molitvoslovm

Св. Мојсије Оптински: Исправљајте се постепено и са смирењем!

Објављено 21 децембар 2017

svmojsijeoptinski2СВ. МОЈСИЈЕ ОПТИНСКИ

ИСПРАВЉАЈТЕ СЕ ПОСТЕПЕНО И СА СМИРЕЊЕМ И НИКАДА НЕ ОЧАЈАВАЈТЕ! 

Послушајте ме. Не смућујте душу своју због тога што сте немоћни и што се не поправљате. Наравно, ви се можда баш не поправљате, али се надам да се поправљате помало, у ономе што не видите, а тога је доста. То исправљање себе није велико, као да ништа не значи, али за спасење може бити довољно. Навешћу вам бар делимично нешто чега нисте свесни, а дешава вам се повремено.

 

 

 

Ако некада неком укажете милост – бићете помиловани.

Ако састрадавате са оним који страда – уврстићете се у Мученике.

Ако опростите ономе ко вас вређа, то вам се не само опраштају сви греси него и бивате чедо Оца Небескога.

Ако се, чак и мало, усрдно помолиш за спасење, спасићеш се.

Ако себе укориш, окривиш и осудиш пред Богом за грехе које савешћу осећаш, и за то ћеш бити оправдан!

Ако пред Богом исповедате своје грехе, за то вам је плата опроштај.

Ако се ожалостите због својих грехова или дођете у умилење (расположење молитвене ганутости) или заплачете или уздахнете, ни тај уздах ваш неће остати скривен од Њега: „Није сакривена од Њега“, вели Свети Симеон Нови Богослов, „ни једна суза нити честица сузна“. А Свети Јован Златоусти говори: „Ако се и мало ожалостиш због греха, Господ ће то примити као разлог за твоје спасење.“

Видите ли колико сте само ствари исправили за које ни не знате. Зато је боље за вас да се најпре немоћима хвалите, а не да се исправљењима својим наслађујете.

Нека њих мери наш праведни Наградодавац, а ми гледајмо само на своје грехе и кајмо се за њих у све дане, постарајмо се да нам буду опроштени.

 

Са руског: монахиње манастира Светог Луке Жупе Никшићке

Извор: „Православни одговор“

Помозимо породици Тркуља!

trkulja

 nemanjici baner 02

baner200x400pxfb

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски