molitvoslovm

Каква је музика корисна за Хришћане?

Објављено 10 јул 2013

decahorМОНАХИЊА АТАНАСИЈА, М. РУКУМИЈА

КАКВА ЈЕ МУЗИКА КОРИСНА ЗА ХРИШЋАНЕ?

Музика покреће код човека осећања и зависно од тога каква је може да буди узвишена осећања или да распламсава ниске страсти, или да разбија ум и уноси хаос у душу. Модерна музика је ишла у поредо са стилом распусног начина живота, а посебно хаотична се слуша упоредо са употребом наркотика

Наравно, треба све селективно посматрати, али добар део савремене рок- музике, јесте штетан и по слух и душу младих људи. Хармонична музика, са лепим музичким тоновима може да у човеку разбуди молитвена осећања. Живећи хиљаду година пре Христа цар Давид је уз музику на инструменту псалтиру испевао прелепе псалме, који су и до данас у употреби и код народа и у црквеним богослужењима. Св апостол Павле саветује: “Изграђујте себе псалмима и славословљем и песмама духовним, певајте у срцима вашим Господу.”(Кол. 3:16)

 

Ми читамо и у књизи Откровења, да анђели и свети на небу својим песмама славе Бога. Слуша ли се музика и у аду? Она сигурно наликује савременој рок-музици “тешки метал”. То знамо јер она распаљује све сама јаросна, гневна осећања код слушаоца.

Музика није само разонода, него у извесној мери и проповед. Она сасвим изражава духовно стање композитора и може бити силно оружје како добра, тако и зла. Бог благонамерним људим даје Богонадахнуће и они стварају музику, која људске душе привлачи још више Богу. Али, и сатана надахњује злом људе који су се одметнули од Бога. Хришћанин је дужан да ово има у виду и да расуђује којим духом је надахнута музика коју слуша или је одабира за своју децу.

Гласни, рески звуци и јака светла су моћни инструмент индоктринације. Психолизи комерцијални саветници рок-индустрије кажу да овако примљене песме остају урезане у свест младих бића дуготрајно, јер су укомпоноване у динамичку природу младости. Омладина изложена дуготрајно оваквој музици све мање је способна да промишља о себи и околини и испољава расејаност и збрканост мисли. По мишљењу многих који су се бавили овом темом, - нарочито у Америци је то почело, а после захватило свет, - таква музика је служила да разгради родитељски ауторитет и да разврати младеж, да би је данас довела до филозофије беспућа и безнађа. Она њих, нажалост, често баца прерано у полни живот (афирмише телесни живот без брака и сваку врсту неприродности и изопачености) и тако оскрнавивши своју чедност, пре него су духовно сазрели, они се предају и конзумирању алкохола и дотичу као млади депресију и “дно живота”, а да у њега још нису истински ни закорачили. Постоји дакле, таква музика која је практично сама развратност са свим њеним разарајућим дејствима.

Родитељи, васпитачи, Црква и држава, дужни су да се боре за сваку врсту здравља народног, а нарочито за чувањe моралних вредности хришћанских у нашој хришћанској земљи. Треба се пуно Богу молити како би смо у овоме успели и како би нас Он руководио на том задатку. Музички укус се као и сви укуси код деце негује од малена. Ако их изградимо, наша деца биће сачувана од оних штетних. У сваком тренутку свога живота ми морамо да сведочимо Христа, јер ако мало застанемо, или будемо неопрезни, штеточине ће се увући у душу наше деце, а онда их је тешко истерати.

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

nemanjici 2.knjiga

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски