Шта нам се догађа - сатанистичко жртвоприношење деце

Објављено 23 септембар 2014

satancover (1)hhhКЕВИН АНЕТ

ДЕВЕТИ КРУГ ПАКЛА – СУДБИНА НЕСТАЛЕ ДЕЦЕ

Нестанак деце у свету и њихова даља судбина представљају најмрачнију страницу хумане историје, која остаје несазната захваљујући контроли свих полуга система од стране глобалног поретка који има задатак да прикрије његове размере као и главне учеснике – повлашћене „елитне“ педофиле и сатанисте као и оне који зарађују огроман новац на жртвенику дечије невиности.

 

Званичне статистике показују да у свету годишње нестане најмање 8 милиона деце. 800.000 деце нестаје у САД – око 2.000 дневно или на 40 секунди – по једно дете. У Британији у којој 13 милиона CCTV камера пратити сваки покрет, се на сваких 3 минута пријави нестанак једног детета. И док је популација ПИН-нумерисана, датабазирана, кредитно – оцењена, надгледана од суседа, фејсбука, твитера и е-маилова, ГПС, мобилних телефона, сателита, према званичним статистикама из 2012, у ЕУ годишње нестане око милион деце. У Србији годишње нестане 1.500 људи од чега 200 деце. Владимир Чичаревић, председник Удружења „Родитељи несталих беба Србије изнео је прошле године у „Куриру“ податак да се у Србији месечно украде више од 20 беба, као и да је у последњих 40 година нестало око 10.000 новорођенчади.

Где одлазе и каква је судбина нестале деце?

У строго контролисаном медијском дискурсу у Србији који обавља задатак форматизације и логистике перцепције српске популације, у контексту нестанка деце, никада се не открива позадина застрашујућих размера злочина над децом – отмице, продајни ланци, ритуална педофилија и ритуална жртвовања деце – који врхуне у „цивилизованој Европи“ и САД – на Западу који успоставља сатанистичку агенду као доминантну, владајућу и свеодређујућу у глобалном поретку. Тако је у време заглушујуће медијске халабуке у којој је пласиран крајње сумњив наратив поводом нестанка и „убиства“ девојчице Тијане Јурић, у медијима потпуно изостала анализа глобалног феномена какав је трговина децом, у чијој реализацији учествује читав естаблишмент Запада, владе, црква, крунисане главе, елита, судови, полиција, војска и медији чока је агенда обавезујућа и за земље под њиховом контролом.

Саговорник Печата Кевин Анет, је поред Дејвида Ајка који је разоткрио педофилски ланац у Британији анализирајући карике које су омогућиле да „многи од милиона деце која нестану сваке године, заврше на сатанистичким жртвеницима богатих и славних, док је цео свет под контролом тајних друштава и Илумината претворен у ноћну мору која сеје ужас и страх“, најзаслужнији за разоткривање праве позадине и размера овог стравичног злочина који се некажњено одвија стотинама година. Кевин Анет, кандидат за Нобелову награду за мир 2013, иницирао је и помогао у успостављању институционалног правног основа за процесуирање најодговорнијих у овом мрачном послу – мреже ITCCS судова, састављене тренутно од представника из 21 земље који су предузели опсежну истрагу о глобалној трговини децом и њеним жртвама, како би се кривично гонили и казнили најодговорнији.

kevin-annett n

Господине Анет када сте започели своју активност разобличавања најодговорнијих у ланцу трговине и ритуалних жртвовања деце?

Све је почело 1992. када сам као протестантски свештеник добио намештење на Западној обали Канаде у Уједињеној Цркви „St. Andrew’s United Church“, у Порт Албернију. Тада је отпочео мој рад са урођеничким народом у мојој заједници, и тада сам почео да добијам информације и директно сагледавам шта је прави узрок високог процента зависности од дроге, високе стопе самоубиства и насиља у породици међу урођеничком популацијом, откривши да је то директна последица живота у црквеним школским интернатима за Индијанце у које су деца одвођена након отимања од родитеља.

О злочинима према индијанској популацији у Канади сведочи моја књига: „Више није скривен: Геноцид у Канади, прошлост и садашњост“ (Hidden No Longer: Genocide in Canada, Past and Present) као и мој филм „Непокајници“, снимљен 2006. у коме индијански урођеници сведоче о годишњој стопи смртности од 50% деце која су похађала католичке и англиканске школе за Индијанце, као и организованом нестанку, тортури, експлоатацији и убиствима жена и деце на западној обали Канаде. Ради се о обимној документацији која говори застрашујућим језиком чињеница о силовањима, содомизацији, дављењу, изгладњивањима до смрти, закопавањима тек рођених живих беба које су биле резултат силовања, медицинским експериментима, смрти електрошоковима, смрскавањима лобања, заражавањем бацилом туберкулозе… од чега је страдало преко 50.000 деце у школама St. Michael’s Indian School у заливу Алберт (Alert Bay, British Columbia), Купер (Kuper Island Indian School), Ахоусат (Ahousat Indian School).

...

Истраживање злочина над урођеницима у Канади и организована завера ћутања и прогона оних који се баве истраживањем ових застрашујућих показатеља природе западне цивилизације, захтевало је проналажење правног основа који би институционализовао вапај за правдом. Захваљујући вашим напорима, широм Запада се успоставља мрежа Међународних трибунала за злочине Цркве и државе (ITCCS). Где је успостављен први суд ове врсте и на којим правним основама почивају ови судови?

Први Трибунал за злочине Цркве и државе (ITCCS) успостављен је у Ирској 2010. Две године касније овај суд је окупио велики број пензионисаних судија и адвоката у Европи како би се формирао Међународни суд правде заснован на природном праву (The International Common Law Court of Justice (ICLCJ). Оснивачка Повеља Међународног суда правде заснованог на општем (обичајном) праву, усвојена 1.септембра 2012. указује да је (ICLCJ) први суд у историји основан како би донео пресуде против институција Ватикана и Енглеске Круне. По природном праву грађани имају право да оснивају своје судове и воде истражне поступке, уколико постојећи судови то не раде или уколико саучествују у прикривању злочина – какав је случај са заташкавањем ових злочина над децом. Оснивачка Сврха ITCCS јесте да обједини преживеле у геноциду и мучењима деце, и да формира снажан политички, духовни и правни покрет за укидање Ватикана и влада одговорних за историјске и текуће злочине против деце и човечности.

Оригинална ITCCS федерација састављена је од судова из Ирске, Енглеске, САД, Канаде и Италије, укључујући и организације: „Заборављене жртве (Антрим, Ирска), „Пријатељи и рођаци несталих“ (Канада), и „Уједињени против црквеног Терора“ (САД). До септембра 2013, ITCCS се проширио на двадесет шест земаља и преко педесет повезаних група. Целокупан рад суда преводи се на тринаест језика. Филијале суда укључују и организације преживелих у ритуалним жртвовањима и породичним злоупотребама: „SMART“ из САД, и Rete L’Abuso из Савоне, Италија.

kraljica-kruna-velika-britanija

Прво суђење Међународног суда правде заснованог на природном праву (ICLCJ) које је почело у Бриселу 6. новембра 2012, бавило се геноцидом над урођеничком децом у Канади од стране Ватикана, Енглеске Круне и других странака. Како је гласила пресуда и како је текао судски процес?

Радило се о оптужници за злочине геноцида подигнутој против канадске владе, уједињене католичке и англиканске цркве у Канади, цркве у Риму и Лондонске цркве. Коначном пресудом од 25. фебруара 2013, која једногласно донета, Суд и његових педесет и осам грађана поротника под заклетвом, осудили су тридесет оптужених за извршење или прикривање овог геноцида. Међу оптуженима су били тадашњи папа Бенедикт, Јозеф Рацингер; бивши кардинал Тарцисио Бертоне, Елизабета II од Виндзора (Краљица Британије), и канадски премијер Стивен Харпер.

Након исцрпне презентације доказа злочина цркве и државе у Канади, као и одбијања од стране оптужених да одговоре или оповргну доказе, што има велику правну тежину, сви оптужени су проглашени кривим за кривично удруживање и геноцид, и осуђени су у одсуству на 25 година затвора и конфискацију целокупног богатстава и имовине, поседа и институција. Грађани су издали налоге за хапшење, а 4. августа 2013, Ватикан и Енглеска Круна проглашени су за транснационалне криминалне институције према међународном праву, и по закону дерогирани. Сви докази су представљени на сајту iclcj.com и доступни јавности.

Оптужени су осуђени, дакле, по два основа: За извршење или прикривање злочина против човечности и учествовање у криминалној завери за његово спровођење. Енглеска краљица je осуђена не само због њене водеће позиције над црквом и канадском владом, који су починили ове ужасне злочине, већ је она, по сведочењу два сведока, лично киднаповала десеторо деце из Mohawk Institute – интернатске школе у Канади, током посете овој школи 1964. Повела их је на пикник на језеро и нико их никада више није видео. William Coombes, сведок овог догађаја убијен је у фебруару 2011, али Трибунал располаже видео записом његовог сведочења. Mohawk Institute је основала Англиканска Црква Енглеске 1832. како би затворила и уништила генерације деце Мохавк народа. Ова прва индијанска интернатска школа у Канади трајала је до 1970, и, као и у већини интернатских школа, више од половине позатваране деце никада се није вратило кућама. Многа од њих сахрањена су у близини школе.

Током овог судског процеса папа Бенедикт је поднео оставку. Водећи кардинал Тарцисио Бертоне је такође поднео оставку и још двојица процесуираних ватиканских званичника су урадила то исто. Овим чином, они су признали своју кривицу.

papapentagram

Процеси којима се суд сада бави у вези су са „Деветим кругом ритуалног жртвовања“. Шта је „Девети круг“, када је овај култ установљен и ко чини мрежу „Деветог круга“? Шта повезује убиства деце у Енглеској, Ирској и Белгији? Шта се дешава током ритуала и колико је сведока сведочило до сада на Трибуналу по овом питању?

Жртвени култ „Девети круг“, стар је најмање две стотине година. Суд је покренуо историјски процес за злочине трговине децом и култних ритуалних убистава. Поведена су два судска поступка против садашњег папе Франциса. Током другог заседања Суда (ICLCJ) у Бриселу, одржаном 17.августа 2014. пет судија и 27 чланова пороте из шест земаља укључујући САД, разматрали су доказе о нестанку преко 50.000 деце у Канади, САД, Аргентини и Европи која су била жртве Деветог круга ритуалног жртвовања деце. Током заседања, главни тужилац Трибунала представио је документ Католичког језуитског реда под називом “Magisterial Privilege” датиран на 25. децембар 1967. у коме се каже да је сваки нови Папа дужан да учествује у Деветом кругу сатанских ритуалних жртвовања живорођене деце, укључујући и пијење њихове крви. Документ је написан на латинском језику, прибављен је из тајних ватиканских архива и јасно указује на то да су језуити вековима имали утврђен план да ритуално убијају киднаповану новорођенчад и потом пију њихову крв. План потиче од идеје о стицању спиритуалних моћи испијањем крви невиних, што је требало да осигура политичку стабилност папства у Риму. Почевши од 1773, овај план се спроводи од стране Римокатоличке цркве, језуита, сваког папе и кандидата за папу који, да би постао папа, мора да буде део ових жртвених ритуалних права, која укључују силовања, тортуру и убиство новорођене деце и адолесцената. Имамо сада пет сведока, једног американца и четири европљанина који су били део ових сатанских ритуалних жртвовања – који су као деца одгајани у католичким, сатанистичким породицама. Девети круг се редовно одржава свакога месеца, обично за време пуног Месеца. Ритуали се обављају у земљама у којима уживају велику заштиту и у којима католичка црква има велику моћ какве су Холандија, Белгија и Ирска. У Канади се одржавају у подземним одајама највеће католичке катедрале Мари Рејндумон (Marie-Reine-du-Monde) у Монтреалу.

Крајем прошле недеље на сајту ITCCS постављено је сведочење Ан Мари Ван Блијенбур, која сведочи о начину на који се ритуална пракса жртвовања деце спроводи у чему учествују и европске краљевске породице и друге „елите“ укључујући Џорџа Сороша.

Супруг Ан Мари Ван Блијенбург је члан Дранђете (Ndrangheta), италијанске мафије која снабдева децом и адолесцентима чланове култа „Деветог круга ритуалних жртвовања“ које укључују и забаве лова на децу у којима учествују богати: чланови краљевских породица, политичари, и водећи католички кардинали и папе. Ан Мари је двадесет година провела у браку са Кисом ван Корларом (Kees van Korlaar) који је заједно са тројицом своје браће формирао криминалну организацију познату као „Octopus Syndicate“ – што је заправо холандски сленг за Дранђету – италијанску мафију, једног од највећих трговаца оружјем у свету, која се бави и трговином деце и људима, за коју су радили од 1960. до данас, и према сведочењу Ан Мари, чији транскрипт можете у целини прочитати на нашем сајту, по наређењу холандске краљице Беатрикс, „Octopus Syndicate“ је организовао убиства, тортуру, силовања и убијања деце. Назив: „Октопод“ сугерише да су његови пипци свуда: у влади, војсци, полицији, правосуђу.

Према сведочењу Ан Мари, правнице по професији, деца се за ове ритуале у највећем броју прибављају из поправних домова за малолетнике у Холандији, дрогирају и постављају на олтар. Сви учесници култа у обавези су да злостављају и силују децу што укључује и одсецање делова њихових тела. Након тога се деца убијају, најчешће неким од ритуалних ножева за жртвовање. Тело се сече на комаде и у неким ситуацијама конзумира. Дакле, канибализам је део ових ритуала као и испијање крви деце. Чланови ритуала који не желе да учествују у томе, убијају се на лицу места, тако да култ служи и као тест провере лојалности чланова култа и како не би причали о овим стварима. Дранђента доводи и политичаре и остале високе званичнике како би их потом уцењивали. На овај начин Дранђета обезбеђује контролу политичара и богатих људи у Европи.

Ан Мари је током јуна дала четири независна сведочења пред Судом. Она је неколико пута била присутна на локацијама на којима су се ова убиства одигравала, два пута у кући у холандском граду Зволе, као и у шуми у околини Брисела. Међу личностима које је Ан Мари препознала као учеснике у овим ритуалима су Принц Јохан Фриско (Johann Frisco), његова супруга Мејбел Вејс Смит (Mabel Wisse Smit), његов психијатар Димон (Guus Pareau Dumont), белгијски краљ Алберт, мултимилајрдер Џорџ Сорош, Хер Донер (Herr Donner) бивши министар правосуђа, Ернест Хирш Бејлин (Ernst Hirsch Ballin) бивши Министар правде, министар унутрашњих послова, члан парламента и Сената, професор права на Амстердамском универзитету и универзитету Тибург; Ван Ден Емстер који је годинама био шеф свим судијама у Холандији, Дик Берлијн (Dick Berlijn) бивши начелник одбране холандске армије, Карла Ерадус председница Амстердамског суда (The Amsterdam court); Марк Рут холандски премијер… Њено мишљење је да ови ритуали служе за уцењивање привучених учесника као и како би се окупила педофилска „елита“ Европе која регуларно учествује у ритуалним силовањима и убијањима деце.

Регуларно се приређују и забаве лова у којима се деца скидају гола и одводе у шуме у околини Брисела. Ан Мари у свом сведочењу каже да је била очевидац да су „уловљеним дечацима“ одсецани пениси као ловачки трофеји. То су ствари које се перманентно одигравају у нашем времену у коме водимо овај интервју. Сведочење Ан Мари показује да су ове активности веома добро организоване. У време када су деца ловљена и убијана у шумама у околини Брисела, шума је била окружена белгијском војском, што потврђује да су влада и белгијска краљевска породица директно укључени у овај злочин.

soros

Да ли Џорџ Сорош кога називају и „краљем Источне Европе“, регуларно учествује у овим ритуалима?

Немамо податке о томе. Према сведочењу Ан Мари, Сорош је пријатељ Мејбел, супруге другог сина краљице Беатрикс, принца Јохана Фрижоа, која га је довела на овај сатанистички пир. Принц Јохан Фрижо умро је у болници прошле године и ми верујемо да је био убијен, како би га спречили да говори о овим стварима које су почеле да излазе на видело. Фрижо је по сведочењу Ан Мари, био ментално поремећени ноторни педофил, чија је потребе плаћала његова мајка, краљица Беатрикс.

Према сведочењу Ан Мари и осталих сведока, Малтешки витезови, чланови тајног католичког реда коме припадају сви водећи политичари у Европи, део су култа „Деветог круга“ жртвовања. Међу осталим личностима које је Ан Мари споменула као регуларне учеснике је и принц Бернхард, оснивач групе Билдерберг.

Пред Судом у Бриселу покренут је и процес против садашњег Папе Франциса за злочине трговине децом и учествовања у ритуалним убиствима Деветог круга жртвовања.

Вођена су два процеса против Хорхе Бергаглиоа, садашњег Папе Франциса; Џастина Велбија, Кантерберијског надбискупа који се налази, заједно са краљицом на челу Енглеске цркве, и Адолфа Пешона, главнокомандујећг генерала у реду Језуита. Сва тројица су проглашена кривим по овим тачкама оптужнице на основу докумената и сведочења људи који су их идентификовали као учеснике у овим ритуалима. Докази представљени суду, показују и да је холандска краљевска породица која се током Другог светског рата налазила у Канади у условима окупације Холандије од стране нациста, учествовала у ритуалним убиствима и силовањима у склопу „Деветог круга жртвовања“ који су се одржавали у Интернатској индијанској школи Mohawk Institute.

ITCCS и његови судови организовали су истрагу поводом покушаја кардинала Шона Брејдија да заташка масовно ритуално жртвовање новорођених беба у католичком дому у Чуаму у Ирској. Остаци тела преко 800 беба откривени су пре неколико месеци у цистерни повезаној са католичким домом. До каквих је закључака Суд дошао?

Случај у Чуаму у Ирској, доспео је у медије током последња три месеца, откако су пронађене кости 800 новорођених беба у цистерни, повезаној са католичким сиротиштем. Католичка црква у Ирској има дугу традицију смештања неудатих девојака које би остајале у другом стању у специјалне домове – заправо фабрике у којима су радиле до краја живота. Одмах по рођењу одузимали би им децу и продавали их на црном тржишту за велике своте новца. Ова деца су продавана и за потребе ритуалних жртвовања, Један је наш извор информација, припадник полиције у Даблину, омогућио нам је да сазнамо да су костури беба подвргнути форензичкој анализи која је показала да су тела била раскомадана и обезглављена, као и да су на њима присутни и остали знаци који говоре да се радило у ритуалним убиствима. Кардинал Шон Брејди, који је поднео оставку 9.септембра, учествовао је у заташкавању доказа: подмићивао је политичаре и вршио притисак на полицију да не истражује овај случај. Докази до којих је дошао ITCCS у Ирској показују да је Шон Брејди 1970-тих, приморавао малолетне жртве силовања од стране католичких свештеника да потписују изјаве у којима су порицали да се та ствар одиграла.

Какво је званично објашњење овог случаја?

Званичници кажу да је нејасно шта се догодило, да истражују и да ће деци подићи споменик. Исто то су урадили и у Канади. Никада нису коментарисали своје злочине, већ су само радили на томе да их заташкају.

Треба ли да било кога изненади изјава католичког надбискупа Роберта Карлсона, оптуженог за саучесништво у трговини децом које су спроводили свештеници у његовој дијацези у Минеаполису почевши од 1980-их, који је пре неколико месеци рекао на суду да „није био свестан да је силовање злочин“?

Карлсонова изјава да није знао да је силовање деце злочин не би требало да никога изненади. Политика католичке цркве карактерише силовање – не као злочин већ као грех за који се може добити опроштај и тако га можете изнова понављати. Ради се о менталитету ових људи који верују да није злочин повређивати децу. Не ради се ни о каквом изузетку, већ о начину на који ови људи мисле. Први католички свештеник који је пре две године осуђен на затворску казну и затворен, био је филаделфијски бискуп Вилијам Лин – оптужен да је штитио и прикривао силоватеље деце. Но, он је пуштен након шест месеци и суд је одбио да именује Папу као неког ко одобрава овакву политику. Влада САД је заштитила Ватикан, но Судови општег права су доказали да су они најодговорнији за ове злочине.

На Суду је 15.септембра почела истрага активности и улоге великих корпорација у трговини децом и обављању сатанистичких обредних ритуала у њиховим седиштима. Које корпорације су до сада оптужене? Да ли су и оне чланице култа „Девети круг жртвовања“?

Суд ће истраживати деловање и улогу корпорација Каргил, Синклер, (Sinclair Oil), HSBC, Cameco Uranium као и криминалну групу познату као Ndrangheta. Сан Вели у Ајдахоу током одржавања великог годишњег филмског фестивала збирно је место за трговце децом из читавог света и ту се реализују главни „пословни“ договори око овог, једног од најуноснијих „бизниса“ на чијем тржишту се тек рођена беба продаје по цени од 20.000 евра. Наши извори, посебно из САД који су одгајани у породицама сатаниста сведоче да се у седиштима ових корпорација редовно практикују сатанистички ритуали. Један од наших извора, жена која живи у Њујорку сведочила је да је била одведена у Каргил, највећу компанију за производњу хране у САД и једну од највећих компанија у свету, где је присуствовала ритуалним обредима силовања и жртвовања деце у подземним просторијама корпоративног седишта у близини Минеаполиса у Минесоти у којима су учествовали највише позиционирани службеници корпорације. Она је такође сведочила да неке од највећих банака, попут ЈП Моргана, HSBC, Банке Америке перу новац за Драђенту и картеле који се баве трговином дрогом широм света. Половина новца од трговине дрогом улаже се у трговину људима тако да трговина дрогом и људима „иду руку под руку“ при чему постоји директна веза између ових корпорација и „Деветог круга жртвовања“.

Тимови ITCCS судова за директну акцију веома успешно су спречили одржавање ритуала „Деветог круга жртвовања“ планираног за 15.септембар у католичким црквама у Монтералу.

Радило се о операцији коју смо предузели ујутру, 15.августа. Група од шест тренираних, специјално обучених припадника службе обезбеђења из Европе, мотрила је на кућу у Утремонту, богаташком кварту у Монтреалу, у којој је у поноћ било предвиђено одржавање овог ритуала. Они су ухапсили двоје људи: старију жену која је признала да је планирано одржавање ритуала и одвела их је у просторију испод подрума у којој се налазио олтар на коме су биле мрље од крви чије су узорке узели за анализу, дечија одећа, порнографски материјали и различита средства која се користе за тортуру и убијање. Тим је радио у сарадњи са одређеним елементима полиције у Монтреалу, који су омогућили да се акција изведе. Сви докази– крв, делови одеће и снимљене изјаве учесника култа Деветог круга жртвовања – послати су у ITCCS као доказни материјал за следеће заседање Сталне комисије Суда која ће се бавити злочинима трговине децом и ритуалног жртвовања.

Истраживања ITCCS који отвара центре широм света и сада броји преко 800 људи, унели су панику у редовима „елите“ свесне да се коцкице полако склапају у мозаик у чијем је центру Круна Енглеске, што је представљало главни разлог за забрану вашег уласка у Ирску како би учествовали у истрази Трибунала о ритуалном убиству 800 беба у Чуаму.

Британска Круна издала је средином прошлог месеца Влади Ирске налог за моје хапшење и транспорт у „специјални административни затвор“ чим пређем границу, тако да сам био принуђен да избегнем сва путовања у Ирску и сваку земљу под такозваном „круном Енглеске“ као и да предузмем додатне безбедносне мере које је наложило бриселско седиште Трибунала за опште право.

Наравно, они нас не остављају на миру. Централна команда ITCCS у Бриселу издала је 15.септембра специјално саопштење да се истурени играчи Суда чији је идентитет познат, суочавају са новим претњама и нападима након објављивања сведочења Ан Мари ван Блијенбург, које је говорило о жртвеној ритуалној пракси краљевских породица и „елите“. Два истраживача у Белгији су одведена у полицију без налога и задржани два дана како би открили идентитет службеника суда. 13.септембра умало нисам погинуо у свом аутомобилу на аутопуту у Британској Колумбији, након што су отказале кочнице. Но, ови напади су најбољи доказ успеха које постижемо разоткривајући убице деце који се налазе на највишим позицијама. Надам се да ћу средином октобра бити у прилици да посетим и Србију у којој бих одржао предавање и приказао филм „Непокајници“ и покренуо иницијативу за оснивање огранка ITCCS суда. Има неколико битних разлога за оснивање огранка овог суда у Србији. Један од најбитнијих је процесуирање одговорних за усташке злочине почињене на територији НДХ. Други разлог је разоткривање најодговорнијих за нестанак деце у Србији. Трећи процесуирање одговорних за промену свести, пропаганду и контролу ума која се, како сте ми рекли, континуирано и неометано спроводи над вашим народом.

Извор: ПЕЧАТ-разговарала Биљана Ђоровић, за ФБР приредила Биљана Диковић

 

Бивши директор НАТО одсека за безбедност:
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА ЗАИСТА КРАДЕ ДЕЦУ, СИЛУЈЕ, РИТУАЛНО УБИЈА! (Интервју)

Проблем је у томе што су у Великој Британији социјална служба, лекари, учитељи по школама, полиција, адвокати, болнице, педијатри, психијатри, хемијске лабораторије, ланчано повезани, а на самом врху ову ритуалне пирамиде седи енглеска краљица која је педофил као и сви водећи функционери у Великој Британији. И то је велика ЈАВНА ТАЈНА.

После текста објављеног на хрватском порталу Дневно.хр, а који је пренео СРБски ФБРепортер: Европска страхота: МЕДИЈИ ЗАШТО ЋУТИТЕ? Ово нико не преноси – УН јавно упозорио масонску Велику Британију да престане ритуално силовати, убијати и комадати децу! ( на ту тему на СРБском ФБРепортеру прочитајте још и текст УН упозоравају Британију због жртвовања деце у вуду обредима, и педофилског сексуалног туризма) редакцији Дневно.хр јавио се господин Најџел Купер (Nigel Cooper) који је испричао да Велика Британија преко 90 година краде децу, не само из Африке како су то упозориле УН, него и од самих Британаца.

Он је бивши НАТО директор одсека за безбедност, али и бивши радник Британске краљевске морнарице одликован са 13 медаља. Њему је Велика Британија одузела дете и крије га већ неколико година. Купер сматра да је његова девојчица отета када јој је било осам година, можда и убијена, но сада, после толике борбе потпуно му је свеједно – жели своју кћерку назад – живу или мртву. Као разлог социјална служба Велике Британије навела је да је господин Купер престар да би одгајао дете, јер је девојчицу Бејли Кејт (Bailie Kate) добио са 40 година.

Мајка девојчице је наркоманка и алкохоличарка и као таквој дете је одузето од стране власти Велике Британије и до сада задржано а да отац није био контактиран иако је он сасвим здрав и прилично добро ситуиран, па није било разлога да дете не живи са оцем. Како он сведочи – крађа деце у Великој Британији јавна је и позната ствар као и то да се деца ритуално злостављају, силују, тестирају на лекове, препродају. Његов случај један је у мору случајева присилног усвајања у Уједињеном Краљевству, где се деца отимају од здравих и способних родитеља и стављају у сиротишта на располагање властима, односно световним монструмима који у тој масонској империји жртвују децу за своје настраности и сатанистичка иживљавања.

С обзором на то да је господин Купер због својих високих пословних позиција доста упућен у мрачну демонизовану страну Велике Британије, као такав је изузетно опасан, а медији у свету игноришу његову застрашујућу причу и намерно заташкавају страхоте које се догађају у овој европској престоници демона. Господин Купер је са правоснажном пресудом белгијског суда дошао и у Хрватску где га је спремно примила загребачка инспекторица која иначе ради на оваквим случајевима. Али, после неколико дана добио је позив од њеног шефа да они ту не могу ништа иако би по закону морали поступати по међународној пресуди Европске уније.

Господину Куперу је редакција медија Дневно.хр поставила пар кратких питања…

kuper-sa-kejt

* Молим Вас представите се нашим читаоцима…

Моје рођено име је Најџел Чиз (Nigel Cheez), после преудаје мајке мења се моје презиме у Хендс (Hands), а кад сам се оженио бившом супругом са којом сам добио кћерку Бејли Кејт (Bailie Kate), по договору сам узео њено презиме, да решимо неприлике око одрастања.

У Краљевској британској морнарици провео сам 23 године одакле сам изашао са 13 медаља. После кратког времена позван сам у Белгију где сам радио за НАТО на позицији директора одсека за безбедност, седам година. После нестанка моје кћерке у Великој Британији кроз врата мог стана дословно проваљују НАТО званичници и након тога добијам отказ без икаквог објашњења. Морам напоменути како је тај упад на мој приватни посед апсолутно нелегалан јер за такву акцију они морају бити унутар НАТО базе.

Једини аргумент ми је путем телефонског разговора дала Ен Лонсвил (Anne Lonsvile), мој агент, која је рекла да сам добио отказ јер предузимам све како бих вратио украдену кћерку која је тада имала осам година. Сада живим у Загребу, а запретили су ми ако се вратим у Велику Британију да ћу завршити у затвору.

* Ви тврдите како Вам је Велика Британија украла кћерку. Како и када је нестало Ваше дете?

Гејл Купер (Gail Cooper), моја бивша жена, је ишла на празнике, као и много пута раније, само се овај пут није вратила. Завршила је у раљама Социјалне службе Велике Британије. Наравно, предузео сам све, и дошао до јавне белгијске пресуде у којој је првостепена и другостепена пресуда пресудила како је дете додељено мени. Након што Велику Британију тражим пресудом белгијског краља Алберта да ми врате дете наилазим на велики проблем игнорисања пресуде од стране Уједињеног краљевства.

* Добили сте јавну пресуду белгијског суда који од Велике Британије тражи хитно изручење кћери оцу. Зашто још увек нисте добили кћерку?

Зашто? То питање бих ја Вама и целом свету могао да поставим.

Након превода белгијске пресуде на енглески, белгијски судски извршитељ је био послат и плаћен да све достави Високом суду у Лондону, на ша су се Енглези оглушили, а како се упетљала социјална служба, кренуло је са нападима и оптужбама против мене.

Контактирали смо и господина Јана Јозепса (Iana Josepsha) који се преко 60 година бори за британску децу и покушава да спаси британске породице, али шта год покушали власти Велике Британије у потпуности су се огрешили о све законе света, игноришу јавну интернационалну пресуду према којој ми је дете требало бити враћено. Дете нисам видео три године и не знам шта је с њом.

* Кога сте све контактирали у потрази за кћерком? Нико се није огласио, да ли је то знак да је све намештено?

Боље питање би било кога нисам контактирао. Док сам још имао средстава, обилазио сам све могуће адвокате у Уједињеном Краљевству исто као и белгијске. Обратио сам се свим белгијским високим званичницима, па све до краља исто као и енглеским па све до краљице која је у ствари, на челу целокупног правног система.

„Force adoptions“, односно присилно усвојење се практикује десетинама година у Уједињеном Краљевству и наравно да је пуно тога намештено. Деца се краду већ 90 година и то је истина.

*Запретили су Вам да не смете да се вратите у Велику Британију, зашто?

Ако се вратим прете ми затвором, једино тако ме могу ућуткати, бацити у тамницу и заборавити.

Ако не одем у УК имам могућност да се брим  за своју кћерку.

* Повезани сте са хиљадама родитеља који пролазе исто (крађа детета од стране власти ВБ), и располажете са застрашујућим информацијама. Зашто Велика Британија отима децу и шта раде с њима?

У три године борбе наравно да сам се повезао и са другим родитељима, тачан број заиста не знам, али је пуно, пуно њих… Британаца или мешовитих бракова, којима је још лакше украсти дете док другог родитеља који није Британац, једноставно депортују.

Украдена деца коју су власти узеле поред здравих и способних родитеља искориштавају се за следеће:

1. педофилија

2. сатанистички ритуали

3. тестирања на разне вакцине

4. проституција

5. сексуално искористе па убију

6. новац, профит, итд…

 

Проблем је у томе што су у Великој Британији социјална служба, лекари, учитељи по школама, полиција, адвокати, болнице, педијатри, психијатри, хемијске лабораторије, ланчано повезани, а на самом врху ову ритуалне пирамиде седи енглеска краљица која је педофил као и сви водећи функционери у Великој Британији. И то је велика јавна тајна о којој се не говори због једне специфичности која се зове „GAGGING ORDER“, а по којој сви који су унутар система те пирамиде, и социјалне службе, морају да ћуте о свему што се догађа. То је алат да се ућуткају, а родитељима се прети доживотним затвором ако проговоре.

Мој случај је специфичан јер ја имам јавну пресуду белгијског Врховног суда и зато смем да говорим, али не смем да се вратим у УК јер ми такође прете затвором.

* Велика Британија пуна је педофила и ритуалних жртвовања. Рекли ст еми да све креће од енглеске краљице. Молим Вас објасните нашим читаоцима о чему се ради?

То није као пирамида, то јесте пирамида. Енглеска краљица је на челу, па премијер… и тако сви редом по хијерархијској лествици. Дакле, Породични закон је испод саме краљице и њеног ПРИВАТНОГ породичног суда, то је њен приватни суд, не знам да ли то знате?

Према истраживањима „Force adoption“, односно легална крађа деце започела је за време владавине њене мајке краљице Елизабете.

Веома је важно напоменути како се крађа деце, педофилија, ритуална и сатанска жртвовања, порно филмови са децом, тестирања деце, одвија преко 90 година, а цена једног детета у Великој Британији је око пет милиона фунти. За педофилију се узимају дечица старости 6 до 8 година ако што је била моја Бејли Кејт. 

* На својим високим пословним позицијама потписали сте уговор о тајности да ћете до краја живота ћутати о злочинима и тајнама којима сте присуствовали на својим радним позицијама. Рекли сте да Ваша сазнања могу изазвати Трећи светски рат. Сада сте спремни да говорите…

Током година, својим радом и позицијом, постао сам „Holder of Top Secret“. С поносом сам служио својој краљици, целој нацији и целом човечанству, све до момента бешћутног игнорисања енглеског правосуђа и крађе мог детета.

Напоменуо сам да сам 22,5 године био у Краљевској морнарици, после тога седам година у НАТО-у, нормално је да имам сазнања и спреман сам да проговорим, ако се не појави поштени, некорумпирани судац који је вољан да прихвати законску пресуду белгијског Врховног суда.

Ко је у стању да врати моју кћерку тај ће добити информације, небитно са које стране, јер срећан и сигуран живот моје кћерке је најважнији.

Господин Купер је потрази за својом кћерком „преврнуо брда и долине“. Он наглашава да се Велика Британија оглушила на све законе, на сва људска и дечија права, на све конвенције и сва међународна права, игноришући јавну пресуду белгијског Врховног суда. Они једноставно украду децу. Споменуо је и причу пријатеља којима су власти одузеле четворо деце, а последње неколико сати после рођења детета.

Питате се какав је разлог за то? Аргумент социјалне службе је тај да мајка има говорну ману и као таква није способна да одгаја децу. На хиљаде родитеља у Великој Британији пролазе исто и сви су присиљени да ћуте, јер кад једном дете уђе у тај систем, оно се не враћа него се искориштава за њихове настране и глобалне циљеве.

Како сведочи господин Купер, бивши шеф НАТО одсека за безбедност, на крају тог ланца седи енглеска краљица која је педофил, и као таква ствара своје залихе деце по сиротиштима, мучи их, препродаје, силује и жртвује. И што је најбитније од свега, то је у Великој Британији потпуно јавна тајна о којој сви говоре. Родитељи под претњом затвора и у страху за своју децу присиљени су да ћуте иако се већина од власти украдене деце никада не врати својим породицама. Они једноставно нестану унутар система.

Причу господина Најџела Купера, али и других жртава Велике Британије наставићемо да пратимо, а мрачне тајне о којима господин Купер много зна, тек ће изаћи на видело.

 

un-deca-1

ЕВРОПСКА СТРАХОТА: УН ЈАВНО УПОЗОРИЛИ ВЕЛИКУ БРИТАНИЈУ ДА ПРЕСТАНЕ ДА РИТУАЛНО СИЛУЈЕ, УБИЈА И КОМАДА ДЕЦУ! МЕДИЈИ ЗАШТО ЋУТИТЕ?

Мучко убијање, силовање и мучење деце пред нашим очима. А сви ћуте…

Преносимо шокантан текст истине о догађањима у „демократској Европи“ о којима се само ретки усуде да говоре.

Оно што је најпознатији британски новинар и како га називају теоретичар завера, Дејвид Ајк викао на сва звона још пре неколико година, данас је потпуна стварност.

Велика Британија као предводник светске масонске империје ритуално убија, силује и комада децу на њиховој територији.

Наравно, није то само Велика Британија но она је предводник и могли бисмо слободно рећи набављач деце за целу Европу. Сада је то потврдио и УН који је јавно опоменуо Велику Британију да престане с убијањем деце. Замислите као да је реч о казни за паркинг или неплаћеном рачуну. Они јавно пред целим светом упозоравају да се престане с ритуалним жртвовањем невине дечице али сви медији и даље игноришу ту страхоту. Управо ова, од mainstream медија игнорисана објава о европским страхотама доказ је да су медији у раљама те исте масонске империје која у овим ужасима не види ништа лоше. И док се бруји о ванземаљцима и демонизованим идиотаријама за заглупљивање маса, ове грозне упуте и извештаји УН-а остала су по страни.

Наиме, УН-ов одбор за права деце – CRC (United Nations Committee on the Rights of the Child) пре чак неколико месеци је послао влади Велике Британије дипломатску ноту у којој се захтева од ове европске земље да прекине ланац препродаје и отимачине деце која на крају заврше силована и раскомадана на њиховој територији.

Очекивало би да најбруталнија форма људског trafficking-а никако не би смела бити забележена на тлу Европе, а камоли на подручју једне од оснивача Европске Уније, но чини се да патократија данас има пуно већу улогу у најмоћнијим земљама света, те да се ритуална педофилија више не може скривати чак ни у оквиру политике и најважнијих медијских кућа.

Водитељ CRC-а и некадашња судија Врховног Суда Норвешке, Кристен Сандберг је јасно дала до знања шта мисли о најновијим извјештајима који компромитују Велику Британију до темеља:

- Забринути смо због чињенице отимачине на стотине деце из Африке, која се кријумчаре у Велику Британију, нарочито у Лондон, како би се подвргли разноразним религиозним ритуалима жртвовања.

Узнемиравајући извјештаји показују како се годишње на стотине деце из Африке отима како би се на подручју Велике Британије подвргло бестијалним мучењима, силовањима и вуду убиствима.

Без обзира на чињеницу о томе да су ове вести, у најмању руку застрашујуће, само је неколицина светских медија пренела извештај CRC-а док је британска национална телевизија још једном показала како ће урадити све што може да о истој теми не извести ни једне једине речи.

Сандбергова је такође навела делове извештаја у којима је евидентирано на хиљаде малолетне деце која су завршила у ширем делу Лондона као сексуално робље, док се за неке зна да су искориштени за snuff порнографске филмове у којима се деца прво силују, а након тога убијају.

CRC је директно поручила влади Велике Британије следеће:

- Појачајте напоре полицијских снага и снага државног тужилаштва које ће детектовати и онеспособити trafficking децом, не само за илегални рад и израбљивање, већ и за све сексуалне форме експлоатације, укључујући и те религијске ритуале жртвовања.

У извештају CRC-а стоји и овај узнемирујући део:

- Стално добијамо извештаје о држављанима Уједињеног Краљевства, од којих су неки осуђени педофили и криминалци, који се представљају као доброчинитељи и активисти за права деце, а који заправо путују по свету како би ефектно скупили своје малолетне сексуалне жртве.

Кристен Сандберг је на крају упутила отворен позив влади Велике Британије да што пре открије педофиле у својим редовима, те да их уз брзу идентификацију приведе у руке правде, те је затражила опширну истрагу не само за најновије случајеве, већ и за ствари које се догађају у задњих тридесет година.

Наравно да је и сам УН уплетен у ове ствари, а опште је познато да се преко УН-а те страхоте и одвијају. Сама чињеница да тек сада о томе проговарају само је доказ да се зло почело откривати па ко види види а ко не…

Али, упозорење УН-а уз изјештаје и коментаре Сандбергове апсолутан су доказ да су ритуална жртвовања, што за сотонске, масонске, црне мисе, што за демонизовану елиту која напросто ужива проливајући невину крв за Луцифера, што за све раширеније шаманске, у сржи опет демонске обреде, потпуна стварност о којој нико не говори.

Педофилски ланац у Великој Британији свима је познат, и он никада није довршен. На површину системски испливавају нова имена но већином много година након злочина или пак након смрти наводно откривених предатора. Јасно је да су људи који чине такве ствари дебело заштићени те да је је већина људи која то чини глобална и светска елита окупљена у масонској империји а коју очигледно штите сви медији и корпорације па чак и краљевска породица за коју се се већ дуго нагађа да је управо она предводница оваквих стравичних догађаја на европском тлу.

И док се с једне стране Европа представља као напредна демократска и толерантна земља, док се с једне стране легализује абортус односно убијање нерођених, еутаназија, убијање слабих и немоћних, геј-бракови који не стварају живот, и док се о томе на сва звона бруји као о људским правима, с друге стране та иста Европа сасвим јавно ритуално жртвује, мучки убија и силује на хиљаде деце годишње.

А неки се према речима Дејвида Ајка и хране њима и то све у част правом правцатом злу.

*за Дневно.хр аутор Зринка.К закључује:

Невероватно је како човек може бити слеп и све ово игнорисати. Но зато нам Бибилија у више наврата говори: „Ко има очи нека види, ко има уши нека слуша“. Бдите и будите будни јер управо ово сакаћење и проливање крви прелива се преко свих нас, држављана Европе саграђене на костима ритуално жртвоване дечице. У таквој Европи нас присиљавају да живимо? И ми, али и сви наши медији – још увек ћутимо…

Извор: dnevno.hr, ohchr.org,за ФБР приредила Биљана Диковић

***

У наставку званични извештај који потврђује да су тачни ови наводи из текста:

upozorenje-za-britance

Committee on the Rights of the Child holds sixty-sixth session in Geneva from 26 May to 13 June 2014

Committee on the Rights of the Child
BACKGROUND RELEASE

22 May 2014

Situation of Children’s Rights in India, Indonesia, Jordan, Kyrgyzstan, Saint Lucia and the United Kingdom to be Reviewed
 
The Committee on the Rights of the Child will meet at the Palais Wilson in Geneva from 26 May to 13 June 2014 to review the promotion and protection of children’s rights under the provisions of the Convention on the Rights of the Child and its two Optional Protocols in India, Indonesia, Jordan, Kyrgyzstan, Saint Lucia and the United Kingdom.

At the opening meeting, the Committee will adopt its agenda and programme of work.  During the session, the Committee, in addition to considering reports of States parties, will also discuss the organization of its future work and methods of work.

India is presenting its combined third to fourth periodic report CRC/C/IND/3-4 under the Convention, and the Committee’s concluding observations and recommendations on the second periodic report, considered in January 2004, can be found in CRC/C/15/Add.228. India is also presenting its initial reports under the Optional Protocol on the involvement of children in armed conflict CRC/OPAC/C/IND/1 and  the Optional Protocol on the sale of children child prostitution and child pornography CRC/C/OPSC/IND/1.

Indonesia is presenting its combined third to fourth periodic report under the ConventionCRC/C/IDN/3-4 and the Committee’s concluding observations and recommendations on the second periodic report, reviewed in January 2004, can be found in CRC/C/15/Add.223.

Jordan is presenting its combined fourth to fifth periodic report CRC/C/JOR/4-5 under the Convention, and the Committee’s concluding observations and recommendations on the third periodic report, considered in September 2006, can be found in CRC/C/JOR/CO/3. Jordan is also presenting its initial report under the Optional Protocol on the involvement of children in armed conflict CRC/C/OPAC/JOR/1, as well as its initial report under the Optional Protocol on the sale of children child prostitution and child pornographyCRC/C/OPSC/JOR/1.

Kyrgyzstan is presenting its combined third to fourth periodic report CRC/C/KGZ/3-4under the Convention, and the Committee’s concluding observations and recommendations on the second periodic report, considered in September 2004, can be found in CRC/C/15/Add.244.

Saint Lucia is presenting its combined second to fourth periodic report CRC/C/LCA/2-4, while the Committee’s concluding observations and recommendations on the initial report, considered in May 2005, can be found in CRC/C/15/Add.258.

The United Kingdom is presenting its initial report under the Optional Protocol on the sale of children child prostitution and child pornography, which can be found inCRC/C/OPSC/GBR/1.

Other documents relating to the Committee’s work can be found on the Committee’s webpage.

The Committee is a body of independent experts formed in 1991 to monitor the implementation of the Convention on the Rights of the Child by its States parties.  The Convention gives a comprehensive collection of children’s rights the force of international law.  The Committee also monitors implementation of two Optional Protocols to the Convention: the first on the involvement of children in armed conflict and the second on the sale of children, child prostitution and child pornography.  A third Optional Protocol on a Communications Procedure was adopted by the United Nations General Assembly on 19 December 2011.  It will allow individual children to submit complaints about specific violations of their human rights under the Convention and its first two Optional Protocols. The Protocol opened for signature on 28 February 2012 and entered into force on 14 April 2014, three months after the deposit of the 10th instrument of ratification or accession.

To date, 194 countries have ratified or acceded to the Convention, making it the most widely accepted international human rights instrument.  Only South Sudan has not signed it, while Somalia and the United States have signed, but not ratified it.  States parties to the Convention are expected to send representatives to the Committee to present reports on their efforts to implement children’s rights.  States must report initially two years after acceding to the Convention and then every five years. The Committee examines each report and addresses its concerns and recommendations to the State party in the form of “concluding observations and recommendations”.

The Convention on the Rights of the Child

The General Assembly adopted the Convention unanimously on 20 November 1989, 30 years after the adoption of the Declaration on the Rights of the Child.  The Convention renders States parties legally accountable for their actions towards children.  Work on drafting the Convention began in 1979 – the International Year of the Child – at the Commission on Human Rights.  The Convention was opened for signature on 26 January 1990.  That day, 61 countries signed it, a record first-day response. It entered into force just seven months later, on 2 September 1990.

Ratifying the Convention requires a review of national legislation to ensure it meets the provisions of the treaty.  The Convention, inter alia, stipulates that every child has the right to life, and that States shall ensure to the maximum extent possible the survival and development of the child; that every child has the right to a name and nationality from birth; and that the child’s best interests shall be a primary consideration when they are dealt with by courts, welfare institutions or administrative authorities.  The Convention recognizes the right of children to be heard.

States shall ensure that each child enjoys full rights without discrimination or distinction of any kind, and that children should not be separated from their parents, unless by competent authorities for their well-being.  States shall facilitate reunification of families by permitting travel into, or out of, their territories and protect children from physical or mental harm and neglect, including sexual abuse or exploitation.  Children with disabilities shall have the right to education, special treatment and care; primary education shall be free and compulsory and discipline in school should respect the child’s dignity; capital punishment or life imprisonment shall not be imposed for crimes committed before the age of 18; no child under 15 should take any part in hostilities and children exposed to armed conflict shall receive special protection.  Children of minority and indigenous populations shall freely enjoy their own cultures, religions and languages.

Optional Protocols

In May 2000, the General Assembly adopted the two Optional Protocols to the Convention on the Rights of the Child on the involvement of children in armed conflict and on the sale of children, child prostitution and child pornography.  The Optional Protocols entered into force in 2002.  Currently, 155 countries have ratified the Optional Protocol on the involvement of children in armed conflict; and 167 States have ratified the Optional Protocol on the sale of children, child prostitution and child pornography. A third Optional Protocol was adopted by the United Nations General Assembly on 19 December 2011.  It provides for a Communications Procedure to allow individual children to submit complaints regarding specific violations of their rights under the Convention and the first two Optional Protocols. To date, 10 States have ratified it: Albania, Bolivia, Costa Rica, Gabon, Germany, Montenegro, Portugal, Slovakia, Spain and Thailand.

Optional Protocol on the Sale of Children, Child Prostitution and Child Pornography

Although the Convention requires States parties to prohibit the sale of children, child prostitution and child pornography, this Optional Protocol extends the measures that States parties must undertake to protect children from these violations of their human rights.  The Optional Protocol not only defines the sale of children, child pornography and child prostitution, but also provides a non-exhaustive list of acts and activities which shall be criminalized by States parties.  This criminalization also includes attempts, complicity, or participation in such acts or activities.  The Optional Protocol sets out the bases for States parties to assert jurisdiction over actionable practices relating to the sale of children, child prostitution, and child pornography (including extra-territorial legislation) and to make provisions about extradition of alleged offenders.  Based on the principle of the best interests of the child, the Optional Protocol also sets forth provisions for protecting and assisting child victims during all stages of the criminal justice process.  Preventive measures, as well as redress, rehabilitation and recovery of child victims, are also covered.  For the implementation of all these provisions, the Optional Protocol asks for a close collaboration among States parties.

Optional Protocol on the Involvement of Children in Armed Conflict

The Optional Protocol establishes that no person under the age of 18 shall be subject to compulsory recruitment into regular armed forces, and imposes an obligation on States to raise the minimum age for voluntary recruitment to at least 16 years. Upon ratification of or accession to the Optional Protocol, countries must deposit a binding declaration stating their minimum age for voluntary recruitment and the safeguards in place to ensure that that recruitment is voluntary.  States Parties to the Protocol shall also ensure that members of their armed forces under 18 years of age do not take direct part in hostilities.  In addition, armed groups separate from the armed forces of a State should not, under any circumstances, recruit or use in hostilities persons under 18.  States parties are required to take all feasible measures to prevent the recruitment and use of children by any groups, including the criminalization of such practices.

Optional Protocol on a Communications Procedure

This new Optional Protocol empowers children to complain about specific violations of their human rights under the Convention and its first two optional protocols to an international body.  The Optional Protocol was transmitted by the Human Rights Council to the General Assembly in June 2011.  It establishes a procedure to bring complaints under the Convention similar to those that already exist for other core human rights treaties.  Upon receiving a complaint, the Committee will examine it to determine whether the Convention has been violated.  The Committee will guarantee that child-sensitive procedures and safeguards are put in place to prevent the manipulation of the child by those acting on his or her behalf under the Protocol.  While it is examining the complaint, the Committee may request the State to adopt interim measures to prevent possible irreparable damage to the child.  It may also request protection measures to prevent reprisals, including further human rights violations, ill-treatment or intimidation, for having submitted such complaints. If the Convention is found to have been violated, the Committee will make specific recommendations for action to the State responsible.  Under the Optional Protocol the Committee may now initiate inquiries into grave and systematic violations of the Convention and its first two Optional Protocols. The Optional Protocol also provides for an inter-state communications procedure. The Committee adopted the rules of procedure for this Optional Protocol (CRC/C/62/3) during its 62nd session.

The Protocol opened for signature on 28 February 2012 and entered into force on 14 April 2014, three months after the deposit of the tenth instrument of ratification.

Committee Membership

The Committee is made up of 18 Experts of high moral standing and recognized competence in the field of children’s rights. The following members, nominated by the States parties to serve in their personal capacity, have been elected or re-elected to the Committee: Amal Aldoseri (Bahrain); Aseil Al-Shehail (Saudi Arabia); Jorge Cardona Llorens (Spain); Sara de Jesus Oviedo Fierro (Ecuador); Bernard Gastaud (Monaco); Peter Guran (Slovakia); Maria Herczog (Hungary); Olga Khazova (Russian Federation); Hatem Kotrane (Tunisia); Gehad Madi (Egypt); Benyam Dawit Mezmur (Ethiopia); Yasmeen Muhamad Shariff (Malaysia); Wanderlino Nogueira Neto (Brazil); Maria Rita Parsi (Italy); Kirsten Sandberg (Norway); Hiranthi Wijemanne (Sri Lanka); and Renate Winter (Austria).  Agnes Akosua Aidoo (Ghana) resigned in October 2013 and the Government of Ghana has not replaced her yet.

Tentative Timetable for Consideration of Reports

Following is a tentative timetable for the consideration of reports from States parties to the Convention during this session:

Monday, 26 May

10 a.m.         Opening of the session and adoption of agenda
3 p.m.          Jordan fourth to fifth periodic report

Tuesday, 27 May

10 a.m.        Jordan (continued)

3 p.m.          Jordan – Optional Protocol on the Sale of Children, Child Prostitution and Child       Pornography and Optional Protocol on the Involvement of
Children in Armed Conflict

Wednesday, 28 May

10 a.m.        Kyrgyzstan third to fourth periodic report

3 p.m.          Kyrgyzstan (continued)

Thursday, 29 May

Holiday

Friday, 30 May

10 a.m.        United Kingdom – Optional Protocol on the Sale of Children, Child Prostitution and Child Pornography

3 p.m.          Closed meeting

Monday, 2 June

10 a.m.        Closed meeting

3 p.m.          India third to fourth periodic report

Tuesday, 3 June 

10 a.m.        India (continued)

3 p.m.          India – Optional Protocol on the Sale of Children, Child Prostitution and Child       Pornography and Optional Protocol on the Involvement of
Children in Armed Conflict

Wednesday, 4 June

10 a.m.        Closed meeting

3 p.m.          Closed meeting

Thursday, 5 June

10 a.m.        Indonesia third to fourth periodic report

3 p.m.          Indonesia (continued)

Friday, 6 June

10 a.m.         Saint Lucia second to fourth periodic report
3 p.m.           Saint Lucia (continued)

Monday, 9 June

Holiday

Tuesday, 10 June

10 a.m.         Closed meeting
3 p.m.           Closed meeting

Wednesday, 11 June

10 a.m.         Closed meeting
3 p.m.           Closed meeting

Thursday, 12 June

10 a.m.         Closed meeting
3 p.m.           Closed meeting

Friday, 13 June

10 a.m.         Closed meeting
3 p.m.           Public closing of session

_________

For use of the information media; not an official record

- See more at: http://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=14635&LangID=E#sthash.V9ztAK7N.dpuf