molitvoslovm

Свети Владика Николај: О плодовима поста

Објављено 23 август 2019

nikolaj velimirovicСвети Владика Николај

Трговцу К. К. у Паланци: О плодовима поста

Зашто толики свет не држи пост, питате се? Зато што не познаје плодове поста. Здравствене задруге у нашој земљи требале би да препоручују пост исто онако како то чини и Црква православна. Јер су плодови поста велики и дивни не само у погледу духовном но и у телесном.

За доказ могло би Вам се навести безброј примера, но ја ћу се задржати на једном најновијем. То је пример једне удове жене из Бечеја. „Почела сам постити прошле године о Тројицама, прича она. Тако ми то дошло, да треба да постим, кад већ у Цркву ходим и Богу се молим. Док ми је муж био жив ми нисмо знали за пост. И често смо поболевали; никад обоје здрави: тек једно из постеље, друго у постељу. И тако нам је протекао скоро цео век. За све то време ја сам била стално у некој љутњи. Најмања увреда ма са чије стране доводила ме до беснила. И имала сам страх од свега у свету, чак и од својих мисли и слутњи. А од како сам почела постити, ево сад о Тројицама година дана, мирна сам и спокојна, духом радосна и телом лака. Не може ме нико и ништа наљутити. И све ми у души брује црквене песме и молитве. Снови су ми лепи и благи. Ништа на свету немам. Живим код једне имућне пријатељице. Али осећам као да је цео свет мој. Потпуно сам здрава, ето, и ако сам стара. Ничега се не плашим па ни смрти. Једино што ненасито желим јесте: тишина, пост и молитва и у томе налазим потпуну срећу.“

Тако прича о себи старица из Бечеја. И тим својим искуством она потврђује у наше дане науку јеванђелску и вековно искуство Цркве.

Извор: Свети Владика Николај, "Мисионарска писма", 274. писмо.

http://borbazaveru.info/content/view/11486/1/

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски