molitvoslovm

Велика кнегиња Марија Николајевна Романова (Фото галерија)

Објављено 06 октобар 2017
marija15ВЕЛИКА КНЕГИЊА МАРИЈА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВА

Трећа ћерка у породици цара Николаја II и царице Александре Фјодоровне, на крштењу је добила име Марија, по небесној покровитељки Марији Магдалини, једној од жена мироносица, чији спомен Православна Црква прославља 22. јула (4. августа).

 

 

 

 

 

 

Кнегиња је била задивљујуће лепа: имала је светлосмеђу косу и велике тамноплаве очи, које су у породици од милоште звали „Машкини тањирићи“. С. Ја. Офросимова, царичина дворска дама је са усхићењем писала о Марији: „Слободно можемо рећи да је руска лепотица. Висока, лепе грађе, са густим свиластим обрвама, изразитим руменилом на светлом руском лицу, била је посебно драга руском срцу. Гледаш је и призор ње, одевене у руски бојарски сарафан се сам намеће <…> Она је весела и жива, али се још увек није пробудила за живот; у њој се крије неубухватна снага праве руске жене“.

Као и старије сестре, Марија се одликовала скромношћу, једноставношћу, срдачношћу и добротом. О карактеру кнегиње М. К. Дитерихс је писао: „Велика кнегиња Марија Николајевна била је најлепша девојка, типично руска, добродушна, весела, са сталоженим карактером, сусретљива. Умела је и волела да поприча са сваким, а посебно са простим људима. Током шетњи у парку обично би она започињала разговоре са војницима-чуварима, испитивала их и изузетно памтила, како се чија супруга зове, колико деце, колико земље имају, итд. Са њима је увек имала пуно заједничких тема. Због своје једноставности, у породици је добила надимак „Машка“; тако су је звале сестре и царевић Алексеј Николајевич.“

Пријатељица њихове мајке, Лили Ден је говорила, да Марија није била толико жива, као њене сестре, али је зато имала истанчан поглед на свет и увек је знала шта жели и зашто. Попут старијих сестара, током Првог светског рата Анастасија и Марија су обилазиле рањене војнике у болницама. Шиле су рубље за војнике и њихове породице, и материјал за превијање. Обе су жалиле што због младих година, нису могле да постану праве сестре милосрђа, попут великих кнегиња Олге и Татјане. Обавезе млађих сестара биле су да орасположе рањене војнике. Марија је пре бирала да седи код узглавља и разговара са војницима о њиховим породицама, деци. Скоро све их је познавала по имену.

Без обзира што је била млада годинама, велика кнегиња је поседовала изузетну храброст, коју је пројавила у страшним данима револуције. Ана Тањејева је писала: „Никада нећу заборавити ноћ, када је неколицина верних пукова ( Сводни, конвој Његовог Величанства, Гарда и артирељија) окружила дворац, пошто су се побуњеници са митраљезима у гомилама приближавали дворцу, уз претњу да ће све дићи у ваздух. Царица је увече седела крај моје постеље. Тихо, огрнувши се белом марамом, изашла је са Маријом Николајевном до пукова који су се спремали да напусте дворац. Можда би они и отишли те ноћи, да није било Царице и Њене храбре Кћери, које су са смирењем до поноћи обилазиле војнике, бодриле их топлим речима, заборављајући при томе на смртну опасност којој су биле изложене“.

marija15

 

marija

 

marija1

 

marija2

 

marija3

 

marija4

 

marija5

 

marija6

 

marija7

 

marija8

 

marija9

 

marija10

 

marija11

 

marija12

 

marija13

 

marija14

 

marija15

 

marija16

 

marija17

 

marija18

 

marija19

 

 

Извор: http://www.pravoslavie.ru/foto/set1716.htm

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски