Небеска Србија
Наравно да је знао! Степинац је знао да су у Јасеновцу живу децу бацали у ватру и креч! (+18)
Јованка Симић
Степинац је знао да су у Јасеновцу живу децу бацали у ватру и креч!
Пронађен аутентичан немачки досије о усташким страшним злочинима у НДХ над Србима и Јеврејима. Сведок је кардиналу почетком 1942. године детаљно писао о усташким зверствима... После овог открића, надамо се да ће сваки "богословски" и "екуменски дијалог" СПЦ са католицима, са "светим оцем Папом", сваки напор "комисије о Алојзију Степинцу", бити прекинут, док се јавно не покају и не затраже опроштај од србског народа, а не од Бога, како су лукаво урадили у Грчкој, где је папа тражио опроштај од Бога - за злочине, ако их је било, а не од Грка! Зато што је њихов клирик знао и подржавао злочине над најмање 800.000 Срба у Јасеновцу. Ако се папа, са хрватским клиром, не покаје и не затражи опроштај, значи да су исти као и Степинац, а са таквима нема разговора, као што заповеда апостол, а камоли да тај непомјаник дође у Србију!
Србски духовници: Старац Сава Рукумијски
СТАРАЦ САВА РУКУМИЈСКИ (1907 – 1991)
Родио се 1907. у Кленовнику код Пожаревца, од оца Милана и мајке Живке Огњановић. На крштењу је добио име Владимир. Вредно је и поштено радио столарске и пчеларске послове, а кад је ушао у богомољачки покрет, био је усрдан у молитви, посту и приношењу покајања.
В. Димитријевић: Свети Сава и србско литургијско предање
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
СВЕТИ САВА И СРБСКО ЛИТУРГИЈСКО ПИТАЊЕ
Свети Сава Србски је, по Новом Златоусту, владики Николају (Велимировићу), био најлепше србско дете. А његова лепота је, са своје стране, потицала од лепоте Онога Коме је најблагороднији Немањић служио - Господа нашег Исуса Христа, Кога цар и псалмопевац Давид назива: „Најлепши од синова људских”. Тиме је, заувек у нашој духовној историји, потврђе филокалијски завет православне духовности - да идеал подвижништва у Богочовеку није пука доброта, каткад својствена и непреображеном, грешном срцу, него блистава Лепота свецелосне преображености, која у себи обухвата и Доброту и Истину. Добро, Лепо, Истинито су Једно, и јављају нам се кроз Сина Божијег и Његове угоднике, међу којима је Свети Сава један од најостваренијих еванђељских људи; својим делом и животом он је постао златна двер ка Сунцу Правде и Небеском Јерусалиму, у коме то Сунце сија. Зато га славимо, умивајући очи његовом христоликом красотом, од које смо се отуђили својом греховном помраченошћу и ругобом обезбожености.
ДР АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ
ПРОФ. ДР ВЛАДА СТАНКОВИЋ
ОДБРАНА БЕОГРАДА ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА
МАТЕЈ АРСЕНИЈЕВИЋ
МИРОСЛАВ МАРАВИЋЈош чланака...
- Стево Мрђен: Обележавање Олује 2018
- Књига: Света Гора и Хиландар у Османском Царству XV-XVII
- Акција прикупљања новца за трећу књигу житија
- Позив на саборно мољење за Србију
- Сабор новомученика Дабробосанских и Милешевских
- Св. владика Николај: Чији си ти, народе српски?
- Св. Владика Николај - Беседа на Видовдан 1940. године
- Војвода Ђујић: Наш завјет Богу и српству
- Гусларска песма: Бој на Косову
- Житије св. Цара Лазара
- Житије Светог Јустина Ћелијског (Поповића)
- Прогон правоверних - случај др Владе Димитријевића
Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски