molitvoslovm

Блаж. Филарет Исповедник: Крст Господњи (4)

Објављено 03 април 2021

krst11МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

3. НЕДЕЉА ВЕЛИКОГ ПОСТА: КРСТ ГОСПОДЊИ

... Данас често говоре да у наше време нема чуда, да су она била само у прошлости... Али ево, сасвим недавно, пред најкрвавијом годином сверуског развала, десило се једно чудо, које нам је испричао очевидац, чудо у  коме се јавно пројавила животворна и спасоносна сила Крсног знамења. Један свештеник је ушао у гостионицу где су, поред њега, били и други људи. Свима су послужили ручак. И када су се сабрали око тог стола, свештеник је, као пастир Цркве, рекао: ''Браћо, хајде да прво станемо на молитву. Помолимо се пре јела''.

Сви су устали, свештеник је прочитао молитву Господњу ''Оче наш'' и, завршавајући је, окренуо се столу и осенио га крстообразно својим пастирским благословом. И тог тренутка се велики бокал са квасом, који је стајао на столу, без икаквог видљивог разлога и без икаквог удара са стране, разлетео у комадиће. Квас се разлио, сви су уздахнули. Домаћица се ухватила за главу и побегла у суседну одају откуда се чуо њен крик; затим се поново вратила назад, бацила се свештенику пред ноге и одмах признала да је тај бокал ставила на сто грешком. У њему је био отровни квас, који је она преступно припремила да би отровала сопственог мужа.

Она је хтела да постави на сто други бокал са добрим квасом али је их помешала због тога што су исти, и ставила је убиствени отров на сто. И да није било молитве Господње, да није пастир Цркве осенио својим благословом ту трпезу, можда би се десила страшна катастрофа масовног тровања. Сила Крста спасла је те људе од тога. Слични случајеви су се не једном догађали. Зато, када нас у ово време Црква укрепљује силом Животворног Крста, човек треба са радошћу да памти да га Крст и укрепљује и спасава.

Онај хришћанин који побожно, који заиста верује, он прибегава сили крста и осењује се крстом у свим важним тренуцима свог живота: пред почетком сваког дела, у тренуцима опасности, крећући на далеки пут...

Како често смо ми видели како се верујући, побожни хришћанин, већ умирући, у последњим тренуцима, руком која се хлади осењивао крсним знамењем, ограђујући и освећујући себе тиме на свој последњи пут. И на гробу хришћанина ће ставити крст, да би сви знали да под тим крстом, у том гробу лежи хришћанин.

Запамтимо то, преклањајући колена пред Животворним Крстом и укрепљујмо се у време прохођења посног подвига и бодримо се тиме да нас непобедива, непојмљива и божанствена сила Часног и Животворног Крста неће оставити грешне, осим ако сами не одемо од ње. Амин.

 

Превод: Православна породица, март 2015

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски