molitvoslovm

Божићна посланица митр. Филарета 1981. године

Објављено 06 јануар 2015

bozicMИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

‘‘Таинство странное вижу и преславное: небо - вертеп, престол Херувимский - деву, ясли - вместилище, в них же возлеже невместимый Христос Бог’‘...

Ове свештене речи којима се благовести велика тајна оваплоћења Сина Божијег, Света Црква торжествено возглашава у светле дане празника Божића – Рождества Христовог. Први пут смо их слушали далеко пре самог овог празника, у навечерје другог празника – Уласка у храм Мајке Божије. Тиме Црква почиње раније да припрема своја верна чеда за достојан дочек празника Божића.

 

И, ако св. Григорије Богослов, говорећи о нашим великим празницима, њих назива Тајинствима – указујући тиме на богатство њиховог духовног садржаја и на те узвишене тајне вере које се у њима откривају, онда се можда та дубока мисао васељенског учитеља највише односи на празник Божића, који се тако и назива - ‘‘таинство странное и преславное’‘. А првоврховни апостол Павле, говорећи укратко о суштини наше хришћанске побожности, рекао је овако: ‘‘Велия благочестия тайна - Бог явился во плоти’‘...  (Велика је тајна побожности – Бог се јави у плоти) (1 Тим. 3, 16).

Благословена Божићна ноћ... На Витлејемским пољима мирно пасу стада. Око њих – пастири ''бдяще и стрегуще стражу нощную о стаде своем'' (И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега.) (Лук. 2, 8). Постоји предање по коме су ти смирени и верујући трудбеници те тихе ноћи разговарали баш о томе када ће доћи Месија – Спаситељ света. И одједном – њима је предстао Анђео Господњи, и слава Господња их је обасјала. Човек не може без трепета и страха да се сретне са становницима вишњег света – пастири ''убоялись страхом великим'' (Убојаше се страхом великим).

Али како је почео небески благовесник своју Благовест? ‘‘Не бойтесь! Я возвещаю вам великую радость, которая будет всем людям’‘ (Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.) (Лук. 2, 10). И ту велику, ту свештену радост је Црква примила и чува је и напомиње је својим верним чедима сваке године у светле Божићне дане.

Прошло је скоро две хиљаде година... Две хиљаде година се проповеда свету Свето Јеванђеље – и у њему Црква сваке године поново и поново благовести о Рождеству Христовом и возглашава анђелско славословље: ''Слава в вышних Богу, и на земли мир, в человецех благоволение'' (Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.) (Лук. 2, 14). – Али да ли га чује савремено човечанство?

Када је свете Божићне ноћи небо сишло на земљу и земља постала небом, јер се на њој појавио оваплоћени Бог, по Светом Јеванђељу – само су смирени витлејемски пастири чули ангелско славословље и поклонили се Рођеноме. Сав остали људски род је спавао дубоким сном, не знајући и не подозревајући шта се десило те ноћи и о чему су певали анђели. А сада, у наше скорбне и тешке дане – како је много људи који спавају дубоким, непробудним духовним сном и који не чују благовест Цркве! Они не чују ангелско појање – оно не допире до њих. А ако и допре до њих у храму, неће оставити никаквог трага у њиховој души – она је утонула у земну сујету и заборавила на Небо...

bozic

Свети ангели су певали о миру - ''и на земљи мир''... Заиста је тако! Јер је дошао на земљу Онај Кога је пророк назвао ''Началником мира''1; дошао је Онај који је, при праштању са Својим возљубљеним ученицима, њима рекао: ''Мир оставляю вам, мир Мой даю вам'' (Мир вам остављам, мир свој дајем вам) (Ин. 14, 27)... О, када би човечанство које је изгубило мир, које чезне за њим и тражи га, чуло те речи Началника мира и замислило се над њима!

Када верујући хришћани виде у наше време очајне покушаје и трудове синова и мудраца овог века да остваре мир на земљи – они се сећају страшног предсказања пророка: ‘‘Нечестивым нет мира - говорит Господь’‘ (Нема мира нечестивима – говори Господ) (Ис. 57, 21) Нема га – и неће га ни бити! И јадни су сви покушаји мирољубаца да достигну спољашни мир! Јер није узалуд Господ, после речи о оном миру који Он дарује Својим ученицима, додао: ‘‘Не так, как мiр дает, Я даю вам’‘ (Не дајем вам га као што свијет даје) (Ин. 14, 27).

А Јеванђеље нам отворено говори о томе да је о спољашњем (политичком) миру, који хоће да достигну мудраци овога века, Господ рекао: ‘‘Не думайте, что мир пришел Я принести на землю - не мир пришел Я принести, но меч’‘ (Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.)2. Зато су неосноване оптужбе оних који кажу да хришћанство ''није успело'' – обећало је људима мир и није им га дало. Јер и анђели су певали у Божићној ноћи, и Сам Спаситељ је говорио – не о спољашњем миру – већ о миру духовном, о миру човека са Богом и миру његове савести – о унутрашњем миру. А спољашњи мир Господ никада није ни обећао већ је, напротив, предсказавши о ратовима и гласовима о ратовима додао: ‘‘Смотрите, не ужасайтесь, ибо надлежит всему тому быть. Но это еще не конец. Ибо восстанет народ на народ и царство на царство...’‘ (Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство) (Мф. 24, 7).

Зар ми не видимо из тих речи, са потпуном јасноћом - да тог спољњег, политичког мира о коме вичу његови пропагатори на земљи - никада неће ни бити!

O, свете – ослепели, обезумљени, изгубљени у својим страстима и заблудама! О, када би ти макар сада прогледао, угледао светлост истине и схватио шта помаже миру и спасењу твоме! Али авај! То је сакривено сада од твојих очију јер на њима лежи непрозирна копрена сујете и страсти! Из Витлејемских јасала светли светлост Богопознања – али ти је не видиш!

Онај Ко је благоизволео да лежи у тим јаслама те зове: ‘‘приидите ко Мне все труждающиеся и обремененные и Я упокою вас’‘ (Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.)3  - али ти тај спасоносни призив не чујеш и идеш за својим мудрацима о којима је Слово Божије давно рекло да су они, називајући себе мудрима – полудели... И све јасније и јасније се осећа у теби отровно дисање приближавања онога ко ће предстати пред тобом као потпуно и ужасно оваплоћење зла, греха и богопротивљења...

Некада, у првим данима ширења хришћанства, свети апостол Петар је упозоравао прве хришћане: ‘‘Спасайтесь от рода сего развращенного’‘ (спасавајте се од рода овог развратног). Под ‘‘родом развратним’‘ апостол је подразумевао – како упорне непријатеље хришћанства у јеврејском народу – тако и сав пагански свет, који је тада до крајње мере био огрубео и развратио се. До времена Рођења Христовог, паганство је духовно иживело себе и омртвело, потпуно изгубивши истинити смисао и поимање живота. Хришћанство му је донело светлост Истине и дало нове силе – паганство се духовно препородило у хришћанству.

Али оно што ми видимо сада, у наше дане – несравњено је горе и опасније од оног што је било у древна времена. Сада се развратио хришћански свет! Развратили су се хришћани, то јест, они којима је Спаситељ заповедио да буду светлост свету, са страшним упозорењем: ''Вы - соль земли. Если же соль потеряет силу, то чем сделаешь ее соленою?..'' (Ви сте- со земљи. Ако со обљутави,чиме ће се осолити?..) (Мт. 5, 13).

Не догађа ли се то пред нашим очима – не постају ли данашњи ''хришћани'' - ''обљутавела''  со?

Чувај се, верни сине Цркве, те страшне духовне гибељи – спасавај се од рода овог развратног! Ево, у ове светле дане Црква се сећа Рождества Христовог и слави рођеног Спаситеља света. Стреми и ти својом вером ка витлејемским јаслама, за простим и чистога срца – пастирима и мудрацима који су спустили пред тим јаслама сву своју мудрост и знања. Принеси Божанском Младенцу своје дарове – веру у Њега, наду на Њега и љубав ка Њему, и тада ће у твојој верујућој и преданој души зазвучати чудесно ангелско славословље ‘‘Слава в вышних Богу, и на земли мир, в человецех благоволение’‘ (Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.)...

† Митрополит Филарет 1981г.

1 Ис. 9, 6.

2Мт 10, 34.

3 Мт. 11, 28-29.

Извор: БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА ПРЕДСЕДАВАЈУЋЕГ СВЕТИМ СИНОДОМ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ,  1981.ГОДИНЕ, Православная Русь. №24(1213) 1981г.

 

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски