molitvoslovm

Св. Владика Николај: Срце уз Часни пост - Пета недеља

Објављено 08 април 2019

nikolaj2СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ

Посла Бог духа сина Својега у срца ваша, који вапије: Авва, Оче! (Галат. 4,6).

1. Зашто нам је наређен пост? Мислим зато да би се сетили бољега сродства свога. Да би се сетили да нисмо само сродници земље него и небеса, и то најпре небеса. Да би се сетили да смо племићског порекла, и да је Отац наш сам Цар небеса и земље.

2. Зашто нам је наређен тако строг пост од мајке Цркве Православне? Несумњиво зато, да би своју мисаону снагу скренули са свакодневних ситних брига и замислили се о ономе што је главно и што је основно. Да би се сетили свога порекла и свога правога пута и своје праве вечне отаџбине.

3. Знаш ли, дете моје, зашто нам је мајка Црква Православна наредила пост? Свакако зато да би се сетили, да и ако смо од земље створени није нас земља створила, јер је и њу неко морао створити. Да би се сетили неба које носимо у себи, у земљаној опни телесној. И да би умели одвојити небеско од земаљског у нама, и бесмртно од смртног, и непролазно од пролазног, и путника од путникових кола.

4. Главно и основно у човеку јесте срце. У срцу је крв, у крви је душа, у души је дух. Месано срце и крв су од земље и к земљи теже; душа и дух су од небеса, зато к небесима теже. Отуда се и може говорити о срцу у срцу, то јест о срцу духовном у срцу месаном. Јер да није тако. како би Свезнајући могао рећи: из срца излазе зле помисли, лаж и хула? Како би то могло изаћи из меса и крви? Гле, то само може изаћи из душе и духа.

5. У души је дух, и дух покреће душу. Какав дух, онаква и душа. Ако је дух ропски и душа је ропска. Ако ли је дух божански, сва душа је божанска. Ако душа твоја прими од Оца Христовог онај исти дух који је био у Христу, онда тај дух чини и тебе сином Божјим. И тај дух у духовном срцу твоме, у сржи душе твоје, вапије к Богу: Ава, што ће рећи Оче!

6. Но има и духова не од Бога који покрећу душу против Бога. Научи се разликовати духове. Моли се Богу непрестано, да ти дарује Свога Светога Духа, то јест онога истога који је био у Сину Божјем Исусу Христу, и који је сишао на апостоле у дан Педесетнице, и који је био покретач душа свих светих и праведних људи до данас.

7. Уз ову пету недељу Часног поста ти ћеш понудити Богу срце своје. И кад се душа твоја успокоји, Бог ће ти послати Духа Светога да прими срце твоје. Да се усели у срце твоје и да га узме и заузме.

8. По чему ћеш осетити, да је прави Дух Божји дошао у срце твоје? То је лако и просто, кажу свети духоносци. По радости и утехи која ће се разлити по целом бићу твом. По миру и тишини у срцу своме. По сили и снази и светлости у теби. А нарочито по томе што нећеш моћи друкчије говорити Богу него: Оче!

9. Због тога ћеш благосиљати ову недељу Часног поста, и благосиљаћеш оне свеце Божје, који установише пост. И бићеш благодаран мајци Цркви Православној што те је научила посту. Јер ћеш увидети добит од поста, и пост ће бити оправдан пред разумом твојим.

Богу нека је слава и хвала на век века. Амин.

 

Извор: Мисионар

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски