molitvoslovm

Свети краљ Милутин: Бугари се клањају српском владару

Објављено 13 новембар 2018
milutin kralj novosti
Свети краљ Милутин: Бугари се клањају српском владару

Ореол светости српског краља Милутина Немањића јасно сија и седам векова после његове смрти, у шта се може уверити сваки посетилац софијске цркве Свете Недеље. Од јутра до вечери, пред кивот покривен стаклом који стоји испод барјака с натписом „Свети краљ Милутин Српски“ долазе у непрекидном низу бугарски ходочасници свих генерација.

Нису то само конвенционално обучени старији верници, већ и млади житељи Софије у одећи за излазак на журку и атрактивне девојке које несумњиво моле свеца за срећу у љубави. То има смисла, јер је Ана Тертер, омиљена од Милутинових пет познатих жена, била бугарска прицеза.

Верници свих година стоје стрпљиво чекајући да се попну степеницама до узвишеног пијадестала и поклоне се моштима најмоћнијег балканског владара и задужбинара свог доба. Посматрајући те сцене, посетилац из Србије схвата колико је дубоко наше незнање о суседима, али и о нашим правим вредностима које комшије изгледа више поштују од нас самих, док се Срби још клањају идеолошким и политичким идолима 20. века, чија су дела оставила дубок траг у историји Балканског полуострва.

Најјачи је култ српског владара Стефана Уроша Другог Милутина, чије мошти почивају у древном храму Свете недеље, чије је незванично народно име Црква Светог краља. Из Бањске, Милутинове задужбине и гробне цркве, његове мошти су после провале Османлија у Србију склоњене у Трепчу, одакле их је око 1460. бугарски митрополит Силваније или Силуан, како каже званична историја, однео да би их спасао од Турака.

milutin kralj novosti

Мошти Светог краља Милутина/Фото: Борис Субашић

Милутиново нетрулежно тело је прво донето у манастир Светог Кирила и Методија, који је одмах назван Свети краљ. Одатле су мошти пренесене у софијску ротонду Светог Ђорђа, утемељену још у античкој Сердици, а затим су премештене у Митрополијску цркву Свете Марине, где су чуване као највреднија реликвија. Почетком 18. века је седиште софијског митрополита, поглавара Бугарске православне цркве, премештено у Цркву Свете недеље, а са њим и мошти српског краља.

Од тада су оне изложене и чувају се с највећом пажњом, што подразумева да се сваке године пресвлаче у нову блиставу пурпурну одежду. Понекад се стаклени поклопац с кивота скида да верници могу да целивају његову леву шаку оковану сребром. Глава и десна рука, најмоћније реликвије, симболи Милутинове моћи и мудрости, у дугој и бурној историји његових моштију нестале су незнано куда. Наиме, још је краљев савременик и биограф архиепископ Данило Други забележио да су разбојници покушали да киднапују тело мртвог владара док је ношен у раскошној погребној поворци ка манастиру Бањска. Данило га је сахранио на тајну локацију у оквиру задужбине, али кад су после две године на том месту почела да се дешавају чуда, Свети краљ је откопан и указало се његово тело без и најмањег трага пропадања, како кажу житија. Чим се указала прилика, у смутним временима после пада српске деспотовине митрополит Силваније је узео његове свете мошти да их сачува и однео их је у Бугарску, која је била вазал Милутинове Србије.

milutin kralj novosti1

Фото: Борис Субашић

Верници у цркви Свете Недеље

Иако је српски краљ често ратовао с бугарским велможама, он је био зет цара Ђорђа Првог Тертера, а по Милутиновој препоруци су склапани бракови којима су се мешале српске и бугарске племићке лозе. Српски краљ је у Бугарској запамћен као велики ратник, бранилац од Византинаца и Татара, ослободилац од Турака после њихове прве велике провале у Европу, али и законодавац, задужбинар, градитељ болница за сиромашне од Свете земље до Цариграда.

---

Култ светог српског краља Милутина у Бугарској је изузетно јак још од 16. века. Верници непрестано долазе да целивају мошти, којима се приписује огромна моћ, у складу с његовом владарском величином. Необјашњив је српски заборав према владару који је државничком мудрошћу и војном вештином створио од Србије највећу силу на Балканском полуострву. Упркос невероватним стварима које је постигао, он је, као и цело наше средњовековље гурнут у страну – каже историчар проф. др Владимир Станковић, аутор прве савремене биографије краља Милутина.

Поклоњење нашим владарима

Поштовање које у Бугарској уживају српске владарске светородне лозе показују и плакати „Поклоничког центра Свети Јован Рилски“ на највећим софијским црквама који позивају вернике на туре по Србији. На рути „Српски крљеви свеци“ обилазе се Жича, Студеница, Ђурђеви ступови, Петрова црква и Сопоћани. Тура „Света Милица“ подразумева посету Крушевцу и Краљеву, а „Свети кнез Лазар“ Деспотовцу и Нишу, а тура „Фрушка гора“ подразумева поклоњење сремским задужбинама Бранковића.

Борис Субашић, Новости

Помозимо  породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски