molitvoslovm

О мукама Христовим - Шта је Христос претрпео на Велики Петак

Објављено 18 април 2020

skidanje s krsta6

О МУКАМА ХРИСТОВИМ

Чланак говори о томе шта је све Исус доживео од Великог Четвртка увече па до погреба. Текст преписан из старе руске књиге "Великое Зерцало"... Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим и при томе је горко плакао. Једном јавио му се сам Христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства....

 

 

 

- Од Великог Четвртка увече, рече Христос, па до погреба, испустио сам 109 срдачних уздаха. Из тела Мојега истекло је 225 000 капи крви. Оружаних војника било је 118, а к њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега дакле 348.

- ИЗ ТЕЛА МОЈЕГА ИСТЕКЛО ЈЕ 225 000 КАПИ КРВИ.

- Три су ме војника водила на распеће и чинили су ми разне пакости. Трзали су ме за браду и косу и вукли су ме.

- 77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врата Преторијума, па до дома Ане архијереја.

- 7 пута ударали су ме по устима, а по образима 105 пута;

- 20 удара песницом у лице претрпео сам;

- ћушки и трзања од почетка до краја поднeо сам 707, а јаких удараца свега 1 199.

- Кад су ми положили трнов венац на главу, ударали су ме свом снагом штапом и палицама 40 пута.

- Од свих удараца 5 трнова из венца прободоше ми лобању до мозга; од њих три се заломише и остадоше у глави Мојој, те са тим бих и погребен; од убода трња по глави истече   3 000 капи крви, а рана од трња на глави беше 1000, јер венац трнов 8 пута спадаше ми са главе.

- Кад сам вођен од Преторијума на Голготу, носећи крст, пао сам на земљу 5 пута, примио сам тада 21 смртан ударац; дижући ме од земље, повукли су ме за косу и браду 23 пута. Лежао сам на земљи (Голготи) док ме нису дигли на крст.

- Пљувотина на лице примио сам 73, а удараца по врату 25, а по лицу и устима још 5.

- Од ових удараца истиче ми много крви из уста и носа. Тада ми и два зуба избише. Међу очи ударише ме три пута песницом. За нос ме повукоше 20  пута, за уши 30 пута. Великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прса и главу 38.

- Али три ми беху највеће муке за време мога страдања и то:

Што не видех никога да се каје, те се моја крв као узалуд пролеваше;

Гледајући жалост моје Мајке, која код крста стајаше и горко плакаше:

И када распињући ме на крст, уковаше ексере у моје руке и ноге (по речи пророчкој: избројише све кости моје“...).

Преписао архимандрит Кирик из старе руске књиге "Великое Зерцало"

skidanje s krsta

Припремио, Златко Перић

https://www.crkvaub.rs/vesti/crkva/o-mukama-hristovim 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски