molitvoslovm

Паклени отров серије „Немањићи“: Стефан прима круну од Папе

Објављено 12 март 2018

stefan-prvovencaniМАРКО ПЕЈОВИЋ

ПАКЛЕНИ ОТРОВ СЕРИЈЕ "НЕМАЊИЋИ"

Највећа мана серије „Немањићи” није ни улични жаргон у говору средњевековних личности, ни питање костима глумаца, ни идеолошка оријентација редитеља, ни избор локација за снимање. Највећа мана ове серије, која може имати ужасне последице по политичку будућност Србије и верски идентитет Срба, јесте оно што нас тек чека у епизодама које следе. А то је екранизација наводне круне коју је папа послао 1217. године Стефану Немањићу из Рима, односно наводне церемоније крунисања у којој папски кардинал излази из православног олтара (!) и ставља Стефану круну на главу, уз тзв. присуство рашког епископа. Тек онда ће уследити сцене тзв. каснијег или новог крунисања у Жичи од стране светог Саве.

 stefan-prvovencani

Свети Стефан Провенчани није био крунисан папином круном

Серија тако жели да пошаље двојаку поруку. С једне стране, народу се шаље порука да је титоистичко несврставање и намигивање и Западу и Истоку нешто нормално, јер ако су наши стари могли да намигују чаршији на све четири стране (стратешки и вредносно, не просто технички и економски, што је нормално) онда то можемо и ми. С друге стране, чинодејствовање папског јеретика и секташа у православном олтару нико неће схватити као бајање, већ као допуну службама православних свештеника – јој каква милина, екуменизам и папизам су нешто најлепше што нас данас може задесити, хипи мир и љубав по сваку цену. И ако се све ово запати као визеулна слика у народу, то ће бити крај Србије и српства, ексер у сандук свих наших лутања након доласка Доситеја и Вука у Србију, тих пионира антисрпства и другосрбијанства, толико бесловесно кованих у звезде од стране Броза и његових кадровика у образовању.

Брат Милан Бојић и ја смо се стога потрудили да добро ишчитамо све примарне и секундарне изворе на латинском, српском и енглеском језику (неки су до сада били и непознати нашој јавности), како бисмо научно и аргументовано оборили бесмислицу о „папској круни” на глави првог српског краља, којој су нас учили још и комунистички уџбеници у основним и средњим школама, дакле не само ова серија као ушминкана визуелна верзија школских комунистичких курикулума. Обарање ове фантазмагорије смо изложили у чланку часописа “Свети кнез Лазар“ Епархије рашко-призренске у Егзилу Српске Православне Цркве (број 1/2018).

Основне тезе чланка:

1) Једини примарни извор о крунисању је писмо на латинском св. Стефана Првовеначног папи из марта 1220. из којег се јасно види да му се Стефан обраћа као већ крунисани краљ вољом Божијом. Стефан ипак тражи благослов и признање за круну и земљу од папе након што се крунисао, али му папа ништа није одговорио, јер је убрзо након писма папа сазнао да су Стефан и св. Сава проклели латинску јерес и секту на Жичком Сабору (мај исте године) – писмо је било последњи трзај Стефана у дипломатском кокетирању са папом које је трајало неких 15 година, али је на овом Светом Сабору оно коначно прекинуто под утицајем његовог брата св. Саве који је одлучно пресекао сваки покушај даљег контакта са Римом. И то заувек пресекао, како се касније и до дан данас испоставило.

Иначе, када се упореди ово писмо са писмом бугарског краља Калојана папи након његовог крунисања, види се додатно, и без граматичке анализе на латинском коју смо предузели у Стефановом писму, да св. Стефан Провенчани није био крунисан папином круном. Јер, у Калојановом писму се помиње захвалност папи што му је послао круну, тог и тог папског легата који је ту и ту извршио крунисање и спровео црквену унију, каже се да је Калојан краљ не само вољом Божијом као Стефан, већ и папином (!) – а ништа од овога немамо у Стефановом писму.

2) Код осталих секундарних извора постоји несагласје око тога како је протекло крунисање. Један западни папистички извор на латинском, до сада непознат нашој научној јавности (Кјењ), и српски извор Теодосије кажу да је било крунисање од стране св. Саве, а Андреа Дандоло, Тома „архиђакон” – да је било крунисање од папског кардинала, док Доментијан каже да је папа послао круну, а св. Сава ставио круну на главу брату Стефану. Али, осим што су ово све извори деценијама и вековима удаљени од примарног Стефановог писма, они морају пасти у воду у оној мери колико нису сагласни са примарним извором – писмом папи на латинском из марта 1220. Дакле, само Кјењ и Теодосије могу бити узети као валидни примарни извор, а не Доментијан, Тома или Андреа. Наши историчари, задојени брозистичким магијским обожавањем ватиканске мочваре, узели су Доментијана и филопапистичке изворе Томе и Андрее као нешто апсолутно тачно (а аутори серије их мало комбиновали и додатно искарикирали, како би у народне душе свесно или несвесно посејали паклени отров) а не примарни извор о самом догађају и секундарне изворе који су у складу са примарним. Осим тога, Андреа и Тома не кажу ни када је тачно било крунисање, ни где ни који папски кардинал је наводно крунисао Стефана – а то су све подаци који у историографији постоје када су у питању други владари крунисани од стране папе у XIII веку када и Стефан. Такође, у Ватикану нема ниједног извора на латинском који би сведочио о крунисању Стефана – папска архива је потпуно нема када је овај догађај у питању. Андреа и Тома нису били папски архиватори, већ „слободни стрелци”, што је такође незапамћено када је у питању крунисање других владара којима је папа даровао круну.

3) За титулу краља није било неопходно да папа шаље круну, како кажу серија и брозистичка историографија. Грузија је на ниво краљевине дигнута независним крунисањем својих владара са титулом краља (мепе – на грузијском) још пар векова пре Немањића. Нико Грузинима није слао круну – ни папа, ни наравно Византинци. Па тако ни Србима краљевску нико није слао, слава Богу.

За више, купите часопис и погледајте детаљно о овој теми, кључној за наш верски и политички идентитет.

_______________

Пише: Марко Пејковић*

* Aутор је мастер дипл. политиколог, истраживач – сарадник Института за политичке студије у Београду, професор санскрита

Извор: „Фејсбук репортер“, https://facebookreporter.org/2018/03/04/stefan-prvovencani-nije-bio-krunisan-papskom-krunom/

 

РТС пласира стари историјски фалсификат да је Стефан Првовенчани круну добио од папе

СТЕФАНОВ ПОРТРЕТ СА КРАЉЕВСКОМ КРУНОМ НА ГЛАВИ НАЛАЗИ СЕ У БОГОРОДИЦИ ЉЕВИШКОЈ

После крунисања великог жупана Стефана Немањића за Првовенчаног Краља Српског, 20. маја 1221. у Жичи, преко стематогириона је досликана куполаста краљевска круна (стема) коју је добио од византијског цара Теодора Ласкариса. Ово потврђује да је Стефан добио круну од Византије, а не од Рима.

Ако РТС принудно наплаћује претплату од грађана, то не значи да са њиховим парама може и да принудно шири дезинформације на штету Српског народа

Пише: Љубомир СТЕВОВИЋ

У „ПОЛИТИЦИ“ од 15. јануара 2016. најављено је да Радио Телевизија Србије спрема серију о Немањићима поводом „800 година српске независности, од како је Стефан Првовенчани добио круну од папе“ а не од византијског цара.

То је стари историјски фалсификат који je писац овог чланка демантовао још 1995. у часопису „Расковник“ (уредник Ненад Љубинковић) и 2004-2005. у „Светигори“, часопису Митрополије Зетске.

А сада, после 20 година РТС хоће да оживи демантовани фалсификат! На основу чега? Да ли се нешто ново појавило у науци? - Није.

Ако РТС принудно наплаћује претплату од грађана, то не значи да са њиховим парама може и да принудно шири дезинформације на штету Српског народа.

---------

У претходном чланку смо показали како је у манастиру Милешева, на фресци из 1219,велики жупан Стефан Немањић приказан са византијским крунским венцем (стематогирионом) на глави (сл. 1).stefan-prvovencani

1. Велики жупан Стефан Немањић Милешева 1219. 2. Стефан Првовенчани краљ Српски Милешева 1221.

После крунисања великог жупана Стефана Немањића за Првовенчаног Краља Српског, 20. маја 1221. у Жичи, преко стематогириона је досликана куполаста краљевска круна (стема) коју је добио од византијског цара Теодора Ласкариса (сл. 2).

stefan-prvovencan2.1

Стематогирион је био насликан на живом малтеру, фреско-техником кад и сам портрет, а касније преко њега је секо-техником досликана куполаста круна, тако да се данас виде само њене контуре.

------

Још док је био принц, Стефан Немањић, млађи син великог жупана Стефана Немање, се 1191. оженио Јевдокијом, најмлађом братаницом византијског цара Исака II (цар 1185-1195.).

После цара Исака, Стефанов таст је постао цар Алексије III Анђео (цар 1195-1204) и својим зетовима је доделио одговарајуће титуле; Алексије Палеолог, супруг најстарије цареве ћерке Ирине, постао је престолонаследник са титулом деспота, а Теодор Ласкарис, супруг цареве средње ћерке Ане, и Стефан Немањић су добили титуле севастократора, следеће достојанство после деспотског.

Тако је принц Стефан Немањић 1195. постао први српски севастократор и први странац са овом титулом у Византији.

stefan-prvovencan2

3. Принц Стефан Немањић у плавој коластој аздији севастократора, копија фреске и цртеж фреске, Богородица Љевишка

Уз титулу севастократора Стефан Немањић је од цара АлексијaIII 1195. добио и одговарајуће знаке достојанства; плаву коласту аздију, плави огртач са златом извезеним двоглавим орловима у круговима, и севастократорски стематогирион. Стефан је плаву коласту аздију носио само годину дана, док је био принц-престолонаследник.

Кад се велики жупан Стефан Немања 1196. замонашио и повукао у Хиландар, престо је због међународно признатог високог ранга у византијској светској православној хијерархији наследио Стефан, а не старији брат Вукан, велики војвода у Зети.

Стефанова владарска титула је гласила: „велики жупан и севастократор, зет боговенчаног кир Алексија, цара грчког.“

stefan-prvovencan3

4. Стефан Немањић са досликаном стемом Првовенчаног Краља Српског, Богородица Љевишка

Данас је сачуван само један Стефанов принчевски портрет у плавој севастократорској коластој аздији. Налази се у Саборној цркви Свете Богородице Љевишке у Призрену (сл. 3). Црква је подигнута у IX-X веку, а обновљена је у доба краља Милутина између 1306-1313.

Нове фреске су насликали чувени дворски сликари грчког порекла Никола Евтихије и Михаило Астрапа. Стефанов портрет је рађен према предлошку из неке старије цркве која данас више не постоји, и представља младог Стефана са око 30 година. Фреска је добро очувана. Десно од Стефана стоји неидентификовани млади Немањић у црвеној коластој аздији са стематогирионом на глави.

На основу инсигнија може да се закључи да је то принц из краљевског доба; на глави има стематогирион, који је степен ниже од куполасте краљевске круне стеме, а црвену коласту аздију носи као члан Краљевског дома Немањића.

Дакле стематогирион Стефана Немањића је и у Милешеви и у цркви Богородице Љевишке преправљен у стему, да народ може да види како изгледа Краљ Стефан Првовенчани са круном коју је добио од византијскиг цара.

Према томе, Стефан је од 1195-1221 носио стематогирион, а од 1221-1228 куполасту краљевску круну стему. Од 1195-1196 је носио плаву коласту аздију севастократора, а од 1196-1221, као велики жупан и од 1221-1228, као краљ, носио је владарску црвену коласту аздију.

Све Стефанове инсигније су биле византијског царског порекла.

http://fakti.org/srpski-duh/istorija-ne-tubaj/rts-plasira-stari-istorijski-falsifikat-da-je-stefan-prvovencani-krunu-dobio-od-pape

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски