Митрополит Павле: У Украјини су наше заједничке светиње!

Објављено 25 јун 2019

mitr.pavle kijevo-pecerskiМИТРОПОЛИТ ПАВЛЕ КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ

У УКРАЈИНИ СУ НАШЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ СВЕТИЊЕ!

Боравећи у Кијеву у својству представника Православног богословског факултета на једној конференцији у Кијевскoj духовној академији 26. марта 2019. године, имали смо прилику да разговарамо и са митрополитом Павлом, намесником Кијево-печерске лавре и сталним чланом Синода Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, уједно и носиоцем ордена Светог Саве.

Разговарао Николај Сапсај

Владико, налазимо се у Кијево-печерској лаври, једном од најзначајнијих светилишта за Руску Православну Цркву и, наравно, за Украјинску Православну Цркву. Да ли бисте могли да кажете, као њен намесник, какво је њено истинско историјско значење и који је њен значај у данашње време за Руску Православну Цркву и њене вернике?

Најпре, веома сам захвалан Богу на великој милости коју ми је дао, захваљујем и Блажењејшем митрополиту Онуфрију који је дао благослов да се данас одржи конференција, и упућујем синовску захвалност Његовој Светости патријарху Иринеју који је ревносни пастир Цркве Христове, који наставља традицију блаженопочившег патријарха Павла, кога сам добро познавао. Такође користим прилику да отпоздравим мог школског друга из Тројице-Сергијеве лавре, оца Григорија Сапсаја који сада служи у Српској Цркви. Увек се молим Богу за сву пуноту Српске Православне Цркве.

Код нас нема Украјинске Православне Цркве (УПЦ) и Руске Православне Цркве (РПЦ), већ је то Руска Црква која своје корене има на овом светом месту. Већ први словенски митрополит - Иларион Кијевски говори: „Руска Цркво, чувај веру православну“. Стога се трудим да никога не делим и да се не делимо, јер васељенско Православље је једно Тело Христово, једна Црква за коју је Он пострадао, један народ, наш словенски народ.

mitr.pavle kijevo-pecerski

Који је њен значај данас? У време када се проводи секуларизација друштва, која води ка његовом одумирању, Црква Христова је благодатна роса Божје милости за цело човечанство.

Данас управљамо поглед пун наде у Српску Цркву, што не можемо у потпуности рећи и за друге Цркве, јер је остатак православног света тренутно затајио у пружању помоћи.

Зато је за сваког од нас веома важна ова обитељ, која има хиљадугодишњу историју, а у току свог историјског пута видела је и радост, али још више тугу и страдања. Она проповеда о спасењу људског рода, она носи ту мисију коју нам је Господ заповедио и има монаштво које је данас, можемо рећи, со земљи (Мт. 5,13). Наиме, нигде се не служи онако како се врше свакодневна богослужења у манастирима. Нас је у овом тренутку у манастиру око 250 братије, који су ревносни следбеници Христа, чувари историје, канонског поретка и свега човечног у људском роду.

Ми такође, значајно доприносимо пуноћи РПЦ, јер сведочимо о јединству, о правди, о Христу, и налазимо се у заједници са патријархом Кирилом, патријархом Иринејем, патријархом Теофилом Јерусалимским и са Пољском Црквом, док се, нажалост, друге помесне Цркве боје да у овом тренутку кажу истину по питању украјинског Православља. Међутим, присећамо се светих Отаца Васељенских сабора који су увек били, јесу и биће - свети поборници и проповедници правде и истине.

Данас ми чувамо Цркву или, тачније, Црква чува нас, али и ми чувамо реч Божју и све призивамо да приђу, да подржавамо једни друге. Нама је, с друге стране, стање у Србији веома познато, можда чак и нарочито јасно, јер у време када су падале бомбе из авиона на ту освештану земљу, на њима је било написано срећан Васкрс. За вас мученике је то срећан Васкрс, јер су се они сусретали и срећу се са Богом, а за оне који су ван канонске Цркве, за њих Васкрс није пријатан, јер их доводи у забуну, те још више отпадају од Бога. Стога ја у име браће архијереја наше свете Цркве, у име Свештеног Синода, чији сам редовни члан, још једном исказујем захвалност на српској црквеној подршци. Увек смо срећни кад вас видимо. Ми имамо сродан језик којим се споразумевамо, исту веру и чак нам је пре много времена била предата глава светог Климента која и до дан-данас мироточи. На свему благодаримо нашој сестринској Цркви, нашој браћи по вери, по животу, и нека нас Господ све укрепи.

Хвала, Владико. У данашње време, ако узмемо у обзир да се у званичном сапштењу СПЦ помиње да је у Украјини црквена криза, постоји мишљење да је УПЦ у Украјини гоњена. Какво је стање у Кијево-печерској лаври и да ли постоји осећај неког спутавања црквеног живота?Какво је стварно стање канонске Цркве у Украјини?

Ми смо се уздали у наше председнике државе, чинило се да су веома православни, али се испоставило да је то далеко од истине. Само су неки од њих много урадили за Цркву. Данас постоји пуно спутавања канонској Украјинској Цркви. Патријарх Вартоломеј је изазвао велику невољу у Украјини. Он се, како је то приметио архиепископ албански Анастасије, много успротивио патријарху Кирилу; може се он противити и не чинити зло другим члановима те исте Цркве. Код нас је започето гоњење када су такозвану „аутокефалију“ добили бандити, јер не могу да их другачије назовем, пошто сви знају да је Филарет био лишен чина, и тада га патријарх Вартоломеј није примао у општење и говорио је, а ја сам томе сведок, када је долазио у Кијев и два пута био у мојој резиденцији - да зна само за једног митрополита - Владимира (Сабодана), сада већ блаженопочившег, а после њега је на ту узвишену службу ступио митрополит Онуфрије.

И ето, одједном, не знам због чега, он признаје Филарета, скида анатему коју није он прогласио, враћа чин онима који нису рукоположени… И почело је све са два издајника, Јудом, Симеоном и Александром... Почело је са претресом, почели су од мене, од мог домаћинства, где пет година нисам живео. После је то настављено у Житомирској епархији и прешло се на друге епархије, свештенике. Мене су чак задржали на аеродрому заједно са владиком Климентом (Вечерја) кад смо се вратили у Украјину са лечења. Стално трпимо неке претње, провере, притиске. Данас се отимају храмови, о чему можете да видите на интернету. Фактички, нико не прелази у такозвану ПЦУ, јер нема где да се пређе; то је безбожничко и незаконито сабрање. Постоје неки свештеници који тамо прелазе, али то су они којима је требало својевремено наложити сталну забрану служења: пијанице, блудници. Затим, отимају нам храмове. Ако не успеју дању, долазе ноћу и скидају катанце. Али, нажалост, не може се без издајника Јуде, који доводе такве групе, у лицу политичара, који немају ништа са Црквом, не знају ни да се прекрсте, ни моле се, али им је потребна националистичка црква, заборављајући да је националистичка црква само у паклу, а у свету постоји Христова Црква, Васељенска Православна Црква. Постоје људи који на сваки начин покушавају да буду ван благодатне Цркве. И чини ми се да ће ускоро сав тај покушај да пропадне, јер не може човек без православног крштења да управља ониме око чега се није трудио.

И шта је то „нова црква“? А шта је са старом? 2000 година Украјина није знала за Бога? Апостол Андреј Првозвани је рекао да ће овде бити велики град. Ја сам увек говорио, и данас ћу поновити – да нигде насвету нема таквог места, у којем је апостол проповедао – а да после тога није био постављен епископ и свештеник. Иако то нигде није записано, на Првом васељенском сабору било је 7 епископа са Крима!

Данас, пред изборе, гоњење је мало утихло, али насиље и даље постоји. Људи се плаше да не изгубе радна места, пошто су их многи изгубили. Оне цркве које су регистроване при Министарству унутрашњих послова, нпр. у болницама, они узимају себи уз помоћ правних аката. (Просто прогласе да храм више не припада УПЦ МП већ „ПЦУ“, прим. прир.) После су нас уклонили са списка регистрованих Цркава, те сад по новом закону морамо поново да се региструјемо јер смо, по њиховом мишљењу, уз државу агресора! Али ја не могу да појмим која је држава агресор? Турска, у лицу патријарха Вартоломеја, која је разделила нашу државу? Јер ми са Русијом имамо духовне везе. Патријарх Кирил, патријарх Иринеј и сваки Патријарх је пријатељ наше Цркве. Наша Црква је међу највећима у свету, јер имамо 13.000 парохија, 300 манастира, око 7.000 монаха, многе образовне установе, а данас сте видели да оне имају и међународни значај, јер су овде и учесници из иностранства. Наши свештеници служе по целом свету, нарочито у Америци, Аргентини, Европи, Грчкој, Италији, Шпанији. И сад је бесмислено оптуживати нас за нешто тако.

kievo-pecerska lavra kpl

Узимајући у обзир садашњу ситуацију и стање у УПЦ, да ли сматрате да верници СПЦ могу да долазе у Украјину да се поклоне светињама, међу којима је и Кијево-печерска лавра?

Ми увек позивамо и говоримо да нема никакве опасности да се из Србије долази у Украјину. Проблем је са друге стране јер, на жалост, не пуштају поклонике из Русије. У Украјину, браћо и сестре, можете слободно долазити и молити се нашим и вашим, заједничким светињама, зато што је Христос један и Божја Мати је једна, можете се поклонити иконама Божје Матере и свим нашим светињама. Ми веома поштујемо Светог Саву и остале угоднике Божје, јер нас ништа не дели, тако да Вас све радосно очекујемо.

Владико, хвала велика на овако корисним обавешетњима и на времену, и уздамо се на помоћ Божју у Вашем архипастирском служењу, да Вам подари трпљење, и да достојно вршите дужност намесника, коју, као што смо недавно сазнали, обављате већ 25 година, и срдачно Вам честитам тај јубилеј.

Спаси, Господи!

Извор: Православље, април 2019.