molitvoslovm

Св. Владика Николај: Срце уз Часни пост - Шеста недеља

Објављено 15 април 2019

nikolaj2СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ

Блажени чисти срцем јер ће Бога видјети (Мат. 5, 8)

1. Чисто око гледа свет и све што је у свету;, а утруњено око не може да гледа ни да види. Тако је и са срцем човечјим. Бог је обдарио срце човечје нарочитом видовитошћу. Кад је срце покривено труњем греха, оно постаје слепо и не види ништа. Кад се срце потпуно очисти, оно види невидљиви свет у видљивом свету, и види невидљиви свет сам по себи, и види Онога који је Срце невидљивог света, види Бога.

2. Моли Бога да ти очисти срце, и видећеш неслућена чудеса у овоме физичком свету, које си до сад гледао само очима без срца.

3. Срце чисто саздај у мени, Боже! Тако се молио пророк и песник Давид. И ти се тако моли. Понављај и понављај ту молитву, и Бог ће ти дати чисто и видовито срце, те ћеш видети смисао у сваком догађају и збивању, и познаћеш символички значај сваке створене ствари у свету.

4. Чиме се може и чиме Бог може очистити срце човечје? Само Духом. И ако будеш умилостивио Бога да ти сазда чисто срце у теби, Он ће то учинити помоћу Духа Својега Сина Исуса Христа, то јест помоћу Свога Светога Духа, који је један, недељив, непроменљив, насупрот сваком другом духу што представља мноштво, дељивост и променљивост.

5. Због тога је наша мудра мајка, Црква Православна, прописала да се од Полуноћнице до Повечерја, сваки дан и на сваком богослужењу и молебну, чита она силна молитва: Царе Небесни, Утешитељу, Душе истинити, који си свуда и све испуњаваш, Скровиште добара и Животодатељу, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке скверни, и спаси, Благи, душе наше!

6. Јеси ли био на гумну кад вејач веје жито своје? Кад је оморина и затишје, он стоји и чека да дуне ветар. Јер не може без ветра да одвоји плеву од пшенице. А кад ветар дуне, он је пун радости. Јер ветар му је најбољи чистач. За тили час ветар однесе плеву и остави чисту пшеницу на гумну.

7. Сам Господ наш Исус, Спаситељ наш и Васкрситељ наш, рекао је за Божји дух да је слободан: дух дише гдје хоће (Јов. 3,8). Ваистину, и где хоће и кад хоће. Зато је и заповедио апостолима Својим о Вазнесењу на небо, да чекају у Јерусалиму где ће примити силу кад сиђе, вели, Дух Свети на вас (Дела апост. 1,8).

8. У овој шестој недељи Часног поста, када ћеш чути јеванђеље о васкрсењу Лазара из мртвих, сабери и управи мисли своје на чисто срце које Бога види. И пробај чистоту срца свога на овоме чуду васкрсења четвородневног мртваца. Нечисто срце неће на овоме догађају видети Бога нити чудо Божје, него ће срицати своју клапњаву о хипнотизму, сугестији и другим врачаријама, које су стекле своје научне рубрике. И ти, ако не будеш овде видео Бога (у лицу Христа Васкрситеља) и чудо Божје у васкрсењу Лазара, значи имаш још нечисто срце.

9. Но ни у ком случају не очајавај. Ако само искрено желиш чисто срце Бог је Дародатељ свих добара ‐ даће ти га. Не сумњај ‐ даће ти Бог чисто срце, и твојој радости неће бити мере ни краја.

10. Тада ће се догодити у теби оно унутарње предивно чудо Божје које апостол описује код првих и правих хришћана овако: Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашим на свјетлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа, (II Кор. 4, 6). И радоваћеш се, и твојој радост неће бити ни мере ни краја. Јер она светлост божанског духа у срцу твоме осветлиће све у теби и око тебе; осветлиће блештећи чак и смрт и гроб, те нити ћеш видети смрти ни гроба него само живога Бога, Оца свог, и живот вечни, бескрајни, победоносни, свесилни.

 

Извор: Мисионар

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски