molitvoslovm

Поуке с. Антонија о последњим временима (4)

Објављено 27 фебруар 2014

strasnisudСВЕШТЕНИК АЛЕКСАНДАР КРАСНОВ

ПОУКЕ СТАРЦА АНТОНИЈА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА

Друго виђење старца Антонија.

Поуке

Тешко је било то (виђење) прихватити у тим годинама привидног совјетског благостања, и тада нисам мислио да ћу доживети остварење много тога што сам се удостојио да видим. Дакле, као што сам рекао друго виђење није било продужетак првог, не. Оно се и временски десило много касније а и по садржају је такође било веома различито.

Прво виђење је била својеврсна поука, или већ уразумљење. Ја сам се молио за одговор и добио сам га. Друго виђење је може се рећи сасвим друге врсте. Нисам се ни за шта молио, али ми је Одозго било дато да видим то о чему су ме питали људи који су долазили код мене. Ако прво виђење може да се преприча са већом или мањом тачношћу, онда је друго у принципу немогуће препричати.

Ја, ћу оче Александре први пут покушати да ти изложим друго виђење неким редоследом, или језиком светске науке да сисематизујем све то чега сам се удостојио да видим. Покушаћу да то изложим неким редоследом а не баш сасвим онако како сам видео, јер ми је било дано једно али ради веће користи, ради тебе и твојих парохијана мислим да је боље да га испричам другим редоследом. Пре овог нашег разговора све то што сам видео спомињао сам само у одговорима на недоумице верујућих. Рећи ћу још неколико речи, али не из виђења, већ о створеном свету како би се боље разумело оно што следи.

Господ ствара све живо у јединственом, веома суровом систему. Цела Васељена је апсолутно повезана сваким њеним дејством у најмањој ситници, а за разумна бића као што је човек, чак и дејством нечега што не припада видљивом свету као што су мисли. Дејства неразумних твари не могу да нанесу штету Васељени – она су ограничена како унутрашњим кочницама, тако и инстинктима и саморегулационим својствима саме природе. Човек је друга ствар. Он је саздан по лику и подобију Божијем. И да не бисмо расправљали шта је лик а шта - подобије, шта искорењујемо из себе, а шта не, шта човек има од рођења, за шта је призван да тежи цео живот, у датом случају је важно нешто друго а то су његова дејства, како у материјалном свету тако и са невидљивим особинама, које се одражавају на његову околну средину, на средину његовог боравка, и на целу Васељену.

Бог није збрисао са лица земље Содом и Гомор, већ људе који су се одрекли Творчевог Промисла. Управо због тога и говорим да све невоље које се догађају са човечанством и природом, нису последице Божијег гнева, јер ми исповедамо да је Он Свеблаг и Свемилосрдан, и исповедамо једну Истину, али су саме невоље последица сверушилачког дејства самог човечанства, које је посрнуло - не чак ни због непријатеља, јер повода нема нити га може бити, јер је повод - принуда, већ због ђавољих замки. А сада бих започео са виђењем и о томе шта ће се све дешавати у не тако далекој будућности, а нешто се већ дешава и у данашње време. Ево шта сам видео о будућности.

Пре свега, све могуће техничке катастрофе – систем постојања који је човек изградио је по својој суштини сатански, јер апсолутно противуречи Божијим законима, те ће због тога почети да пропада. Падаће авиони, тонуће бродови, експлодираће атомске станице, хемијске фабрике. И све ће се то дешавати упоредо са страшним природним појавама које ће се дешавати по целој земљи, али посебно у – Америци. То ће бити урагани невиђене снаге, земљотреси, најсуровије суше. И насупрот томе – провале облака са поплавама. Са лица земље ће бити збрисан страшни монструм, савремени Содом – Њујорк. Одмазда неће мимоићи ни Гомор – Лос Анђелес.

Чини се да ће бити тешко наћи на земљи такво место где ће се човек осећати спокојно, и потпуно безбедно. Човек ће наћи мир само у уздању у Бога, а земља му већ неће дати никакву заштиту. Разгоропађена природа ће највише угрозити градове, јер су се они потпуно одвојили од ње. Једно је рушење вавилонске куле, а друго савремене зграде са стотинама мртвих без покајања и Причешћа – стотине мртвих душа. Те зграде које су постављене на стубовима а у суштини – стрелама, које пробадају земљу и као да стреме према аду – оне ће људима и донети адску смрт под барикадама. И онај ко остане жив ће завидети онима који су погинули јер ће његов удео бити ужаснији – смрт од глади и гушења. Призор у градовима ће бити стравичан. Чак и они који избегну потпуну пропаст биће лишени воде и електричне струје, грејања и хране, и подсећаће на огромне камене гробове јер ће тако много људи умирати. Разбојничке банде ће бескрајно чинити своја злодела, чак ће и кретање градом дању бити опасно, а ноћу ће се људи окупљати у великим групама да би заједно покушали да доживе ново јутро. Излазак сунца, авај, неће донети радост новог дана, већ тугу због неопходности да се проживи још један дан.

Не треба мислити да ће на селу царовати мир и благостање. Затрована, уништена поља, изгорела од суше или поплављена пљусковима неће давати неопходну летину. Биће никада раније виђене куге међу животињама и људима, који неће бити у стању да закопају животиње, већ ће их остављати да труле, трујући ваздух страшним смрадом. Сељаци ће страдати од напада грађана, који ће се тражећи храну разићи по селима, спремни да убију човека за корицу хлеба! Да, за ту корицу, коју сада не једу без додатака и сосова ће се проливати крв. Људождерство ће постати уобичајена појава јер ће човечанство примивши антихристов печат избрисати све моралне границе. Ноћ ће за сељаке такође бити период посебног страха, јер ће то бити време најжешћих пљачки. А циљ није само преживети, већ и сачувати имовину ради рада, јер и њима такође прети смрт глађу. Сами људи у селу као и у граду ће такође бити објекти лова. Са стране посматрајући моћиће се рећи да су се вратила препотопна времена. Али не. У то време је над светом била Божија Реч: “Рађајте се и множите”. Данашњи живот човечанства и његова суштина је усмерена на одбацивање и благодати и Божијег Промисла. Али то још увек није крај.

У почетку своје приче сам сумирао све што је томе претходило и то не случајно. Веома често, или тачније речено веома често ми због малог не видимо велико. Због малог греха не видимо и не желимо да видимо кршење основних заповести Господњих. Господ је Творац овога света и створио га је у хармонији са Собом. Сетите се Његових Речи о ономе што је тек створио: “И виде да је добро". То је рекао Бог, Сведовољни и Свеблаги, Свемогући и Свесавршени, Свемилостиви Промислитељ је сматрао творевину добром то јест свет се налазио у хармонији са Добром, са Љубављу, јер је Бог љубав. Човек је јединствена твар, која је способна да утиче на постојање света, круна Божијег стваралаштва, такође створен по лику и подобију Добра и Љубави. И заповести, које су човеку дате од стране Творца, нису ништа друго него поуке за миран и срећан живот у свету, у хармонији са њим. Све остало, што противуречи заповестима, је погубно како за свет, тако и за све што у њему постоји и зависи од њега. Све почиње од малога, од школских кецеља, колективног подучавања дечака и девојчица, и то не под руководством духовног лица, већ светског предавача.

Ускоро ће и тај назив бити избрисан, и остаће само један – учитељ! Учитељ чега и чему? Колико тих учитеља су морално растројене личности, разведене, неуравнотежене. Други, то јест велики део, чак и ако колико-толико сачувају људско обличје, не знају и не желе да знају правила живљења у свету који је Бог створио. Чему онда они уче децу? Уче о свету не као о Божијој творевини, већ о правилима живота у свету, као области под влашћу поднебесних духова! То је оно мало, из кога произилази страшније веће.

Морална деградација. Колико пута је сатана покушао да је учини свеопштом, свеобухватном, али је увек чинио страшно разобличавање Цркве. А за духове таме је најстрашније – разобличавање. Као што се лопов поткрада у мраку и боји се светлости, тако и су и ђаволска посла најделотворнија и најсаблажњивија у одсуству светлости истине. Свет је прекрила тама благостања десет “развијених” држава, које је непријатељ изабрао као ослонац у делу одумирања целог света. Главно и ударно оружје у том делу је – слобода! Колико крви је проливено у свим револуцијама и превратима, социјалним и псеудорелигиозним, политичким и мистичним расправама на олтару злодуха “слободе”! То је зао дух који се погордио и био збачен, твар која покушава да присвоји себи место Творца, он је – главни слободољуб. И његова слобода није Богом дарована способност човеку да буде савршен у свакој врлини. Његова “слобода” су – најтеже узе чији је циљ да човека лиши могућности избора између добра и зла, остављајући за њим само одлазак у ад. Ето таква слобода ће и бити постигнута. Протестанти су се својевремено такође борили за слободу и против католичке диктатуре, а када су дошли на власт ти исти баптисти су завели такав терор и баханалије, да се и Европа згрозила! Али куда иду наши?! Зар може да се каже да смо ми – Православна држава?

Прва слобода која је потребна злом духу, и без које се све остало расплињава је – слобода вероисповести, такозвана толерантност вера. Суштина тог покрета је да отвори широки пут, а пре свега за омладину водећи је ка сатани. Приметите оче да је то једносмеран пут. Пробај да идеш супротним смером – одмах ће те опоменути. Православна Црква им не даје да мирно спавају! Католици су већ спремни на све, прихватају цивилизацију злих духова, “прогрес”. Подржавајући сионизам, они фактички говоре “да” антихристу.

И видео сам какве напоре чини светско зло да би оцрнило Свету Цркву, непорочно Тело Христово! Њу ће пре свега јавно срамотити у свим новинама, на радију и телевизији.

...На све начине ће излагати духовништво и православне јавном подсмеху, ругати се њиховим обредима, постовима, начину живота и свему томе што је одувек била основна способност за живот.

У саму Цркву, међу духовништво биће слано хиљаде и хиљаде покатоличених рушилаца Православља. Због њихове привидне благочестивости, и другог, страног духа, народ ће напустити њихове храмове. Они ће стајати обновљени и изграђени, али – празни! Тек понегде ће светлети мали огањ истинске светости и привржености духу отачке вере. Ало ко буде желео тај ће и наћи. Нико неће моћи да се оправда речима: “Господе, тражио сам и нисам нашао!” Усред таме безверја и безбожја по свој земљи ће горети мали огњеви истине. И истинито духовништво ће бити гоњено и подвргнуто свакаквим хулама, а ђавоље слуге се неће заустављати ни пред убиствима, ако Бог буде дозволио да праведник прими мученички венац. Биће много праведних мученика последњих времена! А ти страног духа ће дочекати властелина, антихриста. Али ће и они још имати могућност да се спасу то јест да распознају ко је он, иако ће власт и новац затворити очи већини. Страшно време!

А све почиње од малог – духовништво је престало да носи одежду која приличи свештеничком чину, као и да брије браде по католичком и протестантском маниру како не би изгледали необично.

Друга “слобода” коју зли дуси свакојако негују је слобода моралног разврата. Авај, људи су је прихватили и она је постала неодвојиви део савременог живота. Блуд – није блуд, већ сексуална слобода (погледајте како непријатељ прикрива своје дејство иза наизглед лепих речи: није блуд, разврат, већ сексуална слобода, није крађа већ експропријација, и тако ради са свим). Разврат почиње од најранијег узраста у виду васпитања културе полова и његових међусобних односа. Деци ће бити (а то се већ негде и ради) показивана обнажена тела, интимни односи, који распаљују похоту, и све ће то бити представљено за нормално стање. Књиге и телевизор ће бити преплављени нагим људима, и ужасним сценама блуда. Чак је и обнаженост у садашњој одећи само почетак. Циљ је много, много одвратнији – стотине и стотине многобожаца су блудничили опијени алкохолом и наркотицима.

Поборници слобода вуку човечанство на поклоњење злим дусима. Ко је кога победио, тај је томе и слуга. Управо тим ропством које је увијено у слободу се људи занимају. Али ни природан блуд неће бити довољан слугама таме. Као пројава истинског слободољубља и слободног мишљења, појавиће се содомски грех и блуд са животињама. Пропаганда те гнусобе ће бити невероватно јака, скоро и јача од полног разврата. Случајеви једнополних бракова ће толико бити разглашавани, као када су у своје време били пронађени антибиотици! Одсвуда ће се појављивати содомљани – уметници, пре свега, политичари, сељаци. Содомски грех ће постати знак веома блиске будућности. Данас се већ организују њихове дивље оргије у виду једногодишњих карневала у Америци, а све ће то бити и код нас у не мање одвратном облику. Сви који се буду противили тој надмоћи злих духова, ће бити проглашени као они који атакују на туђу слободу, дремљиве незналице и антидржавни људи, јер све државе као свој главни задатак постављају заштиту слободе коју креирају зли духови а не заштиту морала. Одиста слободу коју креирају зли духови јер ни данас чак не може да се сретне искључиво православни чланак, осим у црквеним издањима. А архијерејима дозвољавају да се појављују на телевизији само на велике празнике. Какве само будалаштине не пишу и не говоре, али не о различитим погледима, већ о карактеру светског погледа на свет. Добра слобода је када се може хулити на светост! Све остало је – табу.

А све то је почело од малог и ој, како давно се код нас почело са предајом црквено-парохијских школа на руковођење светској власти. И туда су пошли безбожници у својству учитеља да припремају кадрове за револуцију 17-е године!

Омладина, која је потпала под сатанину власт због потпуног греховног пада, опијена алкохолом и наркотицима, не може да се одупре последњем призиву у ад истинског човекоубице и завршиће живот самоубиством. Број оних који ће дићи руку на себе ће енормно порасти. Тај број расте јер такав крај изазива дивљење међу околином – то је сама по себи логична последица онога што се десило. Тим пре што ће број болесника који болују од страшних болести, које су повезане са похотом или неумереностима, и затрованошћу света бити тако велики, а њихова страдања тако страшна да ће друштво сматрати самоубиства као неку врсту милосрдног чина. Ићи ће чак и толико далеко да ће људе подстицати на самоубиство јер ће све бити усмерено на погубљење заблуделих душа.

Друга страшна ђаволска замка ће бити подстицање људи на претерани рад и повећање личног дохотка. Сама та страст среброљубља је погубна као и уосталом све што није умерено. А неумереност води ка уништењу природе, без обзира у којој области је тај новац зарађен, то ће се свеједно одразити на околину. Други део те замке је у улагању тог новца и средстава. Још једном понављам да је изграђени систем живота невероватно крхак, чудовишно крхак. Тако и новац који користе људи подлеже тој крхкости. Шта представља данашњи новац?! Превару, привид, илузију, као и та ђавоља “чуда”. Сва произведена техника нешто значи само уз велики број “ако”: ако је гориво текуће, ако радијација није висока (иначе електроника отказује), и тако се може још набрајати и набрајати. Поред тога, савремени аутомобил се не може возити без специјалних вештина! Значи само треба одузети једно “ако” и све то ће постати гомила непотребног метала. Имамо и пример пред очима: коњ и крава су на цени код сељака.

Даље, велики део новца се чува или у банкама или у хартијама од вредности. Те банке ће банкротирати да би људе бацили на колена. И то ће истовремено банкротирати чак су понављања тога била успешнија. А биће и покушаја заустављања последица природних катастрофа и ратова. И са чим ће човек остати? Са масом непотребних и некорисних ствари, на чије задобијање је потрошио многе године живота, чија је вредност веома релативна чак и у благостању, док за време катастрофа представља прах, ништавило. Сећам се кад су ме жене питале: да ли је грех ако се у кући налазе кристал и ћилими? Сви су то згртали по кућама. А шта с тим даље? Сада замислите да нема струје, гаса и грејања, па шта ће човек да ради са кристалом и ћилимима? То је за тестеру, секиру и “буржујку”! А ко има те ствари?! Можда један или два човека од стотину. Рећићу још нешто кад сам се већ дотакао ствари.

Како је свет био рационално устројен пре безумног 19-20 века! Тада се правила добра и квалитетна одећа. За њену израду су уложени труд и снага, али су је и унуци носили, ето како су људи ценили своје време! И због тога су имали довољно времена за све, и да буду у пољу, и да иду у Цркву, и да поседе за столом са родбиним на празник. А шта је сада? Постоји сезонска обућа и одећа! Али за молитву се нема времена, помолићу се код куће јер немам времена за Цркву, а деца расту као неузорна јер родитељи зарађују новац. Али зато ми не живимо горе од других. А да ли живимо?! Живи само онај ко је слободан, а заробљеник и роб – постоји.

Бог је дао Свог Јединородног Сина да би нас извео из ропства греха и страсти, а ми као Јевреји који су изашли из заробљеништва у Египту, ропћемо и враћамо се назад у заробљеништво. Нека гину и деца, нека су и ближњи унижени, само да чорба буде не време! А шта је та чорба – то је сир у мишоловци. Када су вратанца затворена али је сир још ту, зар миш зна да је она узета? А њен час већ откуцава, али је сир ту, и она га усрдно гризе, и тако се радује укусном ручку! Али онај ко је поставио мишоловку је већ чуо да је замка била успешна и жртва је ухваћена.он може одмах да дође и да убије жртву, а може и да јој дозволи да свари храну. Најпре ће се осећати скучено, а затим ће се навићи. Гладни? Такве ни не убијају! А крај је познат мислим да се и миш досетио. Да, страшна су времена.

Погледај само ради чега је дошло до последњег рата? Кажу: Хитлер, борбеност немачког народа, подела Европе и света. Комунисти уводе империјализам и борбу за колоније. Има много тога, али суштина није у томе – суштина је у могућности централизације власти, власти над светом. Свако дрво се познаје по плоду, оно што ти није рекао продавац садница на пијаци, сазнаћеш и оценићеш тада када добијеш плод и дочекаш га. А какви су плодови рата – милиони убијених и унакажених православних људи како у нашој Русији, тако и на Балкану.

Главна предстража Православља на југозападу је Србија која је у рукама Хрвата, католика – Јосиф Броз Тито је Хрват, и Хрватска постаје најразвијенија република. Православне области Југославије нису просто у забораву, али се Косово насељава муслиманима као сада и Русија, и Москва. Други резултат су – Јевреји. Пропагандом је све тако било организовано да су у рату највише претрпели – Јевреји, а не Словени или рецимо Французи. Враћам се Балканцима, Срби су ратовали за Тита, Хрвати су били са Немцима, а на крају су највише добили – Хрвати. Тако је и са Јеврејима. Прво, кога су Немци уништили? Велики део Јевреја су полу-Јевреји, или крштени или толерантни према вери, никако не ортодоксни, а поред тога ниједан од руководиоца сионизма није био у Хитлеровим мучилиштима, - они су успели да побегну јер су унапред знали суштину онога што се дешавало. Али ако се расветли све што се дешавало, показује се да су прогони омогућили формирање израелске државе. Земљаци су им уделили и искројили земљу. Али код нас кажу – постави за сто. Одвојевали су ту земљу од Арапа. И опет су Арапи терористи, а не Јевреји!

Трећи резултат је – Европа. Шта је још могло да је заустави да се уједини, ако не глобалан рат. И сада се већ може сматрати да је то једна земља, од Турске до Норвешке. Све ће бити јединствено – судство, новац, закони. Све ће бити у сагласности са Америком како при општем уједињењу не би дошло до несугласица. Који од ових резултата је важнији за сатанисте? Није нам дато да знамо. Мислим и видео сам да су то степенице једне лествице, лествице која води у антихристово царство. Он ће доћи и тада је већ све готово, потпуна централизација, сваки човек је добио свој број и картицу, а на њој је све чак и појединачни погледи на свет. И помоћу те картице ће бити могуће контролисање човека и на земљи, и под земљом, и под водом. Све ће то бити.

Наравно, он ће желети да му се људи поклоне добровољно, као што је свет прихватио Христа. Али је то добровољност, коју има животиња, коју воде на клање. Она иде сама а са стране су пастири са бичевима. Али човечанство је већ у мишоловци, иако је остало нешто мало сира. Зато је Спаситељ и рекао да једва да ће се наћи и једна верујућа душа. Ми смо већ примили услове које нуди овај свет. Људи се нису просто сложили, већ су сами изградили свој систем зависности од њега. А ако си већ прихватио правила игре – играћеш до краја, а у датом случају до Страшног Суда. Испричао сам ти тако страшне ствари, да више нема скоро ни потребе да идем даље. Најстрашније је међутим то што чути не значи и видети, а видети је значајно ужасније и одвратније.

Али треба говорити о свему овоме, како би се сликама из будућности спречавало униније у садашњости. Да, чини се да је смрт нешто најреалније што постоји у овом свету. Али управо у њену реалност сви не желе да верују, тачније реалност смрти се упоређује са илузорношћу људског постојања. Илузорност се не схвата као обмана, не, јер код Бога нема обмане, јер је Бог – Истина. Илузорност постојања је у њеној брзој пролазности, и у односу самог човека према њој, као што се и наше невоље гомилају у нама самима.


ИЗВОР: ПОУКЕ СТАРЦА АНТОНИЈА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА, Србска православна заједница, Шид

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски