molitvoslovm

О блудним гресима

Објављено 04 април 2018

bludnicamiromАРХИМАНДРИТ ЛАЗАР АБАШИДЗЕ

БЛУДНИ ГРЕХ

На Велику среду читамо о покајању жене блуднице, ево шта Свети Оци кажу о овој страсти...

Читајући повест о митарствима обратимо пажњу на оно што су свети анђели открили о блудном греху – да највише душа бива задржано и мучено на овом митарству и најчешће одавде гурнуто у пакао, јер је читав род људски крајње блудан и сладострасан, неуздржан и развратан и тако да се ретко може пронаћи иједан човек који нема везе с овим смрадним грехом...

И читајући древну историју човечанства у књигама Старог Завета видимо колико је пута управо телесни разврат уништавао народе и земље, изазивао Божји гнев и погубљење. Тако је у потопу било уништено цело човечанство изузимајући осам душа, и то је била казна за разврат; врелим сумпором је била спаљена Содомска земља са свим становништвом – пет градова у плодној долини богатој земаљским даровима земље где се сад налази Мртво море, море у којем нема рибе, а уколико и доспе из Јордана одмах умире у његовим водама. Околина је мртва, огољена, лишена живота, покривена прашином и пепелом, чак је и ваздух овде крајње нездрав. Ето, такав је надгробни споменик гнев Божји подигао изнад гроба развратног народа који је заборавио на сваки стид, то је споменик греху и подсећање нас на муке које чекају сличне грешнике у вечности, ево колико је одвратан блудни грех пред Богом! Из Светог Писма знамо да ниједан блудник неће ући у Царство Небеско, био то прељубник, онаниста или починитељ инцеста, не говорећи већ о мужеложницима, содомистима и сличним грешницима.

Међутим, наше време сва времена превазилази по масовној разузданости, по дубини разуздраности и бестидности разврата. Већ је свих пет светских континената оскрнављено овим гресима због којих је било спаљено и у пепео претворено, потопљено сланим и отровним водама пет градова долине Ситим. И ми не заборављамо да ће пред крај света цела земља бити спаљена због сличног одступања од заповести Божијих, због разврата, обесног блуда, због поклоњења сатани, због извршавања његових дела.

А до какве помаме је ова изопаченост дошла у наше дане! Већ се огромни скупови очајних развратника обједињују у нечастива друштва, стварају некакве своје клубове, своје фирме, своју уметност, читавом свету диктирају своју моду и укус, чак издају књиге са саветима праћеним илустрацијама – како се најистанчаније предавати овој изопачености, како најтеже оскрнавити, понизити, обешчастити своја тела и душе, како их највише удаљити од Бога, учинити тешко излечивима, како на њих утиснути печат ђавола. За ширење ове саблазни користе се сва савремена достигнућа, сва средства утицаја савремене науке на људске душе: телевизија, биоскоп, часописи, новине, реклама, музика, сликарство, књижевност, све ово је уз помоћ савремене технике је уобличено тако јарко, упечатљиво и “опипљиво”, да се као оштар танак и дугачак нож урезује у свест, потреса осећања, улази дубоко човеково срце; налик отровном гасу, пуштеном у лице збуњене жртве пљачке, ово изненадно паралише, мути разум, продире у читаву унутрашњост, улази у крв, лишава живота или на много година трује душу и тело. Већ и најмања деца виде и знају све о најодвратнијим полним изопаченостима, што су некада знали само потпуно изгубљени пали људи. А сада се већ деца, као они содомски младићи јако труде да подражавају одраслим нитковима, да се дотакну смртоносног отрова, да окусе смртоносни плод од којег ће за читав живот (ако чак и почну покајнички рад и покушају да се очисте) на њиховим душама остати тешка рана - чир, јер ниједна греховна зараза не урања тако дубоко у срце као разврат, тим пре разврат који је доживљен у детињству.

Пропагатори ове отровне хране без сумње се могу сматрати тешким преступницима, горима од убица и разбојника. Онај ко се (имајући такву могућност) не бори против порнографског бунила које тако лако улази у сваки дом, као загађени ваздух са улице кад су прозори отворени, ко се не штити сам и не штити друге, нарочито децу јесте саучесник у тешком злочину (као онај ко, видевши човека, који стоји на прузи док на њега јури воз није викнуо и није га извукао, већ је мирно гледао његову смрт). “Хришћанин” који се заноси сличном “забавом”, гледа порнографске фотографије, филмове, и т.сл. није хришћанин! Свето Јеванђеље нам јасно преноси реч Божију: “Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме” (Мт. 5, 27-28). У Старом Завету израиљском народу је био дат закон да се до смрти каменују, а затим спале сви блудници. А данас у друштву које себе најчешће назива “хришћанским” за стид и срамоту се не сматрају блуд и разврат него невиност! Многи млади људи који своја тела још нису оскрнавили блудом се стиде својих другова и труде се да се покажу развратнима, траже могућност да што пре спознају грех, да би се затим похвалили пред вршњацима, да би задобили неко њихово поштовање, - и то нису ретки већ свеопшти случајеви. Како често данас свештеник заједно са таквим несрећним младим човеком који је подлегао разврату, али тражи лечење, много и напорно мора да се труди, да пати и покушава да достигне оздрављење, и како често напори не постижу циљ, јер је такав грех већ толико усвојен, средина тако погодује греху, а вере и страха је тако мало у савременом свету. Остаје само да се вапије, да преклиње, моли и упозорава: Бога ради, ради спасења душе, ради вечног живота - немојте сејати од самог почетка семе овог греха, не трујте своја срца. Хоће ли се касније наћи довољно суза покајања да се залије тај пламен страсти који тако се лако распаљује у наше врело време, кад је унаоколо све постало суво, кад сунестали страх Божји, вера и очекивање будућег живота, а свуда је само сладострашће и царство похоте ?!

Свети митрополит Димитрије Ростовски разматрајући подробно догађаје описане у Књизи Постања дуго се задржава на анализи страшне казне која је задесила Содомљане и њихове суседе, приказује страшну слику овог греха, његову одвратност, његову погубност, његово проклетство. Навешћемо овде изводе и скраћене делове овог дела светог оца.

“Где људи, изменивши природу људску постају слични свињама које воле гној и кал, одатле одлазе анђели Божји, а уместо анђела таквима се приближавају демони и ступају с њима у друштво. Такве људе зли дуси воле и моле Христа да им дозволи да у њима живе, као у свињама гергесинским и њима то буде допуштено, они се усељавају у њих и терају их у смрадно и скаредно Содомско језеро пропасти, и чак их даве у бездану пакленом..

Содомски грех је највећи, најтежи и најљући грех који највише гневи Бога и који је већи од осталих грехова који вапију на небо. За такав грех Бог не само што ће вечном казном мучити у паклу него је наредио да се такав грешник погуби (3 Мојс. гл. 20) И сам Он је као прву казну огањ пустио на Содомљане дајући пример да такви људи и касније треба да буду погубљени без милости.

Када прељубна страсна похота блудна некога победи пређе му у навику она заслепљује човека: ако и не чини слепима телесне очи човека, она ипак уништава његове умне очи тако да не он види ни Бога ни људе, ни себе самог. Јер, такав се човек ни Бога не боји, ни људи не стиди и ни себе не штеди, већ упада у блудну јаму као слепац и гине…

Бог се много гневи на човека који се скрнави блудним грехом, јер тај не само што преступа заповест Божију која забрањује прељубу него и Самом у новој благодати Сину Божијем Христу Спаситељу нашем велику увреду наноси “чинећи уде Његове”, како кажеапостол “удовима блуднице”, јер су тела наша удови Христови: онај ко скрнави своје тело блудом, удове Христове у себи скрнави.

Ако у она древна времена пре оваплоћења Христовог и пре даривања закона на Мојсијевим таблицама Бог није поштедео блуднике, него је неке потопом истребио, неке огњем и каменим градом, посланим с неба погубио, како ће их поштедети сада кад је закон Божји проповедан, кад Христос већ живи у људским телима, када и грађански закони забрањују блудна дела и кад су свуда за таква дела утврђене страшне казне? Мада дуготрпељиви Господ не посеца спремљеним мачем Свог непријатеља, не убија га у самом блудном делу, очекујући његово покајање, ипак ће наступити време кад ће Он “умити руке Своје у крви грешника” (Пс. 58, 10) ако се овај не покаје. Дешава се и да грешника у самом делу греха затекне гнев Божји и неочекивана смрт, јер је и потоп затекао васељену кад су се људи женили и посезали, и на Содом је неочекивано почела да пада огњена киша и многе је затекла на том делу. И у данашње време кад блудник чини свој грех, Бог се гневи и љути на њега и као на Свог непријатеља, мач казне Божије виси над оним ко греши, ад под њим разјапљује своје чељусти, пакао огњени гори за њега, и црви неуморни се за њега множе, тама паклена и тартарске муке га чекају, демонске руке су спремне да га зграбе и зграбиле би га истог часа кад им Бог ово не би бранио. Анђели свети се гнушају, гледајући његово безочно дело окрећу главу, свеци, видећи ово, анђео-чувар плаче, демони се радују, а блудник својим умом уопште не размишља о томе, јер је слеп и не види Бога и вечиту казну коју му спрема гнев Божји.

Својим заслепљеним умом блудник не види људе, односно не стиди их се, као да их не примећује, иако и зна да су свима позната његова безакоња и да му се сви смеју он за то не мари изгубивши стид. Нису случајно стари Грци, будући у идолопоклонству приказивали блудну страст у лику младића којег они називају Купидон као слепог и нагог, чије су очи покривене марамом и завезане, а цело тело је без икакве одеће: они су у лику овог младића приказивали бестидност у блудним делима која се не брине о својој голотињи и објављивању својих дела другима. На крају, својим заслепљеним умом блудник не види ни самог себе, то јест, не брине се о својој јаловости, не види колика је величина добара којих се лишава и уништава своја трострука блага: или спољашња која има од фортуне или која је срећом и успехом добио; или природна телесна блага; или на крају, блага унутрашња, душевна и духовна. Блудна разузданост не унесрећује само једног човека и не лишава само њега пролазних блага, већ и целе градове и државе разара и пустоши, одузима жезал царевима и чини да војна сила постаје немоћна и нечасна. Разуздани блудник уништава и природна добра свог тела као што су телесно здравље, лепота лица, лепота очију, пријатност гласа, бодрост, храброст, чврстина и снага. Све ово од разуздане похоти у човеку слаби, јењава, као цвет вене и пропада. А најчешће неког од таквих нападне нека скаредна и веома мучна болест, француска губа која се тешко лечи. Кад та болест нападне човека она као неуморни црв прождире цело тело и покрива га чиревима од главе до пете, испушта одвратан смрад и чини да човек свима постане мрзак. Блудник уништава и свој плод који би морао бити створен у законитом и часном браку у славу Божију изливши семе у блудницу, као у мочвару. Сваки прељубник уништава и истинску љубав и савез са својом супругом, јер ова, кад сазна да је муж вара почиње да га мрзи и да га се гнуша, а друга и сама почиње да вара мужа за инат. На крају, овакав траћи и године свог живота, јер када је блудник разуздан, у њему се од блудних дела смањује снага, скраћују се дани његовог живота и он пре времена стари и умире. Али чешће долази до смрти од тровања или убиства. Јер се појединци због блудница туку до смрти, као што су се због Таисије, египатске блуднице предивног лица, многи свађали и тукли, проливши своју крв на прагу њеног дома.

И сва унутрашња душевна добра пропадају кад човек огрезне у блудним страстима. Њега изневерава сећање, разум се помрачује, и слободна воља почиње ропски да служи његовим страстима, кад њиме завлада овај грех, на који се он већ навикао такав човек “што неће оно чини” (Рим. 7, 19). Сва она добра и богоугодна дела којима се заслужује спасење у таквом човеку слабе и претварају се у супротна.

 

Извор: Манастир Подмаине

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски