molitvoslovm

Света Велика кнегиња Татјана Николајевна Романов (Фото)

Објављено 25 јануар 2017
tatjanaubojiСВЕТА ВЕЛИКА КНЕГИЊА ТАТЈАНА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВ (ГАЛЕРИЈА СЛИКА)

Поштовани читаоци, поводом дана св. мученице Татјане, доносимо текст о светој Царској мученици Татјани Романов, са галеријом њених фотографија. Татјана (1897. - 1918.), била је друга ћерка цара Николаја II и царице Александре Фјодоровне. Добила је име у част св. мученице Татјане. Као и друга деца св. Царске породице, била је строго васпитавана. Она и њене сестре спавале су на војничким креветима без јастука, ујутро су се туширале хладном водом, у слободно време су се бавиле ручним радом.

Савременици су се сећали Татјане као целовите, дубоке природе. Пуковник Кобилински је о њој писао овако: „То је била девојка потпуно целовитог карактера, директна, искрена и чиста природа, код ње је била приметна склоност да установљује поредак у животу и јако развијен осећај дуга. Она је, када је Мајка била болесна, била задужена за поредак у кући, пазила на Алексеја, а понекад је пратила и Господара у Његовим шетњама, када није ту био Долгоруков. Она је била паметна, развијена, волела је да се бави кућним пословима а нарочито да шије и пегла.“

Дворјани су је знали као изузетно добру и отворену, што људи нису увек могли да препознају због њене стидљивости и уздржаности, наслеђене од оца. 

За време Првог светског рата, кнегиња је била почасна председница „Татјанског комитета“ – организације која се бавила помагањем избеглицама и другима, који су пострадали од последица војних дејстава. Заједно са Мајком-Царицом и старијом сестром, Олгом, она је редовно радила у болницама и војним амбулантама. А.А. Мосолов се сећа:

 „За време рата, положивши испите за медицинске сестре, старије Кнегиње су радиле у болници у Царском Селу, показујући потпуно самоодрицање у раду... Код све четири је било очигледно да им је од најранијег детињства усађен осећај дуга. Све што су оне радиле, било је прожето истрајношћу у раду. Нарочито се то видело код две Старије. Оне не само да у извршавале, у пуном смислу речи, обавезе милосрдних сестара, већ су и са великом умешношћу асистирале при операцијама... Озбиљнија и уздржанија од свих била је Татјана“.  

У писму В.И. Чеботаревој, старијој медицинској сестри у амбуланти Његов Величанства у Царском Селу, Татјана је писала: „Како је чудно бити ујутро код куће а не на превијањима. Ко данас превија? Ви сте на материјалима и старија сестра? А лекари и сестре војничког одељења су сви на местима?“

У њеном писму родитељима од 15. августа 1915.г. видно је осећање да са њима подели све тегобе: „Све време се молим за Вас обоје, драги моји, да Вам Бог помогне у ово ужасно време. Просто не могу да изразим колико Вас жалим, љубљени моји. Тако ми је жао што ничим не могу да вам помогнем...“

Последњи запис у Татјанином дневнику, записан у Јекатеринбургу, биле су речи св. праведног Јована Кронштатског: „Туга твоја је неописива, туга Спаситеља у Гетсиманском врту због грехова света је безмерна, сједини своју тугу са Њим, у томе ћеш наћи утеху“.  

За више о светој породици Романов, прочитајте овде:

Извор: Православие.ру

Света Царска мученице Татјана, моли Бога о нас!

tatjanauboji

 

tatjanauboji1

 

 

tatjanaromanov

tatjanaromanov1

tatjanaromanov2

tatjanaromanov3

 

tatjanaromanov4

tatjanaromanov5

tatjanaromanov6

tatjanaromanov7

tatjanaromanov8

tatjanaromanov9

tatjanaromanov10

tatjanaromanov12

tatjanaromanov13

tatjanaromanov14

tatjanaromanov15

tatjanaromanov16

 

tatjanaromanov17

 

tatjanaromanov18

 sestreromanoboja

sestreromanoboja1sestreromanoboja2

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски