molitvoslovm

bukvar

јеванђеље

Апостол

Псалтир

 

 

+++

ПОСТ
Пост снажи пророке,
Пост је извршилац Закона и чувар душа;
Пост је заштитник тела и његов сарадник.
Пост је непобедиво оружје
противу непријатеља и његових савезника;
Он је снага мученика
и гонитељ злих духова;
Пост је извор врлина, вођа свештеника,
снага и лепота монаштва
украс светитеља
јер без њега се ни богослужења
не могу служити;
Пост уздиже молитву до неба.
Пост додељује достојанство и слузи,
Пост је мајка здравља,
предводник омладине,         лепота и доброта старости,
помоћник аскета.
 

- Св. Јован Златоусти

Препорука за читање у посту:

16

 ДОБРОТОЉУБЉЕ

Sv. oci o uzdržanju 

NASLOVNA3

liturgijam

nikodimbogosavlj1

poukeoptstaracam

propovedi-Filaretmsajtmm

филарет вознесенски

филарет вознесенски

banerstaracnektarijem

Црквено-Словенски језик

Велики покајни канон св. Андреја Критског на црквенословенском

Објављено 27 фебруар 2017
ВЕЛИКИ ПОКАЈНИ КАНОН СВ. АНДРЕЈА КРИТСКОГ НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ

Поштовани читаоци, ради читања у Великом посту, доносимо Велики покајни канон св. Андреја Критског на црквенословенском са паралелним руским преводом, и на србском говорном језику. Током прва четири дана Великог и Часног поста на повечерју чита се велики покајни канон Светог Андреја Критског. Опростите, помјаните и благословите!

Опширније...
 

Татјана Миронова: Црквенословенски језик на путу православног богопознања

Објављено 17 јун 2016

tatjanamironovaТАТЈАНА МИРОНОВА

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК НА ПУТУ ПРАВОСЛАВНОГ БОГОПОЗНАЊА

...А очистити људску душу, која је умртвљена греховним помислима, ослободити подсвест од рушилачког неуролингвистичког програмирања може црквенословенски језик, који као летња киша, омива душу непомућеним језичким смисловима и добром енергијом словесних символа. Ово данас признају и они, који разрађују методе неуролингвистичког програмирања, ради управљања масама у политичке и комерцијалне сврхе.

Опширније...
 

Кирилов код, филм о рату против ћирилице (видео)

Објављено 24 мај 2016
cirilicaКИРИЛОВ КОД - РАЂАЊЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Одличан филм о историји и важности ћирилице данас, о најтврђем бедему и чувару верског и културног идентитета православних Словена кроз векове.

Када се појавила и како данас делује завера против ћириличне цивилизације?Зашто је управо ћирилица постала основа источне хришћанске цивилизације ? Ко данас продужава дело непријатеља ћирилице ?Ко је забрањивао Словенима да се моле на родном језику?Ко се бори против тога у данашње време, и ко се борио у време св.Кирила и Методија? Одговоре на ова питања сазнаћете у овом одличном руском филму.

Опширније...
 

Архимандрит Рафаил Карелин: О црквеном језику

Објављено 16 мај 2016

jevandjelje1АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН

О ЦРКВЕНОМ ЈЕЗИКУ

Црквени језик ближи је унутрашњем логосу, језику духа, језику религиозне интуиције и молитвених созерцанија, него савремени језици. То није језик разума, него језик срца, непосредног проникновења, језик напрегнуте духовне енергије и посебне динамике. Древни језици изазивају у човековој души нешто као "присећање" о изгубљеној људској способности непосредног унутрашњег преноса својих мисли, пријема садржаја друге душе и озарења од Бога. То је језик логоса, који је дубљи од спољног језика који треба материјалну форму, реч. Спољни, формални језици се сви удаљују од свог центра, духовног логоса, све се више диференцирају и материјализују.

Опширније...
 

Драгољуб Петровић: Заперци гуше српство и српски језик

Објављено 22 март 2016

dragoljubpetrovicДРАГОЉУБ ПЕТРОВИЋ

ЗАПЕРЦИ ГУШЕ СРПСТВО И СРПСКИ ЈЕЗИК

..Олако смо сметнули с ума да су српска култура и духовност утемељени на ћирилици! Од Мирослављевог јеванђеља до 1945. године све што је написано на српском језику написано је ћирилицом. Пристајући да се свога писма одрекнемо, доведени смо до тога да пристанемо на губитак идентитета. Срљамо у процеп да бирамо између Европске уније и сопственог идентитета...

Опширније...
 

Старац Софроније (Сахаров): Литургијски језик

Објављено 07 децембар 2015

staracsofronije1АРХИМАНДРИТ СОФРОНИЈЕ (САХАРОВ,+1993.)

ЛИТУРГИЈСКИ ЈЕЗИК

Људски језик је предвиђен за изражавање реалности различитих нивоа: постоји житејски ниво – ниво природних потреба; постоји ниво близак њему који се од њега ипак разликује – ниво примитивних душевних осећања и страсти; постоји језик политичке демагогије; постоји научни, философски језик, језик поезије; на крају највиши од свих јесте језик Божанског Откровења, молитве, богословља и других односа између Бога и људи – литургијски.

Опширније...
 

З. Милошевић,А. Мировић: Улога Вука и Копитара у унијаћењу Срба

Објављено 15 октобар 2015

slovenskiЗОРАН МИЛОШЕВИЋ, АЛЕКСАНДРА МИРОВИЋ

РЕФОРМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА ВУКА С. КАРАЏИЋА И ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ

...То што Србима не да мира, када је у питању Вукова реформа српског језика, је двојне природе: прво, што је њом српски одвојен од руског језика и руске књижевности, а повратак никако да започне; и друго, што је довела до дезинтеграције самог српског језика... 

Опширније...
 

Проф. Др Мирјана Влајисављевић: Јересоначалници србистике

Објављено 12 октобар 2015

jevandjelje1ПРОФ.ДР. МИРЈАНА ВЛАЈИСАВЉЕВИЋ

ЈЕРЕСОНАЧЕЛНИЦИ СРБИСТИКЕ

...У чему је српски Логос саздан и трајно сачуван? У чему се огледа сав Логос, сав Смисао српства? Свакако не у богомрском мудровању Запада о нама, учењу које је изопачило и само Христово и апостолско предање и оно Светих Отаца и Васељенских сабора, а сада изопачује предање Светог Саве; настојећи свим силама уграђеним у псеудонаучне протоколе да нас већ два вијека срачунато и плански обмањује и обогаљује чинећи нас неспособним за самостално мишљење, држећи нас у заблуди ко смо и шта смо, у исто вријеме прерађујући нашу властиту истину за своје колонијалне потребе...

Опширније...
 

Свети оци о црквенословенском језику

Објављено 07 октобар 2013
jevandjeljeО ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ

Један богомољац упита владику Николаја после вечерње у Саборној цркви у Београду: “Преосвећени, нас ово интересује: Зашто наша црква не преведе богослужбене књиге са црквенословенског језика на српски па да све лепо разумемо шта се чита?”

Опширније...
 

Књиге на црквено-словенском језику

Објављено 02 октобар 2013
slovenskiКЊИГЕ НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ

Поштовани читаоци,

Будући да је црквено-словенски језик језик освештан више од хиљадугодишњом употребом у словенским црквама, у које спада и Србска, ми са великом љубављу и поштовањем предлажемо благочестивом читаоцу да се упозна са основама тог свештеног језика, којим говоре ангели у словенским црквама. Књиге можете скинути са сличица са леве стране текста.

Опширније...
 

Молитва Господња

Објављено 11 јун 2013
МОЛИТВА ГОСПОДЊА

[_О='ч~е на'шъ, и='же _е=си` на нб~сjь'хъ ...]

Опширније...
 

Звати се Вик Караџик

Објављено 11 јун 2013

slovenskiМИРКО РАДОЈИЧИЋ

ЗВАТИ СЕ ВИК КАРАЏИЋ

Поред ћириличког Ворда и других програма, неопходно је обезбедити производњу и комерцијализацију ћириличких тастатура и њихово обавезно увођење у све образовне институције и све јавне службе и предузећа.

Аналитичари су и пре мене, као професор др Драгољуб Петровић, указали да су коначно увођење латинице у српски језик, а потом њена доминација, започели дословним спровођењем (са српске стране) одредница Новосадског договора.

Опширније...
 

Српскословенски језик — суштаствено

Објављено 11 јун 2013

temnicki natpisАлександар Милановић

СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК-СУШТАСТВЕНО (ВАСПОСТАВЉАЊЕ И ОПШТИ САВЕТИ)

Мислим да је тешко претпоставити да би читаоци овога текста тачно одговорили на питање у, на пример, телевизијском квизу: „Из којег језика потичу све речи у наслову, изузимајући израз српскословенски језик? (скраћеница: ссл.)” То и није тешко замислити у средини у којој огромна већина не зна одговор ни на питање када су Срби постали писмени, и слична. Па... да кренемо редом... (узгред, тачан одговор на прво питање налази се у последњем поглављу текста.

Опширније...
 

Занимљиво тумачење букви (слова)

Објављено 11 јун 2013
jevandjelje1СВАКО СЛОВО ИМА СВОЈЕ ИМЕ

Из писма Боривоја Д. Живковића, повереника Удружења за заштиту ћирилице за Шведску, Вечерњим новостима, фебруара 2004. г.

Аз Буки Веди ...

Опширније...
 

Кратка историја Црквено-Словенског језика

Објављено 21 мај 2013

jevandjelje1ЦРКВЕНО-СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК, ИСТОРИЈА

Црквенословенски језик је литургијски језик у словенским православним црквама. Црквенословенски се почео употребљавати након мисија Ћирила и Методија и све до модерног доба је био најважнији словенски књижевни језик. Језик у оном облику у којем је створен за време Ћирила и Методија назива се канонски црквенословенски језик. Данас је у свим словенским православним црквама у употреби руска редакција црквенословенског језика. Због недостатка штампарија и турске окупације балкански народи увозе руске богослужбене књиге које су и данас у употреби.

Опширније...
 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски