molitvoslovm

Рождество Светог Јована Крститеља - Ивањдан

Објављено 07 јул 2019

rozdestvojovanakrstiteljaСВ. ЈОВАН ШАНГАЈСКИ

РОЖДЕСТВО СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

Међу празницима Цркве, постоје три која су у част Светитеља Божијег, који по значају стоје испред осталих, посвећених Светитељима, и убројани су међу велике празнике Цркве Христове. Ови празници славе промишљање Божије о нашем спасењу...

 

 

 

Ова три празника су: Рођење Светог Јована Крститеља, његово Усековање и празник Светих Апостола Петра и Павла. Јављањем Архангела Гаврила Захарији у Храму, почиње Нови Завет. Јављање истог Архангела Гаврила шест месеци касније у Назарету, Пречистој Дјеви Марији у вези са рођењем од Ње, Сина Божијег, Који је требао да се оваплоти, настављање је откровења Превечног Савета у вези са спасењем људског рода.

Три месеца након Благовести, Свети Јован Претеча је рођен у граду Јудеји а шест месеци након њега, Сам Христос се родио у Витлејему.

Ови догађаји су блиско везани заједно. Славно зачеће Претече проглашава раније рођење Цара, Који треба да се роди од Дјеве. Јављање Архангела Гаврила у Храму, објављеног касније свим блиским Захарији, у предивној химни, коју је певао након рођења детета Јована и враћања дара говора (Лука 1:67-69), претеча је Анђелске песме:  Слава Богу на висини: која је певана од Витлејема од стране Анђела, када су објавили пастирима Рођење Христово.

Рођење Јована Крститеља је прва радост послана од Бога људском роду, почетак његовог избављења од власти ђавола, греха и вечне смрти. Истина је да је чак пре Претече, Пресвета Дјева Марија била рођена и Анђели су објавили Њено рођење, Њеним родитељима.

Међутим, у то време, само су Њени родитељи знали за узвишену судбину, припремљену за Дјеву, Која је рођена, а и они сами нису били потпуно свесни онога, што им је било јављено раније.

Према томе, само су били они, који су прославили рођење своје Кћери, док је остатак света само касније схватио радост, која им је јављена, овим рођењем.

Из овог разлога, празници Рођења Пресвете Богородице и Њен Улазак у Храм били су установљени у Цркви и почели да се свечано славе, знатно касније од других великих празника, док је Рођење Јована Претече један од најдревнијих и најпоштованијих Хришћанских празника. Беседе на овај празник се чувају још од првих векова.

rozdestvojovanakrstitelja

Од дана Рођења Јована Претече, припрема људског рода за сусрет Сина Божијег на земљи. Благословен Господ Бог Израиљев; што походи и избави народ Свој. И ти дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут. (Лука 1: 68,76).

Ове Богонадахнуте речи свештеника Захарије, након што је повратио дар речи, постале су познате у целој земљи Јудеје, узрокујући сметњу свима који су живели тамо, који су питали један другог у запрепашћењу: Шта ће бити из овог детета? (Лука 1:66).

Невољно се појавила мисао: да није ово Сам Месија? Јудеја је била у посебно напетом стању очекивања Спаситеља. Тако је, дете Јован припремио пут Господњи, самим својим рођењем; а чак док је био у утроби своје мајке, својим играњем (Лука 1:41), објавио је долазеће рођење Детета Исуса, као да је вапио: Христос је рођен, славите. Христос долази са Небеса, сусретните Га.

Бидући рођен на тачно пола године пре Христа, Јован Претеча је тачним временом свог рођења, описао своју мисију у припреми пута Господњег. Родио се у време године (24 јун) када дан почиње да се смањује, након летње равнодневнице, док је Рођење Христово (24 децембар), време када дан почиње да се повећава након зимске равнодневнице. Ове чињенице су оваплоћење речи, речених касније од Претече, након почетка Христовог проповедања: Он треба да расте, а ја да се умањујем (Јован 3:30).

Гласник Сунца, Претеча био је Јован Крститељ, који је био сличан јутарњој звезди која објављује излазак Сунца Правде на Истоку.

Извор: http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Besede_Sveti_Jovan_Sangajski/Rodjenje_Svetog_Pretece.htm

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски