molitvoslovm

Апел за одбрану светих Јасеновачких новомученика

Објављено 19 октобар 2019
jasenovac-690x462АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

Поштовани читаоци, Вашој пажњи нудимо петицију патријарху и сабору епископа СПЦ, коју су потписали многи угледни српски интелектуалци, поводом покушаја увођења "Туђманове историографије" по питању броја жртава у концлогору Јасеновац и уопште у клеронацистичкој НДХ, а од стране владике Славонског Јована Ћулибрка и његових сарадника. Што би реко наш народ: "Тешко ономе ко се са мртвима бори!"

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства!

Пишемо дубоко узнемирени покушајима ревизије историје страдања српског народа у клеронацистичкој НДХ и свесног потпуно неутемељеног смањивања броја жртава како у злогласном концентрационом логору Јасеновац, тако и у целој НДХ. Оно што посебно узнемирава све нас јесте чињеница да се „Туђмановој историографији“ последњих година све више и све гласније придружује и владика славонски Јован (Ћулибрк).

И не само неутемељеном одбраном Степинца (узгред, потпуно раскринканом), него и узнемирујућом ревизијом о питању броја жртава у Јасеновцу. Владика Јован и представници Музеја жртава геноцида из Београда на челу са Вељком Ђурићем Мишином (чија директорска фотеља директно зависи управо од владике Јована као председника Управног одбора Музеја) игноришу налазе статистичара, официра и обавештајаца из Словеније, Немачке, Италије и Хрватске, иако је, на пример, познато да су веома тачни и прецизни извештаји које су Немачки обавештајци и официри слали Хитлеру и својим надређеним. Они игноришу рад десетина комисија, конференција, истраживача, сада већ и таквих какав је Гидеон Грајф, главни истраживач Института за холокауст „Шем олам“ у Израелу, који је приредио студију „Јасеновац, Аушвиц Балкана“.

jasenovac-690x462

Новомученици Јасеновачки молите Бога за нас!

На званичном интернет сајту Музеја жртава геноцида, отворено се оспорава и омаловажава дугогодишњи рад и вређа личност покојних др Ђуре Затезала и Милана Булајића, оснивача Музеја.

На истом сајту објављена је вест да ће 21. октобра 2019. године у Народној библиотеци Србије бити одржана промоција књиге о броју жртава геноцида у којој се најављују „нове методе истраживања“. Имајући у виду да промоцију књиге организује поменути музеј на челу са својим директором Вељком Ђурићем, а на основу његових изјава последњих година, често у заједничким наступима са владиком Јованом, постоји оправдана бојазан да се ради о скретању пажње јавности да број јасеновачких жртава ни приближно није онолики колико је, на темељу многих изворних података и научних радова, званично утврђено.

Нажалост, директор Музеја увелико образује и промовише младе историчаре запослене у установи којој је на челу, који скоро листом имају чак и отворенији и агресивнији став у прилог туђмановске историографије. По њима, Пицилијеве пећи нису биле "праве", па тиме ни ефикасне (?), у НДХ нису постојали логори за децу, већ су то била прихватилишта, Јасеновац је био радни логор, у Јасеновцу је убијено 10.000 – 130.000 жртава а у Јадовну 16.000 и томе слично.

Како се епископ Јован наметнуо СПЦ и влади Србије као „стручњак“ за холокауст нама није познато, али нам је познато да се тај владика није бавио никаквим озбиљнијим научним истраживањем јасеновачких жртава.

Познато нам је да он није написао ни један рад о хрватском геноциду, осим што је направио неку библиографију о тој тематици. Он простим логицирањем драматично смањује број жртава и приближава се цифри на којој инсистирају Туђман и његови политички наследници.

Неразумљива нам је одлука наших црквених и световних власти да једној особи, повери челне функције у готово свим институцијама у чијој компетенцији је култура сећања и памћења на Покољ, геноцид почињен над Србима од стране Независне државе Хрватске.

Осим што се на подручју његове свештене епископије налази већи део јасеновачког логорског система, Владика Јован се поред већ поменутих функција налази и на челу Комисије за уређење Старог сајмишта, председник је Одбора за Јасеновац и остала стратишта САС СПЦ, главни је координатор за сарадњу Војног архива Србије и Јад Вашема, члан је комисије за оцену лика и дела Алојзија Степинца.

Са великом забринутошћу казујемо и да су овакве тврдње у супротности са политиком државе Србије која се бори против покушаја Републике Хрватске да умањи број жртава у Јасеновцу и овај логор ужаса прогласи за „радни логор“ у коме су наводно комунисти убијали Хрвате.

Драматично смањивање броја Јасеновачких новомученика, дакле званично канонизованих од стране наше свете Цркве, представља неку врсту поновног убиства тих мученика, па због тога апелујемо на Вас као на озбиљне људе и пастире нашег многострадалног рода, да сугеришете и утичете на епископа Јована да се окане ревизије историје и окрене истинском пастирском раду, а проучавање историје да остави историчарима.

У противном, ако он настави без озбиљнијих научно утврђених доказа да смањује српске жртве пострадале у време НДХ нанеће велику штету не само нашој Цркви и држави већ и читавом српском народу.

У Београду, октобар Л.Г. 2019 по Р.Х.

jasenovac1

Потписници по азбучном реду презимена:

1. Др Мила Алечковић2. Бошко Антић, контраадмирал у пензији3. Др Драгиша Бојовић, универзитетски професор, Ниш4. Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“, Бања Лука.5. Светлана Богдановић, новинар6. YVES BATAILLE (Ив БАТАЈ), француски историчар7. Ђорђе Бојанић, историчар, уредник сајта „Српска историја“8. Др Душан Бањац9. Др Радмила Васић, универзитетски професор10. Владан Глишић, адвокат11. Ранко Гојковић, публициста и преводилац12. Др Владимир Димитријевић13. Биљана Диковић, књижевник и новинар14. Драган Ђерић, председник Српског националног савета Швајцарске15. Др Биљана Ђоровић, новинар16. Вељко Ђиновић, председник удружења „Јадовно 1941“ из Београда17. Академик Др Србољуб Живановић, Лондон, Велика Британија18. Др Никола Жутић, Институт за савремену историју19. Миливоје Бата Иванишевић, председник Института за истраживање српских страдања у ХХ веку20. Наташа Јовановић, новинар21. Лука Јоксимовић Барбат, доктор хуманистичких наука22. Митар Ковач, генерал23. Академик професор Др Василије Крестић24. Миодраг Којић, Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“25. Александар Лазић, уредни портала “Стање ствари“26. Др Божидар Митровић, универзитетски професор, Москва27. Др Младен Мирић, универзитетски професор28. Момчило Мирић, предузетник29. Душан Миловановић, историчар уметности, 30. Ален Новалија, филолог и медиевиста, Љубљана31.     Ранко Новаковић, инжењер, Српски национални савет, Швајцарска32. Јован Пјешчић, правник33. Душко М. Петровић, књижевник34.       Војин Пејић, секретар Српског националног савета Швајцарске35. Сава Росић, преводилац36. Мирко Радаковић, пуковник37. Љубиша Ристић, Удружење Српско-руски завет38. Др Мирјана Стојисављевић, универзитетски професор, Бања Лука39. Момчило Селић, књижевник40. Ана Селић, публициста41. Мр Милисав Секулић, генерал42. Милан Старчевић, новинар43. Предраг Савић, НВО „Кућа правде Стразбур“44. Др Александар Ћорац, универзитетски професор, Косовска Митровица45. Др Велимир Ћеримовић, универзитетски професор46. Ања Игоревна Филимонова, кандидат историјских наука, Москва47. Др Драган Хамовић48. Јован Хонда, преводилац, уредник сајта „Православна породица“49. Др Зоран Чворовић, универзитетски професор, Крагујевац50. Дане Чанковић, председник „СНП – избор је наш“, Бања Лука51. Мр Слободан Чуровић, професор, Подгорица52. Др Миладин М. Шеварлић, универзитетски професор, 53. Светозар Црногорац, председник "Удружења Гачана у Београду"

Ante Pavelic and Alojzije Stepinac

Анте Павелић и Алојзије Степинац

Извор: http://sabornik.rs/index.php/preporucujemo/1547-apelpovodomrevizijebrojajasenvackihzrtava

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски