molitvoslovm

Пророчанства светог Лаврентија Черниговског о последњим временима

Објављено 12 октобар 2017
lavrentije cernigovskiПРОРОЧАНСТВА ПРЕПОДОБНОГ ЛАВРЕНТИЈА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА

„Моје речи су истините и открио ми их је Дух Свети по благодати“.

Старац Лаврентије, који је стекао обилну благодат Свесветога Духа Божијег, често је својим чедима говорио о последњим временима, упозоравао је да треба бити будан и обазрив, јер је антихрист близу. Баћушка је говорио: „Ето, сада гласамо – то није ништа, јер још не дајемо глас за само једнога у свету. А када се буде гласало за једнога – то је већ он, и не сме да се гласа.“. Преподобни је говорио да ће бити таква рат у целом свету да нико нигде неће преживети, само они по клисурама...

„И тући ће се међусобно, и остаће две или три државе, и одлучиће: „Хајде да изаберемо једнога цара за читаву васељену.“. И изабраће га.

И у последња времена истински хришћани ће бити прогањани, а стари и немоћни нека се хватају макар и за точкове кола и нека беже за њима.“

Просвећен Светим Духом, Старац је о надолазећем антихристу говорио овакве речи: „Настаће време када ће се скупљати потписи за једнога цара на земљи. И строго ће се пописивати становништво. Улазиће и куће, а тамо – муж, женаи деца. И жена ће почети да наговара мужа: „Хајде да се потпишемо, м имамо децу, ништа нећемо моћи да купимо за њих.“ А муж ће рећи: „Ти како хоћеш, а ја сам спреман и да умрем, али за антихриста не дам потпис.“. Таква је жалосна слика будућности.“

„Доћи ће време“, говорио је преподобни отац Лаврентије, „када ће се обнављати и затворени храмови, и то не само споља него и изнутра. Куполе ће се позлаћивати и на црквама и на звоницима. А када се све то заврши, завладаће антихрист. Молите се да нам Господ још продужи време да очврснемо, зато што нас очекује страшно време. Видите ли како се све припрема на покварен начин? Све ће цркве бити у највећој раскоши, као никада раније, а у њих неће смети да се одлази.

Антихрист ће бити крунисан као цар у велелепном јерусалимском храму уз учешће духовништва и Патријарха. Улазак у Јерусалим и излазак из њега биће слободан за сваког човека. Али тада немојте путовати, зато што ће све бити учињено да се људи преласте.

Антихрист ће бити син блудне девојке – Јеврејке из дванаестог колена блудника. Већ као дете биће веома паметан и способан, а нарочито од тренутка када као дванаестогодишњи дечак шетајући са мајком по врту, сретне сатану који ће изићи из самог бездана и настанити се у њему. Дечак ће уздрхтати од страха, а сатана ће рећи: „Не бој се, ја ћу ти помагати.“. И од тог детета ће у људском облику израсти антихрист.

Приликом крунисања, он неће дозволити да се правилно прочита „Символ време“, а на место где стоје речи „Исуса Христа, Сина Божијега“, он ће се тога одрећи и признаваће једино себе.

И тада ће Патријарх повикати: „То је антихрист!“ – и због тога ће Патријарх бити убијен.

Приликом крунисања, антихрист ће бити у рукавицама, а када их буде скидао да се прекрсти, Патријарх ће приметити да на прстима нема нокте, него канџе и то ће послужити као још један доказ да је то антихрист.

Сићи ће с неба пророци Енох и Илија, који ће такође свима говорити да је дошао антихрист: „То је антихрист, не верујте му!“. И он ће убити (ове) пророке, али ће они васкрснути и вазнети се на Небо.“

Монахија Евлампија, у чијој кући је свети Лаврентије живео у време када је манастир био затворен, износи своје сећање: „Било је то 1939. године. Баћушка је читаву ноћ разговарао. Са ким, нисам могла да докучим. Нисам се усуђивала да уђем и видим. Ујутру ми је рекао: „Мати, имали смо госте, и ти си сведок тога.“. Упитала сам: „Ко је то био?“, а старац радосно одговори: „Пророк Божији Илија и праведни Енох. Они су са мном разговарали о последњим временима и судбини света, Русије, Православног Цара и о антихристу. И још су рекли да ће свети Апостол Јован Богослов доћи да разговара са мном.“

Године 1949, једне ноћи, светога Старца Лаврентија је удостојио посете Јеванђелист Јован Богослов. То је било 26. септембра по старом календару. Разговарали су око седам сати. Свети Јеванђелист је допунио оно што су говорили пророк Илија и праведни Енох и причао је о јављању Крста Господњег, Васкрсењу мртвих и о Страшном Суду Христовом.“

Антихрист ће бити научен свим сатанским лукавствима и даваће лажне знаке. Њега ће слушати и гледати цео свет у исто време. Како сведоче архиепископ Симон, архиепископ Теодосије Блажен је и преблажен човек који не буде видео богомрско лице антихристово, нити пожели да га види. Ко буде чуо његове богохулне речи и његова обећања земаљских добара, тај ће се преластити и поклониће му се. И скупа с њим ће погинути и горети у вечном огњу.“.

Оци упиташе старца: „Како ће све то бити?“. Свети старац са сузама одговори: „На светом месту ће владaти гнусоба пустошна и појавиће се скврни преластитељи света; они ће обмањивати људе који су одступили од Бога и чиниће лажна чуда. И после њих ће се појавити антихрист, и читав свет ће га видети у исти мах.“. Они упиташе светога: „Где на светом месту? У цркви?“. Преподобни одговори: „Не у цркви, него у свакој кући.У углу где сада стоје и висе свете иконе стајаће прелашћујући уређаји за саблажњавање људи. Многи ће рећи: „Па потребно нам је да видимо и чујемо новости.“. И ето, на вестима ће се и појавити антихрист.“

„Он ће своје људе „жигосати“ печатом. Мрзеће хришћане. Почеће последња гоњења хришћанских душа које ће одбити да приме печат сатане. Прво ће почети прогони по јерусалимској земљи, а затим ће се по читавом свету пролити последња крв за Име нашега Искупитеља Исуса Христа. ОД ВАС, ДЕЦО МОЈА, МНОГИ ЋЕ ДОЖИВЕТИ ТО СТРАШНО ВРЕМЕ!!! Печати ће бити такви да ће се одмах видети да ли их је човек примио или није.

Хришћани ништа неће моћи ни да купе ни да продају. Али не тугујте, Господ Своје неће оставити... Не бојте се! Цркве ће постојати, али православни хришћани у њих неће смети да одлазе, јер се тамо неће приности Бескрвна Жртва Исуса Христа, него ће бити сатанско збориште.      

И због тих безаконих дела земља ће престати да рађа, од суше ће све испуцати, појавиће се такве пукотине да ће човек у њих моћи да упадне. Хришћане ће или убијати или прогонити у пуста места. Али Господ ће помагати Својим следбеницима и храниће их.

И Јевреје ће прогонити на једно место. Неки Јевреји, који су истински живели по Мојсејевом закону, неће примити жиг антихриста. Они ће ишчекивати, пратити његова дела. Они занју да њихови преци нису Христа признали за Месију, и Бог ће учинити да им се отворе очите неће примити печат сатане, него ће признати Христа и цареваће заједно са Христом.

А сав слаби народ ће кренути за сатаном и када земља престане да рађа људи ће отићи да га моле да им да хлеба, а он ће говорити: „Земља неће да рађа. Ја ништа не могу да урадим.“.

Ни воде неће бити, све реке и језера ће пресушити. Та ће невоља трајати три и по године, али зарад изабраних Својих Господ ће скратити дане. У те дане још ћебити снажних бораца, стубова Православља, који ће бити под јаким утицајем умно-срдачне Исусове молитве. И Господ ће их покривати Својом Свемогућом Благодаћу, и они неће видети она лажна знамења која ће бити припремљена за све људе.Још једном понављам, у те цркве нећете смети да идете, благодати у њима неће бити.“.

Слушајући ову беседу, једна сестра је упитала: „Па шта да радимо? Не бих желела да доживим то време!“. „Ти си млада, можда ћеш и дочекати.“ рече старац. „Како је страшно!“ – „А ти бирај једно од двога: или земаљско или Небеско.“.

„Биће рата“, настави старац „и где он прође, људи више неће бити. А пре тога Господ ће слабим људима послати мале болести, и они ће умрети. А ЗА ВРЕМЕ АНТИХРИСТА СМРТИ НЕЋЕ БИТИ. И Трећи светски рат више неће бити зарад покајања, него ради истребљења.“.

Сестра на то рече: „Добро је што ће бити рат, јер ће људи тако бити прибројани мученицима.“.

А баћушка узврати: „А не, ако верујући пострадају у крви, биће прибројани мученицима, али ако нису верујући, отићиће у ад.“.

„Значи, може се и пропасти?“ упита сестра.

А баћушка одговори: „Слабе ће Господ узети к Себи, а други ће се очистити преко болести. Биће и оних који ће у рату спрати грехе сопственом крвљу и бити прибројани мученицима. А најјаче ће Господ оставити за сусрет са Њим. И док се број сведока Божијих, нарушен отпадањем дела ангела не попуни онима који се спасавају, Господ неће доћи да суди.

У последње време Господ ће и живе, записане у Књизи живота, прибројати Ангелима да би допунио број ангела који су отпали од Њега.“.

lavrentije cernigovski

„Реновирање храмова ће трајати до самога антихристовог доласка, и свуда ће бити невиђена раскош.“, говорио је Старац. „А ви, у реновирању наше цркве будите умерени када је у питању њена спољашњост. Више се молите, идите у цркву, док има могућности,нарочито на Литургију, на којој се приноси Бескрвна Жртва за грехе читавог света. Чешће се исповедајте и причешћујте Телом и Крвљу Христовом и Господ ће вас оснажити.

Господ је милостив. Оне Јевреје који одбију да приме жиг антихриста и узвикну да је то превара, а не „месија“, Он ће спасти.“.

Баћушка је са јерођаконом Георгијем разговарао о последњем времену, горко је плакао и говорио: „Много ће духовника погинути у време антихриста.“. Отац Георгије је казао: „Како ја да не погинем, па ја сам ђакон?“. Баћушка одговори: „Не знам.“.Тада отац ђакон поче да плаче и паде пред ноге баћушки, па замоли да се помоли за њега како би избегао пакао. Старац се помоли и рече: „Добро. Ето. Дешава се да се човек разболи од главе – и умре и уђе у Царство Небеско.“.

Оно што је старац рекао у скривеној форми, обистинило се. Добро смо познавали тога ђакона из Кијевско – Печерске лавре. Био је монах пун врлина. Одједном се разболео „од главе“ и убрзо скончао.

Баћушка се често скрушавао и плакао: „Пун је бездан људских душа... И на земљу ће пренети бездан. Сви ће демони изићи из бездана и ући у људе који се неће ни крстити, ни молити, него ће само убијати људе. А убиство је – првородни грех. Демони ће настојати да што више људи преласте тим грехом.“

Пре Другог светског рата предсказивао је безбројне невоље народа, молио се и плакао што ће се много крви пролити због тога што се све чини супротно вољи Божијој, супротно закону и то на црквене празнике и зато ће изгорети и бити срушено. А затим ће се отворити цркве и манастири и и људи ће се кајати због својих грехова и молиће се, и Господ ће дати мало времена да би праведницима попунио број анђела, који је смањен после отпадања Денице.

Баћушка је говорио да ће се у последње време спасти онај ко призове име Божије. Нарочито ће девственици попунити број палих анђела, сведока Божијих, који је умањен отпадањем дела анђела. Старац је говорио да ће место нa коме се греши сигурно опустети. Сестре га једном упиташе како он све то зна, а он одговори: Као што зрно пшенице у чаши воде виде сви, тако и ја видим мисли сваког човека“. А сам је плакао и туговао: „Кад бисте само знали шта чека људе и шта нам свима предстоји, како се људи муче у аду.“. Једном су сестре водиле старца у цркву, корачали су полако, ногу пред ногу (баћушка је био болестан), а за њим,мало даље, ишли су људи, једна по један. Баћушка застаде и рече: „Ето, тако као сада људи иду у рај, а у пакао онако као што у гомили јурну из цркве. У последња времена ад ће бити пун младића.“. Старац је говорио да ће Страшни суд, када се буде одвијао, трајати као једно „шестопсалмије“. И још је рекао да је душа сада покривена телом, а на Страшном Суду тело ће бити покривено душом. Преподобни је говорио  да ће свештенослужитељи почети да скраћују службе: прво Псалтир, а затим Часове. Господ неће трпети, него ће их казнити. Од страха, многи ће призвати име Господње и по вери ће бити спасени. “Колико их је нагурано у паклу, као сардине у конзерви“, говорио је. Сестре су га тешиле, а старац је говорио:“Ви не видите, а када бисте виделе, како би вам било жао!“.

И тешко уздахнувши, поче да нам говори отирући  сузе: „Наступа последње време, када ће и духовништво да огрезне у световно, сујетно богатство. Имаће аутомобиле, викендице, посећиваће бање, а Исусову молитву неће имати. На њу ће потпуно заборавити. Затим ће сами кренути странпутицом и малодушне људе ће повести за собом. Али ви будите мудри и расуђујте. Њихове лепе речи слушајте, али дела немојте следити. И вама говорим и јако ми је жао што ћете куповати куће, траћити време на спремање великих и лепих манастирских просторија. За молитву нећете имати времена, а дали сте монашке завете! Није тешко спасти се у последње време, само треба бити мудар. Ко поднесе сва та искушења, биће спасен. Тај ће бити међу првима. Први ће бити као светилници, а последњи као сунце. Њима су припремљене друге обитељи, а ви слушајте и добро упамтите.“.

Када би некога рукоположили у свештеника, преподобни је плакао. Једанпут га сестре упиташе зашто толико плаче. Старац је одговорио да ће многи од тих свештеника пропасти због немарности у духовном животу. Они неће мислити на своје спасење, а камоли на спасење других. Баћушка је често понављао: „Жао ми је неискусних свештеника, зато што немају времена да читају све. Цедуљице на проскомидији не читају, а у будућем животу ће их носити на леђима. Када би били духовно искусни, уредни би сложили непрочитане цедуљице, па би их са страхом закрстили и рекли: „Помени, Господе, све овде записане чија имена не прочитах по немоћи своје људске природе“ – и тада не би одговарали нашем човекољубивом Господу. А они су неискусни, ваде честице, цедуљице остављају свуда по прозорима, и за то ће одговарати“ - говораше свети старац и горко плакаше.

Свети добри пастир баћушка Лаврентије често  је плакао за време молитве и са сузама понављао: „Овде, на овом свету, Господ је свакоме подарио слободу. Човек може слушати појање, наслађивати се њиме, хвалити Бога устима и срцем, а у будућем животу неће бити тако. Слушаће и наслађиваће се само онај кога Господ удостоји, зато што се многи због свога грешног живота заувек тога лишавају. И сви људи који се истински кају и посте, биће спасени, само ће обитељи бити различите. Као што се звезда од звезде разликује у слави, тако ни људи нису на истом месту.“

Баћушка је духовним очима провиђао: „Пред крај овога света биће много људи болесних „од главе“. Страшно је тешко човеку ако враг свије гнездо на глави, али ко претрпи до краја, биће спасен.“. Слушкиња Божија којој је то рекао није разумела о чему баћушка говори, а када се њен син разболео од „главе“, схватила је баћушкине речи.

ПРОРОЧАНСТВА ПРЕПОДОБНОГ ЛАВРЕНТИЈА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА И О ЧИТАВОМ СВЕТУ

У последње време, у аду више неће бити демона. Сви ће бити на земљи и у људима. Биће страше невоље на земљи, чак ни воде неће бити. Затим ће избити светски рат. Биће тако снажних бомби да ће гвожђе горети, камење ће се топити. Огањ и дим ће се дизати до неба. И земља ће изгорети. Остаће врло мало људи и тада ће почети да вичу: „Доле рат!“ и „Хоћемо једног цара!“.

Изабраће цара који ће бити рођен од девојке – блуднице из дванаестог колена блудника, и он ће бити леп за нечастиве, а благочестиви ће га видети као језивога и ужасног.

Још раније, баћушка је говорио: „Антихрист ће се устоличити у Јерусалиму, тамо ће сести на престо. Сада је Деница свезан у аду, Господ ће га одвезати и он ће се уселити у цара антихриста.“.

ПРОРОЧАНСТВА СВЕТОГА ДУХОНОСНОГА СТАРЦА ЛАВРЕНТИЈА О РУСИЈИ

Још је архимандрит Теофан казивао да је преподобни Лаврентије са осмехом и радосно говорио: „Руски народ ће се кајати за смртне грехе што је допустио јеврејску нечастивост у Русији, што није заштитио помазаника Божијег цара, православне цркве и манастире, свете мученике и исповеднике и све руско што је свето. Презрео је благочестивост и заволео демонску нечастивост. И кајаће се што је много година одлазио на поклоњење рушиоцу наше земље – совјестко-безбожничком идолу, хвалио га и славио, као и кумира Стаљина, поштујући га као бесмртника.“

Баћушка је реако да су ђаволи ликовали када су Лењина увукли у ад, да је тада било велико славље у аду. И још је додао да ће исто бити када Стаљин доспе у ад. Успомена на њих ће уз хуку нестати.

Русија ће скупа са свим словенским народима и земљама чинити моћно царство. Њиме ће владати и о њему ће се старати православни Цар, Божији помазаник. Цар ће бити од Бога. У Русији ћенестати сви расколи и јереси. Гоњења православне Цркве неће бити. Господ ће помиловати Свету Русију зато што је у њој било стравично и ужасно предантихристово време. Просијао је велики пук мученика и исповедника, почев од највишега духовног аи грађанског чина: митрополит и цар, свештеник и монах, дете,чак и одојче, све до мирјанина. Сви ће они умолити Господа Бога, Цара сила, Цара свих царева, слављенога у Пресветој Тројици, Оца и Сина и Светога Духа.

Треба добро да знате да је Русија – удео Царице Небеске, и да Пресвета брине о нашој земљи и штити је нарочитом милошћу. Читав због светитеља руских са Богородицом на челу моли да Русија буде поштеђена.

У Русији ће процветати православна вера и ранија слава, али на кратко, јер ће доћи Страшни Судија да суди живима и мртвима.

Рускога Православног Цара бојаће се и сам антихрист.

За време антихриста Русија ће бити моћно царство. А све друге земље, осим Русије и словенских земаља, биће под влашћу антихриста и доживеће све ужасе и муке описане у Светом Писму. Русијо, кај се! Прослављај Бога ликујући. И  Њему пој: Алилуја!“

Схиархимандрит Теофан, схимонахиња Александра и монахиња Олимпијада.

Извор: Пазите на време: Поуке отаца и виђење будућих времена, Образ Светачки/Очев Дом, Београд, 2016.

Овде се објављује са дозволом издавача, на чему му се захваљујемо.

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски