molitvoslovm

Духовно завештање митрополита Филарета (Вознесенског)

Објављено 20 новембар 2014
01МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ
ДЕРЖИ ЧТО ИМЕЕШЬ! (ДРЖИ ШТО ИМАШ!), Откр. 3,11

Ове речи, узете из Свештене књиге Апокалипсе (Откривење), у наше време, у наше многоскорбне, лукаве, саблазнима испуњене дане, имају нарочито важно значење. Оне нам напомињу о том драгоценом духовном богатству, које поседујемо ми, чада Православне Цркве.

Да, ми смо богати. И то духовно богатство је оно што Света Црква поседује и оно принадлежи свим Њеним верним чедима. Учење вере – наше чудесне, спасоносне православне вере; многобројни живи примери живота људи који су живели по вери, по тим високим начелима и правилима које нам предлаже Црква и који су достигли ту духовну чистоту и висину која се назива светост; красота и великољепије нашег православног богослужења и живо саучествовање у њему кроз веру и молитву; пунота благодатног духовног живота који је откривен свима и свакоме, и као венац свега – јединство чада Цркве у оној љубави за коју је Спаситељ рекао: ''По томе ће вас познати људи да сте моји ученици, ако будете имали љубави међу собом''.

Митрополит Филарет

 

НАПОМЕНА: Овај лист је нађен у куцаћој машини митрополита Филарета после његове кончине. Његово обраћање, боље рећи духовно завештање, није датирано али треба сматрати да је Првостојатељ (Руске Заграничне Цркве) то написао неколико дана пре своје кончине. 

Извор: Проповеди и поуке митр. Филарета Вознесенског, 1.део, ман. Рукумија, 2016.

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски