molitvoslovm

Митр. Филарет Вознесенски: На Лазереву суботу Господ нас је ослободио страха од смрти

Објављено 11 април 2020

lazareva subotaМИТР. ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

ЛАЗАРЕВА СУБОТА - ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД СТРАХА ОД СМРТИ

...Али Његова брига се није завршила на томе. Он је добро знао да, ма како да човека успокојава такво обећање, ипак је видљива стварност смрти - ужасна. Управо зато пред сам крај Свог земног живота, Он и савршава велико потресно чудо - иде ка гробу умрлог Лазара. Било је случајева и пре тога даје Он васкрсавао умрле: сина наинске удовице, девојку Тавиту, Јаирову кћер, али то су биле свеже жртве, које тек што је ухватила смрт, а Он их је вратио у живот. А овде, пред нама је ужасна слика тога да је смрт не само већ ухватила своју жртву, већ и дела своје страшно дело и уништава физички састав човека, који се разлаже и распада...

  

Пре него што кажем своју беседу, браћо и сестре, хтео бих да кажем ово: памтите да они који се причешћују Светим Тајнама, треба, пре свега, да се потруде да дођу пре самог почетка службе, а друго – да се исповеде, по могућности на време, а не у последњм тренутку. Ја ово не говорим у виду примедби било коме, не! Зато што знам да је многима тешко, многи далеко живе, уопште није увек лако присуствовати, то је сигурно! Али по мери сила, по мери могућности, увек се трудите да на време дођете у храм и исповедите се. Уопште није у реду када се људи исповедају када је Чаша већ изнешена. Они тада треба да стоје и слушају последњу молитву код Чаше пред Причешћем, а не да стоје пред аналојем и исповедају своје грехе – то је требало раније да учине. Ја говорим о томе, да бисте имали то у виду...

Господ наш Исус Христос, као што знамо из Јеванђеља, рекао је људима око себе: "Придите ко Мне все труждающиеся и обремененные и Аз упокою вы" - на руском ''и Ја ћу вас успокојити''. И даље је указао на то да ако човек узме Његово иго, Његове заповести и Његов закон себи, "обрящете покой душам вашим" (Наћи ћете покој душама вашим). Син Божији се зато и оваплотио, зато је и дошао на земљу, управо да би донео успокојење измученом човечанству.

А нарочито, од онога чега се обично људи на земљи боје више од свега - смрти. Пред смрћу одступа свака философија. Свака мудрост заћути када је пред човеком гроб, а у њему распадајуће тело човека који умире. Никаква философија ту не помаже! Како је говорио јунак једног од романа Тургењева: ''Пробај да одрекнеш смрт, она ће тебе одрећи и то заувек!'' Тако да је Господ због тога и дошао, понављам, да би успокојио људске душе и знао је да човека више од свега плаши, да је за њега страшнија од свега - смрт. И Он нам у том страшном питању даје такво успокојење и радост, какву, наравно, осим Њега, нико и никад не може дати. Он је говорио много пута да је Он - васкрсење и живот, да онај који верује у Њега, ако и умре - живеће. И у Јеванђељу ми читамо како је Он пророчки рекао, предсказујући будућност, да ће доћи тренутак када ће "все сущие во гробах услышат глас Сына Божия и изыдут" (сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег и изаћи). Ето какво светло обећање нам је Он дао.

Али Његова брига се није завршила на томе. Он је добро знао да, ма како да човека успокојава такво обећање, ипак је видљива стварност смрти - ужасна. Управо зато пред сам крај Свог земног живота, Он и савршава велико потресно чудо - иде ка гробу умрлог Лазара. Било је случајева и пре тога даје Он васкрсавао умрле: сина наинске удовице, девојку Тавиту, Јаирову кћер, али то су биле свеже жртве, које тек што је ухватила смрт, а Он их је вратио у живот. А овде, пред нама је ужасна слика тога да је смрт не само већ ухватила своју жртву, већ и дела своје страшно дело и уништава физички састав човека, који се разлаже и распада.  

lazareva subota

Пред том страшном сликом смрти је предстао Началник живота и говори: ''Склоните камен!'' Људи који га окружују су се уплашили. Марта ужурбано говори: "Господи, уже смердит — четверодневен бо есть" (Господе већ заудара, већ четири дана лежи). Други су се, вероватно још више уплашили и мисле: ''Шта је то? Задах распада ће бити неиздржив. Шта Он то хоће?''Али, када су чули Његову реч и одвалили камен, Он је, као човек, узнео Своју благодарствену молитву Оцу небеском, а као Бог се обраћа трупу који се распада и ми чујемо тај Глас, који ће једном у будућности загрмети, када се испуни Његова божанска реч о томе да ће сви мртви устати из гробова на глас Сина Божијег. И да би показао људима и успокојио их коначно, Он показује како ће то изгледати. И чије се Његов потресни глас; ''Лазаре, изађи напоље!'' Како се говори у црквеним молитвама, тај глас је потресао сав адски бездан, све дубине преисподње. Ад је уздрхтао, предао своју жртву и онај, који тек што је плашио све из гробнице, излази из ње жив и здрав.

Какво потресно и истовремено, радосно чудо! Ето зашто је тај празник, Лазарева Субота, како је ми називамо, нарочито светла и носи радосни карактер, један од најсветлијих дана у години! Ми ту на делу видимо како ће се десити наше васкрсење, када Син Божији да Свој глас, и на тај глас ће мртви оставити своје гробнице и изаћи из њих живи. Само Он је могао да људима да такву наду, и тако да нас увери! После тога Црква је заиста, могла спокојно да проповеда да када човек умре, то за њега није бездан небића, није уништење, већ, ако је хришћанин, онда је то за њега само - "во блаженном успении вечный покой" (У блаженом уснућу вечни покој). Ето шта нам је дао Господ у том Свом поражавајућем, потресном чуду!

Али, не заборавите, љубљени, да је тај празник као предпразништво следећег, сутрашњег великог празника. Они имају један и исти тропар: "Общее воскресение прежде Твоея страсти уверяя, из мертвых воздвигл еси Лазаря, Христе Боже". Али тај сутрашњи велики празник нас већ уводи у нова богослужбена свештена сећања на последње дане живота нашег Спаситеља, на Његове последње беседе и поуке и, на крају, на то велико дело које је Он савршио у Гетсиманском врту, узевши на Себе наше грехе, на Голготском Крсту, приковавши те грехе на смрт и омивши их Својом пречистом крвљу и , на крају, изашавши у слави из Свог Гроба, као Васкрсли Победитељ ада и смрт! Не заборавите на то! Почиње најчудесније, најпрекрасније време у нашој црквеној богослужбеној години. Свако треба да се стара да што више посећује Божији храм у ове свете дане, да бисмо своје душе нахранили и духовно укрепили и за време после тога. Амин.

Извор: Проповеди и поуке митр. Филарета Вознесенског, 1.део, ман. Рукумија, 2016.

 

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски