molitvoslovm

Беседа на Бадњи дан

Објављено 05 јануар 2017

badnjakМИТР. ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

БЕСЕДА НА БАДЊИ ДАН

Црква на данашњи предпразнични дан пева: "Дева днесь Превечное Слово грядет в вертепе родити неизреченно, ликуй вселенная, услышавши" (Дјева данас иде да у пећини неизречено роди Превечно Слово, ликуј васељено, услишавши).

А ми смо у Јеванђељу већ слушали кратку повест о Рождеству Христовом, где је речено да када је Преблагословена Дјева Марија родила Својег Божаственог Сина, тада му је његов такозвани отац, Јосиф, дао, предсказано ангелом-благовесником, име Исус, т.ј. Спаситељ.

Благовест је род људски примио јако давно: у самом рају.

Управо тамо су сагрешивши Адам и Ева чули ту радосну благовест. У рају се тада десило страшно дело, када су они, прекрасни, чисти, невини, безгрешни, не знајући никаквих грехова, саблазни, имајући велику радост да беседе лицем к лицу са Самим Богом као деца са Оцем, изгубили све то због свога греха, али ипак их је Господ, објављујући о томе Свој праведни суд, још тамо обрадовао благовешћу о томе, да ће "семе жене", тј. потомак жене, "сатрти главу змије", врага-кушача. Али тог Спаситеља, Који ће победити ђавола, дуго је чекало човечанство. По Библији, преко пет хиљада година.

Али ево, ми се заједно приближавамо том великом и светлом празнику, када се небо сјединило са земљом, када су анђели на земљи, као код себе кући на небу певали "слава в Вышних Богу и на земли мир" (слава на висини Богу а на земљи мир), а у јаслама је лежало Спасење света.

Ми се заједно припремамо за то, али не заборавимо да постоје различите припреме. Често човек чека празник само зато што му празник наговештава чисто свакидашња задовољства. Али то није главно. Главна је она радост о којој је анђео рекао пастирима: — "я возвещаю вам радость великую, которая будет всем людям". (јављам вам радост велику, која ће бити свим људима).

Па онда памтимо да је то и наша заједничка радост. Ми, православни хришћани, знамо да се рађа Онај, Који је назван ''Исус'', тј. Спаситељ, и свака хришћанска душа је дужна да Га сретне на тај празник као свог Спаситеља. Не Спаситеља неког другог, неких других људи, већ управо као свог Спаситеља, Који је дошао да узме на себе наше тешко бреме греховно, ослободи нас од њега и дарује нам вечни живот. Не заборави то када се будеш поклањао пред јаслама и сусретао већ сами празник Божића! Амин.

 

 

 

 

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски