molitvoslovm

Блаж. Филарет Исповедник: Пред Божић

Објављено 06 јануар 2018

1 Met Phil w CrossМИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ  ВОЗНЕСЕНСКИ

ПРЕД БОЖИЋ

Сасвим се приближио велики, радосни празник – Божић, од кога нас сада дели само један – сутрашњи дан. Како су дирљиве оне свештене успомене које смо сачували још од нашег детињства. Оне прилике, они догађаји који су окружавали радосни догађај – оваплоћење на земљи Сина Божијег. Црква се њих и сећа у ове дане. Сећа се онога што се десило пре две хиљаде година: у ове дане праведни Јосиф са Преблагословеном Дјевом иде ка Витлејему, јер је у то време био попис и они су требали да иду тамо јер су били из рода Давидова.

 

Пастири још ништа нису знали, они су, како благословене Божићне ноћи, тако и те – претпоследње ноћи, само, вероватно радили свој посао, само, можда, размишљајући, маштајући, молећи се да Господ пошаље дуго очекивано избављење народу Своме. Али зато, тамо далеко, далеко, на рекама Вавилонским, тамо су већ одавно мудраци Истока – звездозналци, од звезда научили да се клањају Сунцу Истине и усмерили стопе своје у далеки, далеки од њих, град Јерусалим. Није то био лак пут! То је сада лако, летети авионима, путовати аутомобилима, а  они су вероватно дуго ишли и ишли, вођени чудесном звездом.

И ето, Црква се сећа свега тога. Подсећа нас на то како их је звезда научила да се поклањају Сунцу Истине!

А поклања ли се том Сунцу Истине савремено човечанство?

Ми знамо да, ако би се они који сада себе сматрају роководиоцима живота, његовим стројитељима, ако би се они замислили, ако не над примером простих пастира већ над примером учених мудраца, који су све оставили  и пошли далеко у њима непознату земљу, само зато да би се тамо поклонили рођеноме Цару Јудејском, и тамо се поклонили Његовом подножју и принели Његовим ногама, ногама оваплоћене Премудрости, своју људску мудрост.

А када би, понављам, наши данашњи мудраци умели да подражавају те волхе, древне мудраце и принели своју мудрост стопама Божанске Премудрости! Али тешко је то очекивати – у њих су мисли сасвим друге, они се уопште не руководе ониме чиме су се руководили вавилонски мудраци, и ми видимо у шта се постепено, све више и више, претвара живот, кад нико не може да се осећа спокојно, сви су узнемирени, сви се нечега плаше.

Наравно, хришћанин, ма шта да се дешава у животу, не треба нарочито да се боји. Памтимо да је Господ говорио својим апостолима, предсказујући им о каснијим временима – значи о нашим временима: "Услышите о войнах, о военных слухах" (Чућете за ратове и гласове о ратовима) – управо тога се људи сада највише боје, само о томе и говоре, "зрите, не ужасайтесь" — говори Господ, — ''гледајте и не бојте се'', "ибо надлежит быть тому всему"(јер то све треба да се збуде), — рекао је Спаситељ.

А ми само то и знамо – да се плашимо... А Господ, упозоравајући нас на то, призива нас да чувамо спокој и не бојимо се, зато што је све то неизбежно, све то треба да се збуде. Са друге стране, ви знате како је Он, предсказујући апостолима она страдања, тешкоће, и опасности које их очекују, одмах додао, бодрећи их: "И волос с головы вашей не погибнет!" (И неће пропасти длака с главе ваше).

И ми то треба да памтимо! Нису се бојали ни волси (мудраци), крећући на тако далек пут, зато што их је водила чудесна звезда а они су памтили древно пророчанство Валаама, свог далеког претка при пророку Мојсију, који је предсказао да ће ''изаћи звезда од Јакова'', и они су је видели и пошли да јој се поклоне.

О када би Господ удостојио и нас да Му се поклонимо онако како су се они поклонили!

Они су му принели злато, тамјан и смирну – драгоцене дарове. А од нас Господ не очекује злато, тамјан и смирну већ главне наше хришћанске врлине: веру у Њега, наду на Њега и љубав ка Њему, и то би био најлепши дар са наше стране, ако бисмо са смирењем принели то Његовим јаслама. Амин.

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски