molitvoslovm

Видовданско ходочашће: Божићна литија: Лесковац - Београд 2020

Објављено 17 децембар 2020

vidovdanskohodocasce

ВИДОВДАНСКО ХОДОЧАШЋЕ - БОЖИЋНА ЛИТИЈА

Поштовани читаоци, позивамо вас да са у.г. Видовданско ходочашће, узмете учешће у  божићном ходочашћу од Лесковца до Београда. Сви заинтересовани могу пријавити учешће у Крсном ходу преко порука ове странице или на телефон +381 63 8031966. Придружите се. Слава Богу и хвала за све! Детаљан опис ходочашћа у наставку.

У литији ће бити ношене светиње: крст са моштима светитеља и честицом Часног Крста, мироточива икона Пећка Красница, руска икона Пешћанска, икона Мајке Божије Филермоса и остале иконе Пресвете Богородице.

Понети Псалтир, молитвеник и врећу за спавање! Удобну обућу и личне ствари.

План пута

21.12.20. Лесковац

22.12.20. Липовица

23.12.20. Дољевац

24.12.20. Прокупље

25.12.20. Блаце

26.12.20. Брус

27.12.20. Трстеник

28.12.20. Крушевац

29.12.20. Врњачка бања

30.12.20. Краљево

31.12.20. Чачак

1.1.21. Горњи Милановац

2.1.21. Љиг

3.1.21. Рајковић - Ваљево

4.1.21. Дивци

5.1.21. Уб

6.1.21. Обреновац

7.1.21. Београд

"Док у верском туризму агенције послују профитно профит и путовања се отказују ако није остварен комерцијални циљ, код Крстног хода тежиште је сам верски подвиг и истрајавање у њему упркос околностима. Новац ту постаје небитан, јер ионако највредније ствари у људском жив нису купљене новцем. Све је у молитви у ослањању на Господа, а тиме и ослањању људи једних на друге, који у сваком погледу чине свој делић подвига излазећи у сусрет ходочасницима, који се, са друге стране, труде да се одрекну сваког комфора, како би се остварио циљ који укључује што већи заједнички верски подвиг. Да се не претера, правилима је одређен ниво строгости који се примењујње у Крстном ходу и свако има слободу да се према томе понаша," а затим додаје: "На многе припаднике осетљивих друштвених група овај вид верског активизма има позитиван утицај, јер јачањем снаге вере у Бога и љубави према ближњима повезују се нити друштвене кохезије, што, нажалост, измиче институцијама. Чинећи подвиг јачања вере, учесници оснажују истовремено и своје људско достојанство, и међусобно поверење, негују јасне и здраве односе у групи и тиме подстичу дух заједништва, наде и оптимизма, који побољшава опште друштвено, па и здравствено стање. Зато се често зачудимо што су они са штакама у Крстном ходу обично најистрајнији и најјачи." завршава са осмехом.

 Слике са досадашњих литија:

vid hodocasce1

vid hodocasce2

vid hodocasce4

vid hodocasce5

vid hodocasce6

vid hodocasce7

Недеља породичног јединства 2016.

vid hodocasce8

vid hodocasce9

vid hodocasce10

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски