molitvoslovm

Упокојио се у Господу велики Антоније Ђурић

Објављено 13 септембар 2020

antonijedjuric1РАДОВАН КАЛАБИЋ

СРПСКИ НЕПОКЛЕК АНТОНИЈА ЂУРИЋА

Поштовани читаоци, са закашњењем сазнајемо да се ове, 2020.г, 2/15. августа, након много година плодотворног рада на незабораву сопственог идентитета, упокојио у Господу велики Антоније Ђурић. У наставку шаљем линк са препоруком да одслушате ову емисију Радио Сербоне у којој о познанству са њим, његовом животу, робијању под Титом и много чему другом говори мр Радован Калабић, мој познаник-пријатељ, који ми је ово и послао. Много тога потресног ћете сазнати, између осталог и о робијању многих великих синова ове земље, попут проте Саве Банковића, и многих других који животе своје положише за веру и отачаство. Нека им Господ као и Антонију све то урачуна у праведност и нека им је вечна слава!

Ивана Стојaновић

Радио Сербона Београд

Такође, и ми, грешни сарадници Православне породице, имали смо прилику да поразговарамо са њим и да узмемо од њега један од последњих интервјуа, пошто их последњих година никоме није давао, али је нама, као србским монархистима  - због тога ипак дао. Бог да му душу прости! Погледајте.

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски