molitvoslovm

Св. Владика Николај: Срце уз Часни пост - Четврта недеља

Објављено 01 април 2019

nikolaj2СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ

Из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

И ово је што погани човјека (Мат. 15, 19).

1. Ове речи говори Господ твој, сине мој. Ово је Он рекао некрштеним Јеврејима, чија су срца због првородног и личног греха била претворена у извор не живота но смрти и сваке трулежи.

2. Срце је извор, а уста су поток. А да је ово овако сведочи Свезнајући, који је у телу по земљи ходио, овим речима: уста говоре од сувишка срца (Мат. 12, 34). Наш језик је, дакле, гласоноша срца нашега. Каква слава у срцу таква слава и на језику, и какав гад у срцу такав гад и на језику. Оно што је у срцу, прелива се и излива на уста.

3. Дубоко је срце човечје, рекао је пророк. О Боже, како је дубоко срце човечје! У срце човечје може све стати, а оно једино у Тебе, Боже наш. И чистота ангелска и нечистота паклена може наћи стана у срцу човечјем. Барометар срца човечјег носи своје бројке од дна пакла до врха небеса.

4. Зато ти је речено: Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега извире живот. Извире живот, ако га очуваш; извираће сав онај набројани гад, ако га не очуваш.

5. И ово и оно. Пази, дакле, и чувај извор живота у себи, да се не замути. Ти си крштен, а крштење је велика ствар. Окупан си водом и духом. Син Божји спустио се и окупао те као мајка прљаво чедо своје. Он је очистио срце твоје и учинио га извором живота. Шта ти радиш? Зар ниси безуман кад грешиш? Зар грехом обраћаш извор живота у извор смрти?

6. О Свеприсутни Боже наш, колико је боље човеку да преда срце своје у руке Твоје него да сам рукује њиме! Ваистину, срце је опасна ствар за руковање смртном руком! То си Ти од увек знао. Па кад си даровао човеку срце, то бескрајно тајанствено чудо, Ти си му одмах родитељски посаветовао: сине мој, дај ми срце своје! То јест дај ми као уздарје мој дар, да га не изгубиш.

7. Говоре много о слободи воље код човека. Има људи доброслободних и злослободних. Доброслободан је онај ко своју слободу слободно уступи Слободнијем, Најслободнијем, да би је он на добро употребио. Злослободан је онај ко хоће сам да рукује својом слободом па је несвесно уступи Тиранину, Најнеслободнијем.

8. Зар ниси видео дете коме мајка да нож да сече хлеб, па дете држи нож, а мајка држи руку детета. Тако у ствари мајка управља ножем и ако дете мисли друкчије. Ако дете одгурне руку мајчину, оно ће посећи не хлеб него себе. Није ли то слика слободе људске? Није ли то прича о доброслободним и злослободним?

9. О, доброслободни, употреби дату ти слободу на то да предаш срце своје Господу на руковање. Твоје ће остати, и ти ћеш га носити у себи, а Он ће руковати њиме.

10. Ове четврте недеље Часнога поста сећај се страшних али тачних речи Спаситеља твога о срцу којим не рукује Бог, и шта све из таквог срца излази. Сећај се, и сећајући се ужасавај се.

11. Па се предај сав Богу и реци Му у молитви: Оче, у Твоје руке предајем срце. Чини од срца мог што знаш, да би из њега излазиле добре мисли, и живот, и верност брачна, и света љубав, и поштовање туђег имања, и истинито сведочанство, и слава и похвала имену Твоме светом.

Амин.

 

Извор: Мисионар

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски