неваљалац. А док се овде не очистимо, тамо нема улаза! Нема вам улаза у Кућу. Ја молим: „Господе, причекај! Господе, причекај!“ И болеће, и тешко ће бити, али нећу пустити. Онда ћемо још две недеље чекати. До празника св. Јевгенија – вашег имендана. Уосталом, како Бог благослови. У Његовој власти је и наш живот и наша смрт. Ми ћемо само да молимо: „Помилуј ме, још нисам спреман, сачекај још мало, јер оданде ме нећеш пустити да се покајем!“

– Да ли изгледам лоше?

– Добро изгледате: веома бодро, жустро, животно.

– Примите моје покајање…

– Примам.

– Када сте дошли, био сам сав ван себе. Нисам знао за себе од радости! Нека вам Бог да здравље.

БАЋУШКИН ПОМЈАНИК

Што се више упознајемо с личношћу старца Сампсона, то више откривамо његову унутрашњу величину. Нећемо наћи ни једну црту људске душе која би побегла од погледа Баћушке. Ако отворимо његов списак за помињање упокојених, пред нама ће се појавити читав океан љубави старца према души сваког човека чије је име тамо записано.

У помјанику је дат списак свих митрополита и патријараха сверуских: од примања хришћанства у Русији до оснивања Светог Синода, у периоду од 988. године до 1721. и закључно са 4 (17) априлом 1976. године.

Ту су:

– митрополити Кијевски и целе Русије: од Михаила до Јоасафа – 57 митрополита;

– митрополити Московски – од Исидора до Јова – 17 митрополита;

– патријарси Московски: Јов, Игнатије (Баћушка је спомињао и душу лажног патријарха Игнатија), Гермоген, Филарет, Јоасаф, Јосиф, Никон, Јосиф, Питирим, Јоаким, Адриан, Стефан, Тихон, Сергије, Алексије;

– цареви: од Рјурика до императора Николаја 2, свега 109 царева;

– азбучник подвижника;

– митрополити;

– схиепископи Атонски, Глински;

– архиепископи;

– затворници;

– архимандрити;

– игумани;

– јеромонаси;

– настојатељи;

– протојереји;

– свештеници;

– монаси;

– искушеници;

– пустињаци Кавкаски;

– житељи пећина;

– јуродиви;

– молчалници;

– црквени скупљачи;

– мученици;

– безмолвници;

– блажени;

– подвижници из света;

– милионери;

– учитељи;

– лекари;

– странопримци;

– путници-ходочасници

– војници;

– генерали;

– посебни поменик Дивејева у коме су указана имена почев од имена игуманије Александре до имена последње монахиње;

– родитељи светих угодника;

У Печорама је над Баћушкиним креветом био тепих на коме су биле извезене речи: „Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме! Помилуј ме по великој милости Твојој! И мене помилуј! Не осуди ме по делима мојим! Не осуди ме по поступцима мојим! Милостив буди мени! Не осуди ме! Не одступи од мене! Спасе мој и Боже мој – помилуј ме! Судијо мој и Творче мој, поштеди, помилуј ме! Опрости, опрости, помилуј ме! Буди милостив мени, грешнику“.

 

 

Превод са руског:

Биљана Вићентић

Извор: https://svetosavlje.org/tvoj-ava-i-duhovnik/ 

 
 
 
 
 
 
 
 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски