molitvoslovm

Митр. Виталије Устинов: Господе, спаси Русију!

Објављено 01 јануар 2016

vitalyustinovМИТР. ВИТАЛИЈЕ УСТИНОВ

ГОСПОДЕ, СПАСИ РУСИЈУ!

...Русија се састоји од људских душа. Оне су благодатне или безблагодатне, ето у чему је сва тајна нашег спасења. Само у томе, љубљена браћо и сестре. Оставимо светске догађаје. Оставимо светске помисли а размислимо о својим гресима, покајмо се за њих. И тада ће Господ, видећи наш народ који се каје, Он ће га подићи. Наравно, лопова, варалица и провалника ће увек бити али ће они већ бити у тако малој количини, тако да то неће утицати на вечну судбину нашег спасења, на судбину наше Отаџбине...

 

Данас, у наше време, често чујемо речи за које би се рекло да су похвалне, написане великим словима: „Господе, спаси Русију!“ Шта то значи? Шта је то? „Спаси Русију!“ А за Господа – шта је то Русија? Географска карта? Да ли је то историја Русије? То је сваки руски човек појединачно и сви скупа! То је Руска Црква. Ево, то је човек благодатни, добри, који стреми ка Богу, он није свет али он стреми ка Богу, ка своме очишћењу. Ето, то је члан цркве.

Али ако је за Господа то тако, Русија се само тако представља, никако другачије, али ако ми говоримо:  „Господе, спаси Русију!“  а погледамо на Русе: један - варалица, други -лопов, трећи - разбојник, четврти- шта још не... Жену оставио са децом, побегао (колико је данас таквих случајева!). Ужасаваш се: жена са децом а где је муж? Не постоји, ишчезао, нестао – и то скоро без изузетака! А Господ гледа управо тако на Русију.  А ми говоримо: „Господе, спаси Русију!“ (...)

Не, љубљена браћо и сестре, ако сваки од нас буде грешник, ако се не каје, биће пример за неподражавање – где је онда Русија? Ње нема.  Молили се, не молили – ништа нећемо урадити. Само лично покајање – један по један до милион, до сто милиона – ето то ће бити Русија. То ће бити Руска Црква. И како је лепо и право рекао наш праведни песник Хомјаков, он је боље од свих изразио шта је то Црква – то је јединство у Божијој благодати, која живи у свакој души појединачно. Ето шта је Русија за нас. Јединство у Божијој благодати и ни у чему другом. Ни у каквим другим друштвима или идејама. То је једини начин.  Ето на такву Русију ће Господ погледати и препородити је и подићи је.

А ми измишљамо програме, свакo измишља програм, представљамо те програме народу да их чита, као да је све написано – добро, за добробит, а он - појединац који представља тај програм – показује се да је прави варалица, своју жену оставио на произввол судбине и остало. Шта ће он дати својим програмом и коме? Ништа он неће дати! То је наизменично изругивање над нашим народом! Од когବ? Ђавола. Да ли ми треба да га слушамо?

Ми смо неизоставно дужни, љубљена браћо и сестре, да размишљамо о свом спасењу.  И ето ако свако размисли а затим десет, двадесет, тридесет а потом и милиони крену, то ће бити Русија коју ће Господ спасити и извести из најневероватнијих околности, извешће је из дубине таме и мрака.

Господ је Свесилан и може све да учини, али ако ми не размислимо о себи и само будемо мислили о световним догађајима, светским програмима и о свакој глупости, недостојној човека – ништа неће бити, ништа се неће покренути с места и све дубље и дубље ћемо тонути у тај мрак до потпуног нестанка и целог руског народа. (...) Господ се свакоме обраћа лично и свакога исцељује лично и свакога обраћа к Себи. О томе треба даразмислимо. А молити се: „Господе, спаси Русију!“ – то је једноставно бесмислено. Да лепа фраза, покушај рећи нешто против тога, напашће те и још ће те и гађати камењем.

Русија се састоји од људских душа. Оне су благодатне или безблагодатне, ето у чему је сва тајна нашег спасења. Само у томе, љубљена браћо и сестре. Оставимо светске догађаје. Оставимо светске помисли а размислимо о својим гресима, покајмо се за њих. И тада ће Господ, видећи наш народ који се каје, Он ће га подићи. Наравно, лопова, варалица и провалника ће увек бити али ће они већ бити у тако малој количини, тако да то неће утицати на вечну судбину нашег спасења, на судбину наше Отаџбине.

Митрополит Виталије (Устинов) (4. по реду Првојерарх Руске заграничне Цркве)

Извор:ttp://fotolyubimo.do.am/publ/video/khristianstvo/mitropolit_vitalij_ustinov_gospodi_spasi_rossiju/8-1-0-36

Превод: Милица Николић, Православна породица, децембар 2015.

Помозимо  породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски