Татјана Грачова: Тајна победе (4)

Објављено 10 мај 2020

graceva1ТАТЈАНА ГРАЧОВА

ФОРМУЛА ПОБЕДЕ НАД ХАЗАРОКРАТИЈОМ

...Зауставити покренути механизам истребљења Русије може једино Руски народ ако се врати Богу и посебно - православно воинство у тесној вези са православним свештенством. Никада још у историји на Руском народу није лежала толика одговорност за своју судбину и практично судбину човечанства. Руском народу је нужно да преживи а зато је данас нужна у првом реду духовна победа: победа над нашим сопственим безверјем и малодушношћу, победа свих наших моралних сила над духовним натиском антисистема, невидљиве Хазарије. Антисистем се боји наше монолитности у Христу, она је немоћна против сваког дејства у чијем темељу лежи љубав. Њиховој сили у мржњи ми морамо супротставити нашу силу у љубави и тада, ако је са нама Бог – ко је против нас!...

 

 

Напомена уредника Саборника србско-руског: Поштовани читаоци, овим текстом завршавамо кратак излет у књигу Татјане Грачове "Када власт није од Бога" која је у Србији изашла из штампе 2010. године. Благослов епископа Далекоисточног Венијамина, Татјанина вера и знање, као и позиција коју доноси чин пуковника у Генералштабу Руске Војне Обавештајне службе, учинили су ову књигу и данас више него актуелном. Татјана је гледала у будућност и многе ствари које је предвидела одигравале су се пред нашим очима у протеклој деценији. У завршном тексту, који је и завршна глава књиге, Татјана даје злата вредне савете свим верујућим и указује на једини могући начин понашања верујућих православних људи. Гледање стотина видео снимака и интервјуа свакојаких "стручњака" само још више слуђују човека. Посебно вредан, злата вредан цитат треба запамтити и руководити се њиме: "Телевизор у кући – нема благодати у породици – позната је изрека православних стараца (сад се то исто може рећи и за интернет). Телевизор – то је преграда између родитеља и деце, преграда између старијих и млађих. Телевизор – то је моћно средство управљања и манипулисања масама. Неопходно је навикнути себе на одвајање од тога теледемона, који манипулише нашим сазнањем и који калибрише наше сазнање и живот у потрошачко ропство. Савремени медији су средство за раздробљавање саборности народа, за свесно усмерено гашење савести, оружје неистините или полуистините информације". Свако помињање речи Рус, Русија, руски у овом тексту, односи се и на речи Србин, Србија, србски - исти нам је непријатељ, исти нам је Спаситељ! По вери нашој даће нам се, ако истински верујемо и сав живот свој Христу Богу предамо, наша вера ће бити хиљаду пута јача од њиховог прљавог новца. Божије помоћи свима. Христос Воскресе!

Шта се са нама дешава?

А ето, ти изабери једно од двоје – или земаљско или небеско.

Преподобни Лаврентије Черниговски

...Ничега се не бојте, макар сви били против вас, јер Господ је са вама! Мати вам је Сама Царица Небесна, а по Њој ће све уредити!

Преподобни Серафим Саровски

И мада ће се име хришћанско посвуда чути и свуда ће бити видљиви храмови и црквени чинови, али све то видљиво је само спољње, унутра је истинско одступништво... Само се по себи разуме, да ако он (антихрист) произведе широко одступање од хришћанства, то ће са хришћанством узети и храмове.

Свети Теофан Затворник

Савремени човек превасходно живи информационим потребама, које утичу на њега и његово здравље не мање него потреба за храном. Ако користиш добру храну – здрав је организам. Ако употребиш отров, резултат је болест или смрт. Квалитетна информација – душа се радује или тугује. Злонамерна информација – отров за душу и ма како парадоксално изгледало, и за тело. Православни тврде да је свака лаж – грех, што значи и да је то отров за душу, за њено спасење. Карактеристика савремене демократије је у томе што ми грцамо у блату информативног отпада, који нас неумољиво прати и заузима све ћелије нашег мозга. Непрестано нас атакују са телевизором, мобилним телефоном, рекламама, интернетом, свемогућим средствима јавног информисања, бесплатним новинама, колегама и животним окружењем које реемитује сво то информативно ђубре. Наш мозак је невољно принућен на непрекидну огромну количину штетних и лажних информација.

Данашњи информациони продукт је усмерен да утиче на подсвест, управљање и манипулацију личности. Као правило, у сваку информацију је уложен одговарајући духовни елемент или продукти духа. Совјетски научни прилаз, који тврди да мозак и памћење имају својство брисања непотребних информација је лаж или дубока заблуда. Све што је користио наш мозак, остаје у нама. Зато код неоцрковљених специјалиста, који читав живот раде са великим обимом информација, пред крај живота почињу да се јављају психички проблеми и растројства. На данашњи дан читаво друштво се по невољи претвара у неумереног прождрљивца инфођубрета. Мозак се храни тим инфодуховима и прерађује их, дајући своје смеће, ширећи вирусе, загађујући све око себе.

Ради управљања савременим грађанским друштвом, хазарима је неопходно да управљају информативним токовима – претварајући све около у цифре, загађујући свуда около „човечански биоматеријал правилним доживљавањем стварности“, „правилном самоидентификацијом“. „Ко влада информацијом, тај влада ситуацијом“. Савремена држава постаје суперсавремени концентрациони логор, где се експерименти спроводе на нивоу индивидуалног и масовног сазнања са циљем апсолутног управљања и контроле.

У условима када је на мозак просечног човека усмерен незаустављив поток разноразних узајамно искључујућих дезинформација, људска реакција на унутрашње политичке и светске догађаје постаје хладна, цинична и равнодушна. Безбројни поток бројева и трака са новостима, исцрпљује доживљавање. Убијено је 10, 100, 1. 000, 100. 000,

1. 000. 000...Ирачана, јуче, данас, сутра... Мозак цинично гута ту информацију која не изазива противљење и не подстиче на унутрашњу мобилизацију снага и дејство. Оцифровљена путем медија жива душа Ирачанина, Србина и других, постаје виртуални губитак као у компјутерској игри, где са друге стране телевизијског монитора гину милиони. Али не само у компјутерским играма већ и у реалном животу, цинично се уништавају цели народи и државе. Међународно право, међународне организације, светска дипломатија и међународни форуми постали су ништа друго него добро изрежирана позоришна представа. Приватизују се читаве државе са њиховим суверенитетом и правом гласа у међународним пословима и организацијама. На фону апсолутне издаје од стране националних елита, повезаних са светском закулисом и тајним друштвима, - приватизују се судбине читавих народа, који се претварају у зомбије, експериментални зоолошки врт или живи серијал „истреби ближњега“ за глобалне финансијске предузимаче. Украјина и Грузија су жалосни примери, да не говоримо о Пољској и другим земљама Централно Источне Европе (ЦВЕ).1002440053

Чак и када би нам информација долазила и на други начин - „данас је убијено толико и толико Ирачана, геноцид народа у Ираку добија технолошко-размерни карактер и следи уништење руског народа“ - чак и у том случају реакција данашње већине би била млака... Руском народу, удаљеном од Цркве и насађеном на иглу неумерене потрошње, активно се привија вирус равнодушности – своја кошуља је ближа телу, можда ће пројурити. Зашто размишљати о лошем, јер данас је много боље. Знатан део руског народа је огрезао у пијанство, комфор и потрошачки менталитет. „Власт зна шта ради... наша улога је мала“ - тако почиње издаја. Пробудиће се, вероватно, када почну као бујицом, уносити у куће безбројне ковчеге и када лелек рођака истисне рок музику и сличне ритмове за навикла наслађивања.

Људи траће своју енергију пратећи политичке и друге дебате у медијима, коментаришући пешкиће-марионете на политичкој сцени, гледајући непрекинуте километарске тв-серијале. Информација постаје лишена садржаја и чињеница путем њеног огромног протока (рекламе, билборди, електронски медији, новине, нова средства манипулације). Навлачећи се на иглу политичких телешоуа, код велике већине становништва ствара се илузија да они схватају шта се догађа у земљи и да то схватање ствара услове да то становништво утиче на државне и друштвене послове. То што се данас догађа на руској телевизији није ништа друго него манипулација просечним јавним мњењем са циљем даљњег поробљавања становништва и његовог држања под сталном контролом.

Данашњи политичари нису изузетак – то су вештачко-технолошка створење идола-кумира историјских аналогија и друштвеног очекивања, које подразумева следовање, поштовање и поклоњење. Завирите у своје срце, видећете како је уз помоћ телевизора створен несумњиви идол-кумир који брине о вама. Данашњи политичари говоре на телевизији коју они контролишу, оно што ми желимо да чујемо, они моделирају спољноисторијске, психокултурне скелете онога што би, такви као ми, желели дочекати од Русије, они истражују историјска, културна, политичка очекивања и наде руског народа, стварајући телемит-химеру, иза које егзистира апсолутна супротност.

Ми живимо телевизором и њиме се хранимо. При телевизијском доживљају конкретног политичког персонала догађа се подсвесни доживљај лажног осећања сагласности и задовољства. Пратите своју реакцију за време телевизијских новости. ТВ сеанса вести – то је свакодневна ТВ хипноза усмерена на то да би сте ви себи рекли: „Да, ја верујему то што ви мени говорите“. Није случајно јуди Горбачову за распад Совјетског Савета био потребан Кашпировски, Глоба и К. Није случајно данашња руска телевизија поново посегнула за Кашпировским и ТВ оружјем масовног насамаривања и масовног намагарчивања и обрадама духова злобе, није случајно да и мозак и душу и масовно сазнање неуморно загађују психолошким, забавним, политичким шоу и телекомпанијама. Наш ТВ доживљај поново привикавају на потпуно поверење званичној верзији догађаја пред наступајући историјски покољ.cover

Живот политичара је привезан за медије који су под контролом хазара, тамо се они рађају и тамо умиру. Једног те истог политичара у току једне недеље могу помоћу телевизије направити анђелом а могу и демоном (посредством карактера излагања информацијског продукта, рејтинга, „гласа народа“ и слично). Слободни медији – то је велика лаж. Медији зависе од новца оних ко их је створио и ко их контролише. Данашња средства јавног информисања Руске Федерације раде против Руског народа и против Свете Русије, њених историјских вредности и њиховог оживљавања, против Руске Православне Цркве. Питање није у томе да се 24 часа врте на телевизији црквене службе. Питање се огледа у томе да информацијски продукти телевизије, радија, интернета и других медија у Русији, постану еталон моралности и духовног препорода руског и других братских народа, независно од тога што ће да урлају хазари о цензури и ауторитарности власти и простаклуку интереса Руског народа. Руски медији мора да постану авангарда духовне и културно-историјске мобилизације народа, оружје борбе са толерантношћу, екуменизмом, издајством. А да би то постали, они треба да буду или бар да стреме да буду истинољубиви.

У стварности се догађа потпуно заузимање времена (у току дана, недеље, месеца, године) за потребе информативних продуката конкретног човека. Постојећа машинерија манипулације масовним сазнањем калибрира изворе информација и дозира „правилан“ доживљај информација. Код конкретног човека, ако он није по-православни оцрковљен и не ограничава себе (не намеће себи информативни пост и уздржавање од примања информационог ђубрета), практично одсуствују шансе да се извуче из поља матрице вештачког доживљавања стварности.

Телевизор у кући – нема благодати у породици – позната је изрека православних стараца (сад се то исто може рећи и за интернет). Телевизор – то је преграда између родитеља и деце, преграда између старијих и млађих. Телевизор – то је моћно средство управљања и манипулисања масама. Неопходно је навикнути себе на одвајање од тога теледемона, који манипулише нашим сазнањем и који калибрише наше сазнање и живот у потрошачко ропство. Савремени медији су средство за раздробљавање саборности народа, за свесно усмерено гашење савести, оружје неистините или полуистините информације. Ништавни ће бити покушаји било какве анализе и проверавања чињеница, које могу бити појмљиве само појединим професионалцима или истраживачким групама.

Тако да, ако неко покуша себе да оправда да он гледа само новости – бави се самообмањивањем. За правилан доживљај и оцену проистеклога, није се обавезно окретати телевизору на коме је информација већ рафинисана и припремљена духовима за „правилну“ активацију у срцу. Она је штетна чак и професионалцима, уколико су неоцрковљени. Као што је већ речено, то је масовна телехипноза. Господ Бог ће дати свакоме по његовим потребама и неопходности, информацију ради доношења решења, чак и професионалцу.

Али шта да радимо да би престали бити робови? Као што смо већ говорили потрошачки информациони продукти током живота никада се не бришу, пошто имају још и духовну основу. То јест, ми сносимо директну одговорност за то какве књиге, новине, ми читамо, које филмове и ТВ емисије гледамо, са киме комуницирамо. Наше срце и мозак су испуњени живим духовима, које ми реемитујемо својем окружењу. Зато питање ко сам ја данас и имам ли ја нешто заједничко са тим што се десило пре 5-10-20-30 година уназад? - уопште није реторичко. Није реторички ни прекор од стране ближњих, да је он раније био срдачнији, пажљивији, осетљивији.

Човек није способан да се без Божије помоћи ослободи духова припојених информационим продуктима. Зато једино средство борбе са тим „акваријумом духова“ који живе у нашим срцима, јесте Руска Православна Црква.

Како се то дешава у стварности? Господ Бог је преко светих тајни Цркве, посебно преко исповести (тајна покајања) и преко причешћа (тајна евхаристије) очишћава човека од духова, страсти, греха, помисли и разних мистичких прљавштина, по Својој вољи чисти „аугијеве штале“ душе од злих духова-манипулатора. Што се чешће ми причешћујемо, тиме је слабија власт демонске матрице над човеком. Но, у том питању постоји и друга страна. По мери оцрковљености, наше ропско стање и наш вештачки двојник-компјутер у нашем срцу ће бити топљени као ледник, а доживљај стварности и сав свет око нас ће се кардинално променити, ми ћемо прозрети и схватити да смо били слепо оружје у рукама хазара.

Пробајте задати себи информацијски пост (самоограничење гледања ТВ новости и Интернета) да би се исчупали из матрице перцепције стварности. Желим искрено да кажем да то помаже и делује ако се односимо крајње озбиљно према своме унутрашњем стању. Изаћи изван граница информационе матрице, која нас вештачки чини доњим потрошачима информативног ђубрета и калибрише наш начин доживљавања, са циљем разоружавања, управљања и контроле – јесте довољно корисна и ефикасна пракса. Мора се знати због себе: шта је то жељена информација? Како побећи од постојеће свеупотребе информација? Како и каква информација утиче на ваша осећања? Ко су моји истомишљеници у том процесу? Ако се ви тихо не постарате да поставите себи та питања, ако не радите над собом, молите се и бавите информативном хигијеном, то ће онда ОНИ радити за вас са обрнутим - губитничким резултатом. (http://www.rusk.ru/autor.php?idau=11934)

Шта нам је чинити: позив ка војницима духа

Зато што постоји руски дух, који је руске војнике учинио непобедивим, руско оружје неодољивим, шта је то за дух који доноси победу тамо и тада, где и када је она изгледала незамислива и немогућа? Тај дух је сазнање онога што лично ти, управо ти и управо сада, у одговор за свој народ, за сву Русију, чија судбина сада зависи од тога како ћеш се ти понети: хоћеш ли поћи напред или ћеш одступити; има ли у теби храбрости или ће те савладати страх и тада ће ти твој сопствени живот изгледати теби дражим од живота свих тих који су били у Русији пре тебе и хоће ли бити Русије после тебе. Хоће ли домаћин руског народа бити одлучан и силан или роб у служби страних нових домаћина руске земље – све зависи од твог корака, од твог удара, од твоје воље. Руски дух је – када ти одговараш за Русију. Не због дужности и положаја него по духу своме. Тада стварно нећеш имати куда одступити, ти не можеш бежати али не можеш ни погинути – ти си дужан и ти си обавезан победити. Ето тада ће нестати страха и одступити смрт. Ето када се удесетостручују силе.

Говор Бориса Миронова у Хорошевском суду 28. јула 2009. године (http://www.russia-talk.com/rt/miron-7-28-9.html)

Данашњи положај руских патриота може се по аналогији упоредити са првим месецима Великог Отаџбинског рата – свима који хоће да живе и који не желе да се предају, неопходно је пробити се из окружења (често индивидуалног) ради сједињења са главним снагама. Главна снага постаје Руска Православна Црква – то је ковница руског духа, то је последња граница Свете Русије, у њој је спасење и учвршћење. У Цркви је Света Русија и заштита од информационог бомбардовања и манипулација, у Цркви се боре мреже и ланци страсти, који окивају нашу душу, срце и вољу. У Цркви се кује духовно оружје и учвршћује се дружина, витези духа. У Цркви ми обретајемо слободу и престајемо бити робови масонима, хазарима и њиховом електронско-психотроном оружју. У Цркви се преображава душа и препорађа дух ратнички. У Цркви је блиска по духу православна заједница и ти ниси сам.

Тражите свештенике патриоте и нека они постану ваше духовне вође. Црква Православна, храмови и манастири за нас су данас наша Запорошка Сеча, где се кује руски дух и израстају витезови духа. Може се релативно брзо научити пуцати и овладати тактиком вођења боја, али чистити своју душу од страсти и стећи истински руски дух за православног војника је тешка и временски дуг задатак Цркве Православне – то су двери ка спасењу у свет Свете Русије, у свет живих и мртвих, у земаљско чистилиште пред вечним животом – то је наша света обавеза. Наши демонски непријатељи (врачеви, магови, екстрасенси, масони) су јаки до тада док наша рука не ослаби на крсно знамење, а нога не прекорачује праг храма ради покајања и молитве. Наши непријатељи су јаки до тада док је у наша срца уњедрен издајник – двојни агент, који нас услужно предаје и разоружава сумњама и комфором.

Данас пред нама као никада стоји избор – Православље или смрт. Свети равноапостолни кнез Владимир, један од небеских покровитеља Свете Русије, заједно са својом дружином, изабрао је Православље. Сада је на нама избор – идоли глобализма и потрошачки менталитет су завладали Русијом, нашим породицама и децом, линија раздвајања већ иде у нашим срцима. Или ће вера наших дедова и прадедова у име спасења душе и вечног живота код нас и код наше деце тријумфовати, или ће доћи погибељ и јад још за земнога живота. Господ Бог нам је указао велику част да се родимо на територији Свете Русије и од нас и нашега жртвеног служења тражиће посебан рачун на страшноме суду. Жртвено служење рускога народа Богу и Светој Русији је неодељиво, посебно за православно воинство. Не схватајући ту узајамну везу, потчинивши себе демонским страстима, пијанству, среброљубљу, гордости, унинију, комфору, потрошачком менталитету, теле-игре-интернет манијама и слично – ми ћемо изгубити јединствени земаљски пут ка спасењу. Узалуд се трати руски дух и исчезава руска сила. Пипци закулисе већ су у сваком руском дому, снаге глобалног зла закулисних светских тајних друштава све увереније остварују своје злочиначке планове, не наилазећи на противљење руског православног воинства.

Појмити и одредити ниво катастрофе која се надвила, у условима дезинформацијске бујице, немогуће је само пуком логиком. Неопходан је постојан рад преко оцрковљења над добијеним одухотвореним благодатним разумом. Од чега почети? Натерати свој дух да ради.

Мора се увек памтити да духовни рад није беспосличење, него дејствовање и то најмоћније што постоји, моћније од сваког оружја, и најефикасније, ефикасније од сваке изоштрене стратегијске замисли.

Зашто људи толико тренирају плот и разум? Зато што је свакоме познато да, ако их не подстичеш на дејство, изнићи ће атрофија или нешто слично. А после и рушење здравља и смрт. А зашто се ми бојимо смрти плоти и гашења ума а не бојимо се најстрашнијег – погибије душе, која настаје неактивношћу духа, у пребивању душе у одвајању од Бога? Духовно делање даје набој делању физичком и умном. Он може бити или позитиван и стваралачки, ако смо ми са Христом или негативан и рушилачки, ако се људи нађу на супротној страни, на страни супостати.

Шта је то духовно делање? То је молитва, исповест, Причешће, живот по заповестима, борба са страстима, глупим навикама.

Нема никога осим тебе, ко би штитио Русију. Уради први корак, одмакни се од телевизора, отргни се од матице, прекорачи црквени праг и обрати се Господу Богу за помоћ.

Нама је неопходно издржати искушења времена и спасити себе, породицу, земљу. Семење истине може да се пробије само тамо где постоји одговарајуће тле. Неопходно је основну пажњу усредсредити на срце. Наше срце је бојно поље, на њега треба обратити посебну пажњу. Срце мора да се ослободи од страсти – мистичних гримаса. Сетимо се преподобног Серафима Саровског, који је говорио: „Стичи дух миран (спасисећеш се) и хиљаде око тебе ће се спасити“. Нама је неопходно не роптати, трпети, поштовати заповести. Посећујући на поклоничким путовањима света места, ми можемо укрепити свој дух, прикључивши се ка животу светих. Чистећи душу невидљивом благодаћу њихове вере.

Треба узети у обзир, да су новомученици XX века били рођени и васпитани у јединственој православној монархији, коју је возглављивао Помазаник Божији. Савремени православни, који су почели да се оцрковљују углавном последњих 20 година, изашли су из традиције два поколења атеистичке државе. Зато смо ми дупло немоћнији. И особито сада је неопходно лично подвижништво и пожртвованост у свакодневној молитви и што је могуће чешћем причешћивању, поклоничким путовањима и непрекидном раду на себи. У супротном ће наше срце постати издајник по својој духовној немоћи, када на улог буде стављено питање - или хлеб, али кроз чипизацију или перспектива смрти од глади. Спремност да се ради вере положи душа, спремност да се иде у нове ГУЛАГЕ и Соловке, спремност данас за мучеништво, а не на привидну жртву, „за пријатеље своје“ - то и јесте показатељ – јеси ли издајник или витез духа.

У данашње критично и драматично време за судбину народа и државе, нужно је пре свега објавити ванредно стање у духовном смислу и у духовном пространству наше државности. Ради нашег спасења и спасења земље нама је нужно духовно се оградити од антихристовог духа.

Ослонац око кога мора да се формирају све здраве снаге, треба да буде Руска Православна Црква. (http://www.rusk.ru/autor.php?idau=11934)

О томе како треба да протекне сабирање уједно, свих духовно здравих снага, какав треба да буде њихов програм дејствија, какве форме његове организације, на мој поглед треба да нам исприча доле наведени текст. Тај текст је до мене стигао случајно и ја чак и не знам његове ауторе, али сам им благодарна за веома својевремене мисли и предлоге.

Ево основних теза непознатих ми аутора.

„Колосално духовно-морално разлагање народа довело је до губитка потенцијала за делегирање у власт здравих народних снага, способних да га излече. Реч је о народном губитку идентитета, у чијој основи лежи православни поглед на свет.

Ћутке прихваћен систем вредности потрошачког менталитета и комфора, коју демонстрира свим својим начином живота већи део чиновништва, ствара од долазећих на власт структура младих људи, исту такву суштност. Једини излаз је постепено испирање створеног система вредности или тачније, његова замена људима који на делу исповедају православну веру. Можемо рећи другачије: израстање националне православне елите. Да ли је то могуће? Човеку је то немогуће. Богу је све могуће“.

Божија промисао рађања Русије огледа се у стварању јаке православне самодржавне државе, ослонца свештене државности у свету. Ако Русија, из разлога губитка вере њеног народа, не буде у стању да испуни своје предназначење као задрживача доласка антихристова, она ће поћи против Божије промисли и Божије воље. Као последицу тога, она ће изгубити благодат Његову и помоћ. А без тога ни она ни наш народ неће се спасити.

 

Главни ослонац у делу спасења је Руска Православна Црква. То је једина институција која никад није издала, није оставила и није прошла поред руског човека, који јој се обратио за помоћ.

Православна вера даје наду на спас и основ за оптимизам, чак и у тако трагично време за судбину света и Отаџбине.

При том, испитивање сведочи да међу представницима власти свих грана и нивоа, као и утицајних лица у другим сегментима руског друштва (политичке партије и покрети, бизнис, експертска друштва, медијске структуре, наука, медицина, образовање итд.) има људи за које је карактеристично да стреме исповедању православне вере. После приобретења првог религиозног искуства и сазнања да је неопходно да свој лични живот устроје на хришћанским вредностима, у човека коме је додељена пуномоћ власти, као правило изниче стремљење да означи исповедани му систем вредности пред својим службеним окружењем. Препрека на том путу оцрковљења јесте раздвајање тих људи на фону монолитности и организованости носилаца других група, у том смислу и користољубивих и антихришћанских интереса. Сматрамо да је за сваког представника власти, који покушава да стане на пут оцрковљења, природно стремљење да подели своје мисли као са братом у Христу, са човеком себи сличним, то јест добијеним ресурсом да утиче на судбине људи и одговорност пред Богом за дату власт.

Но најглавније је, да јединство тих мирјана, њихово општење у форми, на пример православног друштва или клуба ствара принципијелно нове могућности, које дозвољавају да се уведе систем делатности по оцрковљењу власти.

Кандидат за учешће у делатности друштва треба да схвати важност тог оцрковљења за себе. Он мора да схвати неопходност учешћа у светим Тајнама (исповест и причешће). Ако човек није пришао до поимања тога, да је даљњи духовни напредак без покајања и причешћа немогућ – све изложено горе он оцењује као одвајање од реалног животног расуђивања. Без стремљења ка живој вези са Црквом, без учешћа у литургији и Тајнама, без личне и заједничке молитве, постојање православног друштва је немогуће. Само постојање духовног живота, ниво његовог интензитета биће различито код сваког појединца, али у најминималнијем односу они морају да учествују. Код човека треба да буде јасно сазнање тога да је последња граница одбране на очувању руске државности, постало чување „Божијег народа“ - то је наличје у власти људи са духовним ослонцем, са истинском вером у Бога.

Циљ – тражити и гајити људе са таквим ослонцем, који би у духовном виду били чвршћи него што смо ми данас.

Основни правци делатности:

Тражење међу представницима власти лица којима се може и потребно је пружити подршку у поласку на пут православног обретења вере. Критеријум резултата – довести човека пред свештеника који би могао да му помогне да сазна шта је неопходно за исповест и причешће, да би му помогао да постане парохијан православног храма.

Тражење међу сталним парохијанима младих лица, који су овладали личними пословним квалитетима, ради пружања помоћи у службеној каријери у структурама власти.

Подршка преко чланова друштва у ресурсима лица која реализују пројекте, усмерене на духовно-морално оздрављење друштва.

Блокирање и разобличавање преко ресурса из друштва дејстава лица чији су пројекти усмерени на уништење руске државности, рушење православног идентитета и морала, обешчашћавање моралног разлагања народа, као и објављивање у јавности њихових дејстава.

Неопходно је да наставник друштва буде православни архијереј-патриота или искусни свештеник-патриота.

Треба отворити сајт друштва. То отвара цели спектар могућности.

Неопходно је успоставити везе са сличним друштвима у другим регионима Русије у интересу размене искустава и консолидације ресурса.

У раду друштва теба избегавати строго формализоване оквире планирања и рачунања.

Приоритетни пројекат на данашњи дан треба да буде „освајање“ информативног пространства, просто патриотски настројеним људима.

Треба предвидети организацију на територији субјекта федерације „разговорног“ радија, где би представници друштва могли говорити о себи. На попришту тог указаног „разговорног“ радија обезбедити консолидацију представника свих слојева, забринутих за духовно-моралнио стање друштва, који су способни и који желе да здраво озвуче своју позицију у ефиру.

Неопходно је остварити тражење варијанте ширења преко кабловске телевизије по територији области програма „Савез“ и „Спас“.

Сваки од чланова друштва води сопствену мисионарску делатност са конкретним представницима власти, лицима која имају утицај у друштву. Неопходно је назначити и у даљњем остварити пројекат оцрковљења представника војног слоја (ВП, МО, МУП).

Неопходно је молити се један за другог да би нас Господ учврстио у једнодушности и дао снагу и разумевање у достизању постављеног циља.

На тај начин главни проблем који данас стоји на дневном реду – јесте уједињење свих који размишљају о Отаџбини и о спасењу народних сила.

----

На данашњи дан либерал-хазари који су заузели власт не могу отворено покренути рат против Православља и открити се (подигнут шлем ) - још је јак руски официрски корпус чак и у реформисаном и окрњеном виду. Да ли смо ми спремни штитити нашу веру и Цркву, нашу цивилизацију и право да будемо Руси? Заштитити друге народе-сроднике, који су своју судбину поверили рускоме народу у јединственој империји?

Руске православне патриоте и официрство требало би да ураде гранични параметар-праг безбедности земље и опстанка руског народа: праг безопасности, праг скраћења Оружаних снага и официрског корпуса, праг нуклеарног разоружања у условима потпуног НАТО окружења и америчке ПРО (плус фактор Кине), праг нуклеарног уздржавања, праг демографске деградације руског народа, праг минимума стандарда, праг пореских намета и повећања цена, праг предаје суверенитета, праг оцифровљења и електронског контролисања становништва, праг сарадње са Западом и зависности од њега, праг финансијске зависности. После преласка таквог прага – свака власт у земљи постаје незаконита за руски народ. Официрство и Црква – то је реална аристократија Свете Русије. Они ће први стати иза Русије, а ако затреба – и главе на пањ ставити.

Један од основних задатака руског патриоте данас је - јачање и учвршћење Русије, свих државних институција власти, посебно одбрамбених структура. Не треба ништа измишљати. Треба као противтежу хазарском стварању „грађанског друштва“ учврстити државу и њене структуре (што је супротно плановима убачених агената-глобалиста) ради очувања целовитости Русије и обнове Руске православне империје. То је достижан и појмљив национални интерес за руски народ за многа покољења у будућности.

Небројене реформе у условима динамично надвијајућег рата – то је специјална операција непријатеља против одбрамбене способности Русије. Не сме се допустити да се под плаштом реформи и угодних пензија структуре силе у систему националне безбедности буду „умивене“ до бљеска сиромаштва кадровског састава. Хазари су покренули појачан и убрзан рад на чишћењу професионалаца из Оружаних Снага (ОС) и специјалних служби Русије. Неопходно је свим истинама и неистинама одржати се и остати у строју. Бити ван структура и покушавати да извана промениш систем – то је унапред изгубљена битка. Морају се спречити планови непријатеља да скрати ОС РФ на 200. 000 официрског састава. То је издаја Русије, то је у условима нарастајуће опасности глобалног рата против наше земље за њено тотално уништење – војни злочин, то је предаја без борбе Русије и њеног народа. На улици треба да се нађе 200. 000 руских патриота (не говорим о њиховим породицама) и биће изложени невиђеним проблемима животног устројства и промене животних навика. У почетку су хазари увели службу по уговору у ОС Русије а сада започињу бесконачни процес скраћења и дробљења руског војинства. Мора се сејати сумња, затезати процеси, задавати питања, појачати рад на објашњавању редовног састава армије и флоте, ојачати официрска саветовања.

То је нужно да би се преживело и издржало, пре свега духовно. Не сме се бити пасиван. Наша пасивност – победа њихове мреже и погибија наше деце и земље у недалекој перспективи. Не наседајте на провокације и конфликте, угодне пензије, не дајте да вас удаље из ОС и специјалних служби Русије. Они који ће доћи место вас биће слабији и беспомоћнији да не кажемо да ће бити издајници. Мора се поставити питање и ставити сумња у правилност дејства вишег руководства по питању скраћења ОС РФ. Мора се оперативно, дубоко и свестрано размотрити шта се догађа у Русији. Зато је као минимум неопходно изаћи из информационог поља које нас зомбира лажним доживљајем стварности и почети оцрковљење. Неопходно је да своју реч кажу официрски скупови, патриотска друштва, форуми, издања. Своју реч треба да каже православно козаштво.

Русија – Света Русија је у опасности као никад и од тебе конкретно зависи да ли је наступио прелом у тој невидљивој и свеуништавајућој битци. О томе не престају да упозоравају војни експерти. (Константин Сивков. Наша земља ће бити приморана да истовремено учествује у неколико војних конфликата) (http://www.rusk.ru/newsdata.php?idar=731489)

Зауставити покренути механизам истребљења Русије може једино Руски народ ако се врати Богу и посебно - православно воинство у тесној вези са православним свештенством. Никада још у историји на Руском народу није лежала толика одговорност за своју судбину и практично судбину човечанства. Руском народу је нужно да преживи а зато је данас нужна у првом реду духовна победа: победа над нашим сопственим безверјем и малодушношћу, победа свих наших моралних сила над духовним натиском антисистема, невидљиве Хазарије. Антисистем се боји наше монолитности у Христу, она је немоћна против сваког дејства у чијем темељу лежи љубав. Њиховој сили у мржњи ми морамо супротставити нашу силу у љубави и тада, ако је са нама Бог – ко је против нас!

Извор: http://sabornik.rs/index.php/preporucujemo/1694-formulapobedenadhazarokraatijom

Подвлачење наше, ПП