molitvoslovm

Живојин Мишић - Мобилизација војске и народа (одсечак)

Објављено 11 новембар 2020

Vojvoda ivojin Mii2ЖИВОЈИН МИШИЋ

МОБИЛИЗАЦИЈА ВОЈСКЕ И НАРОДА

У колико је год народ образованији и јачи маралом, у колико год више цени домаће врлине, лично и породично достојанство, у толико ће више тај народ осећати и свој народни понос, те ће га вређати и узбуђивати сваки непријатељски насртај на његова и лична и народна права. Такав народ свагда ће одушевљено похитати под заставу, да се јуначки бори за своја народна права, кад то затражи његова отаџбина.

 

 

 

У таквог народа биће свагда будна свест о територијалној неприкосновености његове државе, о државном достојанству, а та свест будиће у њему и тежњу за остварењем националних идеала. Најзад, уколико су год теже последице једног неуспешног рата,у толико је са свих ових гледишта јаче напрезање сваке државе у опште, да прикупи и спреми што јачу ратну снагу, да би сачувала оно, што јој је y рукама,и да би у погодном тренутку повратила оно, што јеизгубљено; да би дакле у будућности могла ратовати успешно, јер су „ратови судбина човечанства, а они су опет неизбежна судбина народа."

Дакле, развиће националне свести и тежња за политичким остварењем националних идеала јесу најјачи покретачи, да се држава спрема за што већи и јачи отпор, а то спремање огледа се у што већој оружаној и добро спремној ратној снази — у војсци.

Живојин Мишић - Стратегија, вештина ратовања - предавања из 1907 (18 страна)

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски