molitvoslovm

Вјечнаја памјат: упокојио се архимандрит Андреј Сланачки

Објављено 08 август 2020

andrej slanciСТЕФАН СТЕФАНОВИЋ

УПОКОЈИО СЕ АРХИМАНДРИТ АНДРЕЈ СЛАНАЧКИ

Поштовани читаоци, 23.7./5.8. упокојио сеу Господу и о. Андреј, игуман манастира Сланци код Београда. Сви који су га познавали знају да је био човек великог срца, велики Србин и јако милостив према свим страдалницима, који су му се обраћали, а њих је било много. Позната су духовна предавања, која је о. Андреј организовао сваке недеље и празника, пред препуном манастирском трпезаријом, у којој је свакуи пут ручало преко 300 људи. На тим предавањима имали су могућност да говоре многи србски и руски православни духовници и интелектуалци, и са те катедре су се чуле многе спасоносне истине за србски народ. Бог да му душу прости! Преносимо неколико текстова на ту тему.

  

Упокојио се мој духовник архимандрит Андреј (Јовичић), у коме сам осим духовника видео и свог деку, јер само су њих двојица имали такву љубав према мени. 70 година је био монах и један је од цењенијих духовника у Србији. Имао је виђење Пресвете Богородице која му је рекла да спрема недељни ручак за сиромашне и то за 400,500 њих. 8 година ме је руководио, Богу хвала, увек сам имао према њему осећање страхопоштовања пред светим човеком. 15 година је провео уз Патријарха Павла на Косову, живео је и у Лондону, упознао Светог Софронија у Есексу, био ученик светог Јустина Поповића.

 

Старца је одликовала једноставност, духовитост, мудрост и практичност. Говорио је за модерне теологе да су "преучили", његова теологија је био рад и практичан живот без филозофије. Већ годинама ми је на телефон говорио "Дођи Стево, да се поздравимо спремам се на пут (тј. на вечни починак)". Кад сам био пре 20ак дана у манастиру Сланци код Београда, Господ ме је удостојио да се стварно поздравим са светим старцем, иако нисам био годину и по дана у манастиру. Убрзо после је отишао у болницу и упокојио се. Тих дана старац је био 10 дана у келији и нон-стоп се молио због кризе у земљи и проблема Косова. Оставио нам је у аманет борбу за КиМ, и основао Покрет за одбрану КиМ.

Братија каже да када је изашао из келије нису могли да га препознају, 10 кг мање. Рекао је "Иду смутна времена, појачајте молитву, и селите се из Београда ка Шумадији, Ваљеву..."

Царство му Небеско, добили смо још једног великог молитвеника пред Лицем Божјим. Амин.

Извор: ФБ страница Духовници, подвижници аскете.

andrej slanci

Ранко Гојковић

НЕКРОЛОГ ОЦУ АНДРЕЈУ

читаоци, нашу свету Цркву у два дана задесише два велика ударца, после упокојења мати Атанасије, 5. августа стиже тужни глас о упокојењу игумана манастира светог Стефана у Сланцима, оца Андреја...

По једном предању, има их више, манастир је основао још Свети Сава и у својој бурној историји више пута је рушен и обнављан. У другој половини ХХ века на месту некадашње капеле надограђује се храм око којег настаје мушки манастир. Од 1992. године игуман Андреј (Јовичић) брине о братству и манастиру који је по својој социјалној функцији постао јединствен у окриљу СПЦ. Годинама већ, сваке недеље после Свете Литургије у манастиру светог архиђакона Стефана у Сланцима служи се оброк за неколико стотина људи, најчешће уз пригодна предавања православно-патриотских делатника. Имао сам изузетну част и задовољство да више пута говорим на тим предавањима. Узимајући благослов, отац Андреј, знајући за моје „руске теме“, често би приупитао „хоће ли нам Руси помоћи по питању Косова“. Могу рећи са сигурношћу да се распето Косово и Метохија налазило у самом центру срца и душе игумана Андреја.

Социјална димензија манастира огледа се у томе да се ту и физички и духовно окрепи велики број сиромашних људи који не могу себи приуштити такав ручак. Међутим, поред те изузетне милосрдне улоге, у манастиру архиђакона Стефана у Сланцима можете срести и мноштво угледних србских интелектуалаца из православно-патриотског миљеа, као и велики број обичних верујућих људи, истинских србских домаћина. Заиста је то трпеза љубави која храни гладне и јелом и пићем и духовном храном.

Поред тих недељних трпеза љубави, манастир је чувен по својој хуманитарној активности и многобројним хуманитарним акцијама. Имао сам задовољство да у више наврата сарађујем са братијом из „Мисионарског братства свети Стефан“, којим је духовно руководио отац Андреј. Лично сам се могао уверити у њихову пожртвованост у сваком благочестивом делу кога су се прихватили и у истинску љубав према свом духовнику.

Као метох Хиландара, цркву манастира светог Стефана краси предивна копија чудотворне иконе Мајке Божије „Тројеручица“ коју је братство добило на поклон од свете србске Царске Лавре Хиландар.

Веома важан сегмент мисионарске делатности манастира под игуманском палицом оца Андреја, представљала је и издавачка делатност. Сваке недеље одшампа се и бесплатно подели у неколико стотина примерака „Мали мисионар“, са веома поучним текстовима, међу којима је обавезно и текст на тему Јеванђеља које се чита те недеље. Поред тога, манастир је издао мноштво мањих душекорисних књига, али и један број истинских издавачких подухвата. Навешћу само неколико: Небеска Србија, Живот Срба на Косову, Писма србских конзула и мени посебно драгу књигу „Тихи глас“ епископа Хризостома, коју сам добио на поклон од оца Андреја.

Мноштво не само његових духовних чеда, него и целокупне верујуће Србадије, од момента одласка оца Андреја у болницу, молило се и молило је и своје духовнике за молитву за оздрављење игумана Андреја. Господ га данас призва на боље место. У име читалаца „Саборника“ изражавамо искрено саучешће братству манастира светог архиђакона Стефана у Сланцима и свим његовим духовним чедима, због великог губитка које је задесило и њих и све нас верујуће и нашу мајку Српску Православну Цркву.

Упокој, Господе, душу раба Твојега архимандрита Андреја, прости му сагрешења вољна и невољна и насели га у Насеља Праведних, где нема болести и туге и уздисања.

http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1794-nekrologocuandreju

Покрет за одбрану Косова и Метохије: На вест о упокојењу у Господу оца Андреја, игумана Манастира Светог Архиђакона Стефана у Сланцима

Данас се упокојио архимандрит Андреј (Јовичић), игуман Манастира Светог Архиђакона Стефана у Сланцима.

Отац Андреј се будио и одлазио на починак са Косовом у срцу. Био је један од потписника чувеног Апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову (1982) и нашег Апела за одбрану Косова и Метохије (2018). Када је Апел за одбрану Косова и Метохије, баш као и Апел из 1982, дочекан нападима и прећуткивањем, отац Андреј нас је позвао у Сланце, дао нам свој благослов и сву подршку. Од тада се окупљамо у манастиру, онако како су то вековима, традицијски чинили небројени нараштаји наших предака, бораца за Небеску Правду, за Крст Часни и Слободу Златну.

Све што смо потом учинили – Видовдански позив, Петровданско сабрање, Обраћање Светом архијерејском сабору Српске православне цркве новембра 2018 – било је започето и покренуто у Сланцима, уз благослов оца Андреја.

Неформална група, окупљена око Апела, прерасла је у Покрет на његову иницијативу. Покрет за одбрану Косова и Метохије основан је са благословом оца Андреја, на Сабрању у Сланцима, на дан Преподобног Јустина Ћелијског, 14. јуна 2020. Све што смо до данас урадили постигли смо уз пожртвовану помоћ и подршку оца Андреја и манастира Сланци. На томе му остајемо вечито захвални.

На овоме свету, отац Андреј је испунио пуну меру људске побожности, доброте и честитости. Ми остајемо да сведочимо о томе колико је волео своју Цркву, свој српски народ, своје Косово и Метохију. Благослови, подстицаји и охрабрења оца Андреја обавезују нас да наставимо и истрајемо, све до коначне победе.

http://borbazaveru.info/content/view/13193/1/

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски