molitvoslovm

Разобличавање лажног социјалистичког учења

Објављено 26 мај 2017

antonije hrapovicki portretm

ОДЛУКЕ СВЕРУСКОГ ЗАГРАНИЧНОГ ЦРКВЕНОГ САБОРА 1921.

РАЗОБЛИЧАВАЊЕ ЛАЖНОГ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ УЧЕЊА

Први Руски Загранични Сабор који је сазвао Блажењејши Митрополит Антоније Храповицки 1921г. у Сремским Карловцима, Краљевини СХС, одржан је у периоду формирања Руске Православне Заграничне Цркве (РПЗЦ). Он је био посвећен организацији црквеног живота за многобројне руске избеглице које су се затекле у условима изгнанства у разним земљама , након крвавог бољшевичког терора у домовини. Било је потребно успоставити административну структуру Руске Заграничне Цркве на канонској основи, отворити епархије и парохије ради духовне обнове православних Руса у земљама расејања.

Оснивање Више Црквене Заграничне Управе било је предвиђено указом бр.362 Свјатјејшег Патријарха Тихона од 7/20. новембра 1920.  у коме се каже: "У случају да епархија услед померања фронта, промене државне границе и томе сл. буде лишена контакта са Вишом црквеном управом, или она сама на челу са Свјатјејшим Патријархом прекине своју делатност, епархијски архијереј тог момента ступа у контакт са архијерејима суседних епархија ради организације Више црквене управе за неколико епархија које се налазе у истоветним условима (у форми Привремене више црквене управе, митрополије,  или другачије)".

Реализација овог указа Свјатјејшег Патријарха Тихона протекла је под благодатним покровитељством Српске Православне Цркве, која је гостопримљиво пружила уточиште избеглицама као слободна православна земља.

Први Загранични руски црквени сабор одржавао се од 21. новембра до 3. децембра 1921. у српским Сремским Карловцима. У њему је учествовало 13 епископа, 23 свештеника и 67 мирјана , представника свих заграничних епархија РПЦ. За почасног председника сабора био је изабран српски Патријарх Димитрије, а за председника Митрополит Антоније Храповицки.

antonije hrapovicki portret

Посланице, резолуције, реферати прихваћени од стране Руског заграничног црквеног сабора (РЗЦС):

- Основне тезе о разобличавању социјалистичког учења,прихваћене на заседању сабора 18. новембра (1 децембра) 1921. г.

РЗЦС сматра да је потребно осудити лажно социјалистичко учење и најтешње с њим повезани вид - бољшевизам,тј. комунизам, као антихришћанско у својој основи учење и рушилачко по својим последицама.

Пре свега, са религиозно - моралног становишта, јер:

А.

II. a) Социјализам уништава сваку религију, пре свега хришћанску;

б) Социјализам уништава основе морала и води ка потпуном безакоњу.

в) Између хришћанства и социјализма постоји потпуна противречност уз привидну сличност.

То се може објаснити чињеницом да у психологији проповедника социјализма и у његовој филозофској основи лежи неприкривени материјализам.

III Социјализам доноси пропаст и животу државе, јер:

а) Одриче првенствени, религиозни значај личности и подрива правно уређење живота, заснованог на том принципу.

б) Проповеда лажни принцип једнакости свих у колективу, одриче власт и подстиче свеопшту борбу.

в) Негира Богом благословену љубав према домовини и заговара неостварљиви интернационализам.

г) Води ка уништењу породице и изопачењу деце.

IV Социјализам уништава и економију јер, полазећи од идеје подруштвљавања:

а) Одриче личност и приватну својину, подрива личну иницијативу као извор делатности и стваралаштва.

б) Подрива духовне основе економије и, уводећи искључиво користољубиви егоизам, уноси деструктивну борбу и у економију.

Б.

а) Материјалистички живот савременог света, егоистичке крајности и тежње капитализма пружају извесне основе и повод за ширење социјализма;

б) Омаловажавање хришћанског личног усавршавања и испразно веровање у исцељујуће средство промене животних форми припремили су и подржавају веру у социјалистичку реформу живота.

в) Али, рушилачки плодови експерименталне примене социјализма, поготово у Русији, који уништава не само духовне, већ и материјалне вредности, противног свој Божјој твари, разобличују сву ту светску лаж коју је створио главни Божји непријатељ - ђаво под маском добра.

В) Мере против лажног социјалистичког учења:

а) Повратак животу у живој  хришћанској Цркви, посебно светој православној, као религији највишег духовног развоја личности.

б) Трпљење и ношење крста страдања послатог Богом, као природна последица лажних, рушилачких идеја социјализма.

в) Учешће свих хришћанских конфесија и других религија у борби против социјализма.

г) Борба против социјализма путем праведних друштвено - правних мера.

д) Учешће у разобличавању лажног социјализма, друштвене науке и мисли, а посебно за искорењивање зла у Русији које не престаје током 4 године.

Извор: Одлуке Првог Сверуског Заграничног Црквеног Сабора, одржаног од 8. – 20. новембра 1921 г. (21. новембра – 3. децембра) у Сремским Карловцима, Краљевини СХС.

С.Карловци: Српска манастирска штампарија, 1922.- с.84-86.

Превод: Православна породица, мај 2017.

Извор: Русскии портал, http://www.russportal.ru/index.php?id=church_history.sobor1921_00_024

 

 

 

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски