molitvoslovm

Отворено писмо српских студената хрватском министру Миру Ковачу

Објављено 04 август 2016
studenti-za-istinuОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКИХ СТУДЕНАТА ХРВАТСКОМ МИНИСТРУ МИРУ КОВАЧУ

Господине Ковач, пишемо Вам ово отворено писмо из разлога, јер нас запањује количина хипокризије којом се ствара погодно тло за неке будуће сукобе, а коју не препознајете у својим речима и деловању. Изгледа да је Ваша једина улога у Влади Хрватске да се бавите Србијом и српским народом, уместо сопственим народом и државним интересом.

Ово ћемо разумети једино ако бављење Србијом и српским народом на такав начин, представља заправо државни интерес Хрватске, што би заиста био преседан, али не и нешто неочекивано од хрватских званичника. Своју неспособност и посебно катастрофалну унутрашњу економску ситуацију, хрватски политичари кроз историју редовно сакривају негативним односом према српском народу и допуштањем усташизације хрватског друштва и државе.

Наравно, ми добро знамо, а то нам јасно и показујете, да је то Ваше лицемерство свесно и намерно. Ви, такође, знате да од европеизације Хрватске и хрватског друштва у овом тренутку нема ништа, да су једини процеси који се дешавају исти они који су четрдесетих и деведесетих година довели до ратова и који, како нам је искуство показало, могу опет довести до, заиста, непотребних сукоба. Ви својим деловањем, својим изјавама и скретањем пажње са повратка на идеолошке тековине НДХ, свесно и намерно уводите два народа у нови сукоб и то је потребно отворено рећи. Ваше теорије о наводној агресији Срба или Србије на Хрватску деведесетих година, иако то и сами врло добро знате, све више постају само запаљиве ратне приче за сваког разумног човека. По дефиницији међународног права, ЈНА није извршила агресију на своју државу, јер је по важећем Уставу имала обавезу да чува њен интегритет, поредак и територијални суверенитет. Уместо тога, господине Ковач, зашто заборављате пуни повратак усташке реторике, симбола и политике у хрватско друштво са доласком Фрање Туђмана на власт, што је неминовно довело до одбрамбене реакције Срба и што је била хрватска припрема за рат. Зашто се не сетите да је Туђман једностраним актом укинуо конститутивност српскога народа и свео га на националну мањину. Зашто не споменете враћање усташких симбола пре рата, усташког поздрава у хрватском Сабору, Кристалне ноћи у Задру, отпуштања, протеривања, малтретирања и свођења Срба на грађане најнижег реда. Сетите се и оних Срба који су већ у пролеће 1991. плутали Савом од Вуковара ка Београду, као и многих других ствари које су Србима јасно ставиле до знања, да оно што Хрватска није завршила 1941. завршиће 1991.

studenti-za-istinu

Зашто се, господине Ковач, не сетите изјаве Фрање Туђмана „да је НДХ израз повијесних тежњи хрватскога народа“ или изјаве „да би Хрватска могла добити независност без рата, али она не би била етнички чиста од Срба“. Зар овиме управо ваш први председник није потврдио да је Хрватска хтела рат, спремала се и довела до њега?

Ваше друштво се уместо ка европским, слободарским, вредностима враћа онима из фашистичког периода, а за српски народ кроз своје постојање, то је јасан знак и условни рефлекс да се Хрватска спрема за нови обрачун са Србима. Такође, свесни сте Ви господине Ковач и сопственог лицемерја када говорите о потреби европеизације српскога друштва, док се код Вас рехабилитује Алојзије Степинац под чијим патронатом је католички клер у Хрватској вршио масовне покоље над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, која је, по самом Степинцу била „најзнаменитији догађај у историји хрватскога народа“. Сматрате ли и Ви, министре Ковач, да је догађај који је донео стотине хиљада масакрираних невиних цивила, најзначајнији догађај у Вашој историји? Дајете називе улицама по Милету Будаку, чија је основна идеја било убијање као решење „српског проблема“ у НДХ, споменике подижете тероритсти Барешићу. Ослобађате Бранимира Главаша, доказаног злочинца над српским цивилима. Томпсон је у Вашем друштву национална икона, човек који отворено пропагира злочин и убијања, који пева на државним манифестацијама уз усташки поклич „За дом спремни“, под којим су, у савезништву са Хитлером, усташке хорде одводиле српску, ромску и јеврејску децу у Јасеновац и Јастербарско, те их најсвирепије убијале маљем у главу. О јамама широм Хрватске да не трошимо речи. Стидите ли се, господине Ковач некада, икада или ичега?

У Вашем друштву Срби су поново грађани другог реда. Укидате ћирилицу по принципу Павелића и Туђмана, а српске цркве и манастири су под константним нападима мржње која се шири Хрватском. Кукасти крст, чији су Аушвиц и Јасеновац производи, поново се враћа широм Хрватске, од стадиона на Пољуду, па до антифашистичких споменика. Уз њега обавезно долазе и старе усташке пароле „Србе на врбе“, те позивања на протеривања и нова убијања Срба. Вама је највеће етничко чишћење после Другог светског рата национални празник и славље на највишем нивоу, док се у исто време ништа не ради на повратку протераних Срба на своја вековна огњишта. Са сваким обележавањем злочиначке акције „Олуја“ хрватско друштво падне једну степеницу ниже и врати се времену када су кама и Србосек били основни израз тежњи поглавника и државне политике. У таквом друштву идентитет истога се ствара на мржњи према Србима. Ако сте човек, стидели бисте се онога што данас постаје Ваше друштво и држава.

Ви, господине Ковач, потпирујете и дозвољавате ширење међунационалне мржње у својим јавним иступима и изјавама. Ви, председница Ваше државе и велики део хрватске политичке елите свесно или подсвесно, од Вашег друштва правите нову срамоту Европе. Ви уместо европеизације, на коју се позивате, спороводите усташизацију. Ви који позивате друге да се лате посла ухватили сте се само Србије и српског народа, а то Вам постаде и једино занимање. Ви, господине Ковач, недвосмислено уводите своје друштво у нове сукобе и ратове и из Вас највише проговарају духови усташтва. То је највећа трагедија и Ваше државе и Европске Уније.

Господине Ковач, на крају, желимо да знате како се српски народ не плаши Ваших претњи о заустављању европског пута Србије. Ви добро знате шта је Хрватска доживела на европском путу и у Европској унији и да бисте нам тим потезом само учинили услугу. Уместо претњи, изјава и потеза уперених против Србије и српскога народа, предлажемо да се ухватите посла и деусташизације сопственог друштва, те да престанете два народа да уводите у нове мржње и сукобе. Историјски догађаји, можда, почињу на исти начин, али се не завршавају увек исто. Имате званичну улогу, имате тренутак и прилику да покажете да ли сте човек. Не верујемо да је сваки Хрват усташа, али Ви и други хрватски политичари упорно се трудите кроз историју, па и данас, да покажете да је свака хрватска држава усташка. Пробајте да покажете једном да није.

Извор: Студенти за истину, Београд

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски