molitvoslovm

bukvar

јеванђеље

Апостол

Псалтир

 

Књиге на црквено-словенском језику

Објављено 02 октобар 2013
slovenskiКЊИГЕ НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ

Поштовани читаоци,

Будући да је црквено-словенски језик језик освештан више од хиљадугодишњом употребом у словенским црквама, у које спада и Србска, ми са великом љубављу и поштовањем предлажемо благочестивом читаоцу да се упозна са основама тог свештеног језика, којим говоре ангели у словенским црквама. Књиге можете скинути са сличица са леве стране текста.

 

По предању и Пресвета Богородица када се јавила чобанчици код манастира Ђунис, говорила јој је не на простом србском народном језику на коме се псује, већ управо на светом језику србске цркве, у коме нема ни једна ружна и души непријазна реч.

И сви свети у словенским црквама, на службама Божијим молили су се на овом језику тако да ми видимо велику потребу да се упознамо са њим, како би се по духу приближили нашим светим прецима.

Иначе, са лингвистичке стране, црквенословенски језик неупоредиво је богатији од говорног србског и већина богослужбених и богословских текстова тешко се може у потпуности превести са црквенословенског. Чести су случајеви да се једна реч може изразити са више говорних србских речи и да се опет не исцрпи њено значење.

Једини језик који се по богатству израза може поредити са црквенословенским је старогрчки језик, који Грчка црква љубоморно чува и не пада јој на памет да га мења у богослужбеној употреби, чему се и Грчки народ јако противи.

Зато видимо потребу да користимо то превелико богатство које су нам наши свети оставили, да не бисмо били сиромаси који су осиромашили лудо се одрекавши богатог наследства.

У ту сврху вам предлажемо прво да научите да читате црквенословенска писмена (слова) из Буквара  и да касније уживате читајући Свето Писмо и Псалтир на црквено-словенском, откривајући небројено мноштво нијанси и дубина израза које не постоје у србском преводу.

Такође, потрудићемо се да ових дана поставимо низ текстова где Свети Оци говоре о неопходности и одбрани овог светог језика.

Ако је Србска црква превела Свето Писмо и део богослужбених текстова за време комунизма јер народ није ишао у цркву а оно мало што је ишло ништа није разумело, то је било потребно и оправдано тада. Али сада, када нема прогона Цркве и свима је доступно богатство овог свештеног и једино законитог богослужбеног језика, питање је да ли ћемо имати оправдање ако се не потрудимо да га упознамо. Јер ми се данас не можемо оправдати прогоном цркве, недостатком књига и незнањем, све нам је доступно.

Осим тога, црквено-словенски језик је непремостива брана уласку било какве јереси и новачења у Цркву јер су богослужбени текстови изричити по питању догмата и учења Цркве.

Зато, браћо и сестре прионимо на учење и читање светих речи да се обогатимо непропадљивим богатством и присајединимо се по духу светим нашим прецима који су их и крвљу писали само да би до нас дошле неоштећене и целе.

 

Молитвами свјатих Кирила и Методија,

Климента, Наума, Сави, Ангеларија и Горазда,

Сави, Симеона и всех свјатих Срба,

Господи Исусе Христе помилуј нас и благослови.

 

 

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски