МАТЕЈ АРСЕНИЈЕВИЋ

ИМА ХЕРОЈА

...Заповест је гласила: ''Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора бити светао. Војници! Јунаци! Врховна Команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више да се бринете за ваше животе који више не постоје. Зато напред у славу! Живео Краљ! Живео Београд!“ То је београдска заповест и молитва коју сваки Београђанин мора да зна напамет. То је видовданска лозинка његове судбине, то је заветна формула његовог спасења и његове победе...

РАДОВАН КАЛАБИЋ

СРПСКИ НЕПОКЛЕК АНТОНИЈА ЂУРИЋА

Поштовани читаоци, са закашњењем сазнајемо да се ове, 2020.г, 2/15. августа, након много година плодотворног рада на незабораву сопственог идентитета, упокојио у Господу велики Антоније Ђурић. У наставку шаљем линк са препоруком да одслушате ову емисију Радио Сербоне у којој о познанству са њим, његовом животу, робијању под Титом и много чему другом говори мр Радован Калабић, мој познаник-пријатељ, који ми је ово и послао. Много тога потресног ћете сазнати, између осталог и о робијању многих великих синова ове земље, попут проте Саве Банковића, и многих других који животе своје положише за веру и отачаство. Нека им Господ као и Антонију све то урачуна у праведност и нека им је вечна слава!

УСНУО У ГОСПОДУ И ОТАЦ ЈОВАН, ИГУМАН МАНАСТИРА ТРЕСИЈЕ

У Господу се 25.7./7.8. упокојио отац Јован (Маричић) дугогодишњи игуман Манастира Тресије. Господ нека подари оцу Јовану вечан спомен у Царству Небеском. Архимандрит Јован (Владислав Маричић) рођен је 1929. у Неменикућу као јединац у дому мајке Борике и оца Ђорђа Маричића. Знаменити Космајац, од 1956. више од пола века је монах манастира Светих архангела Михаила и Гаврила - Тресије; активно је учествовао у изградњи и обнављању овог манастира и новог конака; од 1972. је старешина манастира Тресије; године 1996. у Саборном храму у Крагујевцу добио је чин архимандрита.

МИРОСЛАВ ВУЈАНИЋ

ПОВЈЕТАРАЦ СИЛЕ БОЖИЈЕ

Данас је двадесет пет година од тзв. 'Олује' акције хрватске војске која је, што уз политичку и логистичку, што из прикрајка војну помоћ западних ментора, протјерала Србе са наших вјековних подручја из Далмације, Лике, Кордуна, Баније. О тој тзв. 'Олуји' не причам много. Поготово то не чиним дјеци. Њима сам у довољној мјери објаснио шта се десило и шта то значи. И више од тога нема потребе да знају. Да кукам нећу иако ми је тешко кад се сјетим свега и шта смо изгубили. Привремено! Зато и не кукам, јер крај се још није збио. Црта још није подвучена. Ја дјеци радије причам о историјском битисању православних Срба у Далмацији, о важности, љепотама и богатству тих крајева, о добрим људима, о србским јуначким побједама. Дјецу учим да је Сињска алка стара србска витешка игра, баш као што је и тисућу србска ријеч. Учим их да не дају наше србско ма колико то изгледало мало и не важно и како на то други гледали. Иако не гледам филмове, чак сам им снимио Винетуа само како би спознали љепоту тог ћаћиног и њиховог родног краја, иако су се они родили далеко од Далмације. Учим их да оно што је тамо јесте сада и увијек ће бити наше, јер што се поклони то се не тражи натраг, а кад се нешто отме имаш право и дужност да то исто повратиш како знаш и умијеш и кад будеш могао. Вријеме није ограничено...

О ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ

Кондак 8: Необично је видети хиландарске монахе како прилазе икони твојој као Игуманији и од ње узимају благослов за своја послушања.

О, Свеблага, као шо њих милостиво примаш и благосиљаш, тако и нас недостојне немој лишити свога материнског милосрђа и старања, примивши милостиво молитве наше које пред Светом иконом твојом узносимо. Осени нас својим благодатним благословом, избави нас од сваког јада и чемера и научи нас да богоугодно певамо Троједином Богу: Алилуја!

РАНКО ГОЈКОВИЋ

ДУША СЕ НАША УЗДА У ГОСПОДА

Поштовани читаоци, ниже преносимо текст из часописа Хришћанин из 1911. године који ових дана добих путем Вибера од једног пријатеља. Текст говори о чудесном спасењу града Пећ од колере од стране Пресвете Богородице, учињеном преко Њене чудотворне Пећке иконе Мајке Божије. Како осим са болом у срцу, у ове дане Великог поста, читати о вери Турака у свемоћ хришћанских светиња, истовремено слушајући у нашим храмовима препоруке да не целивамо иконе. Сви причају о последицама, а нико о узроку, како рече један наш архијереј недавно. Узрок је грех драга браћо и сестре, а он се лечи само покајањем и молитвом и Светим Причешћем, у Цркви Христовој...