molitvoslovm

Одбрана Београда до последњег даха

Објављено 06 октобар 2018
1svratОДБРАНА БЕОГРАДА ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА

О српским војницима који су тих октобарских дана бранили Београд генерал Макензен, који је командовао непријатељским одредима, је у својим мемоарима записао: „Борили смо се против војника из бајке, који су се бранили беспримерном храброшћу. Онога тренутка, када смо освојили Србију, нас је то болело више него њене савезнице“.

 

У покушајима да пређу Саву и Дунав и освоје Београд који су годину дана свирепо бомбардовали, двадесетоструко моћнијем непријатељу, аустроугарским и немачким војницима, супротставили су се делови српске војске који су голим животима бранили град. Након три дана Београд је пао, али ће, захваљујући својим браниоцима, заувек носити орден Легије части као један од пет градова на свету са оваквим признањем.

Првих годину дана Великог рата на Београд је са Саве и Дунава пало небројено граната. Град је разрушен, пао је велики број жртава, док су се преживели скривали по склоништима, бежали у унутрашњост, а многи су свесрдно помагали војсци. Град је одолевао нападима, упркос великим напорима непријатеља да пређу београдске реке и опседну српску престоницу.1svrat-Dunavskog-keja-i-Sremski-dobrovoljacki-odred

Одбрана Београда

У септембру 1915. године непријатељ је почео да појачава нападе који су кулминирали 5. октобра. Београд је бомбардован током целог дана и ноћи. По неким подацима, на Београд је тог дана испаљено 30 хиљада граната. Све то није спречило браниоце Београда да до последњег даха бране град.

На првој линији одбране престонице која је обухватала Аду Циганлију и Дунавски кеј, били су делови 10. и 7. пука, остаци Сремског одреда и остаци Жандармеријског одреда. Имали су само један циљ: Борити се за Београд до смрти!

1svrat1

Одбрана Београда

Браниоци Београда су испунили свој циљ и златним словима се уписали у српску историју. Међу свим тим храбрим војницима, највише се говрило о онима са Дунавског кеја, који су готово сви погинули у три дана одбране Београда.

На дан одлучујуће битке причестили су се у цркви Ружици на Калемегдану и расули по Дорћолу и Дунавском кеју спремно чекајући непријатеља. И певали су како би разбили страх од сигурне смрти у коју их је чувеним говором увео њихов командант, мајор Гавриловић желећи да их надахне и охрабри пред предстојећу битку.

“Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.

Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!“

Немачки и аустроугарски војници су почели да прелазе Дунав 7. октобра. На дунавском кеју, браниоци су их дочекали јаком пешадијском и артиљеријском ватром. Осим војника, Београд су бранили и цивили, жене, деца и старци.

odbranabgada

Одбрана Београда код Аде Циганлије 

Скоро цео пук мајора Гавриловаћа је погинуо, а он је био рањен. Непријатељи су били надмоћнији и брзо са Аде Циганлије и Бановог брда истиснули браниоце који су се повлачили ка Звездари, док су браниоце са Дунавског кеја истиснули у Душанову, па у Васину улицу и напослетку ка Авали, да би на крају и њу заузели. У том тренутку Бугарска је напала Србију, па је Моравска дивизија из Београда пребачена на тај фронт. Непријатељ је био јачи и бројнији и без обзира на јуначку борбу његових бранилаца, Београд је пао, а на згради Старог двора у улици Краља Милана убрзо су се завијориле аустроугарска и немачка застава.

О српским војницима који су тих октобарских дана бранили Београд генерал Макензен, који је командовао непријатељским одредима, је у својим мемоарима записао: „Борили смо се против војника из бајке, који су се бранили беспримерном храброшћу. Онога тренутка, када смо освојили Србију, нас је то болело више него њене савезнице“.

Због херојства њених бранилаца, Маршал Депере доделио је Легију части српској престоници, а само пет градова на свету носи ово одликовање, од тога само два града изван Француске.

Необична Црква Ружица

Црква Ружица, у којој су се последњи пут причестили браниоци Београда, убраја се у најнеобичније цркве на свету. Између осталог, због тога што је њен полијелеј сачињеног од делова оружја, пиштољских и пушчаних метака из Великог рата, као и од српских официрских сабљи из тог времена.

1svratmekenzen

Фелдмаршал Август фон Мекензен

Гробови “војника из бајке”

Када је грађен дорћолски подвожњак 1934. године у Улици Тадеуша Кошћушка који води ка Дунавском кеју, сасвим случајно пронађени су остаци војника који су бранили Београд две деценије раније. Прво је ископано свих 25 скелета Гавриловићевог пука, а затим још 28. Остаци београдских јунака сахрањени су у спомен костурници у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду. Многи браниоци Београда су пронашли вечно коначиште у костурници која се налази у зиду испод Јакшићеве куле на Калемегдану.

Споменици

На Дунавском кеју је 1988. године подигнут споменик браниоцима Београда на коме су исклесане речи херојског говора мајора Гавриловића. А на месту где је 7. октобра 1915. године мајор одржао овај чувени говор, на углу улица Цара Уроша и Мике Аласа у Београду, 1995. године постављена је спомен плоча која је убрзо уништена, да би 7. октобра 2013. године била обновљена.

Извор: serbia.com, фото: Дијаспора.гов.рс, Википедија

Помозимо  породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски