Норвешка кршила људска права у случајевима заштите деце - Европски суд

Објављено 14 септембар 2020
Belo-roblje-678x381Норвешка по отмицама деце оборила рекорд аргентинске хунте – Коначно осуђена пред Европским судом

“Niños Desaparecidos” је синоним за децу коју је фашистичка војна хунта у Аргентини ’70-их и раних ’80-их отела њиховим “идеолошки неподобним” или ликвидираним родитељима и дала их породицама које су биле наклоњене режиму. Протеклих година се утврдило да су у том раздобљу фашистички генерали и пуковници наредили отмице 30.000 деце, наводи покрет за људска права Madres de Plaza de Mayo. Организацију су основале мајке и баке несталих које су се у протеклих десет година сваког четвртка састајале како би марширале око истоименог трга у Буенос Аиресу, тражећи да сазнају судбину своје деце.

 

Али овде говоримо о бившој владавини фашистичке војне хунте и најгоре диктатуре у историји Аргентине, где су људи нестајали свакодневно, а генерали су у договору с режимом блиским кардиналима дошли до решења да је најхришћанскије убити их тако да их неуролептицима и наркотицима успавају и из војних авиона баце у међународне воде Атлантског океана. Отмице мучења, тортуре и ликвидације су биле свакодневна појава у Прљавом рату који се тада у Латинској Америци водио уз благослов више америчких управа.

Међутим, данас поновно говоримо о Норвешкој, земљу владавине права, демократије и високог стандарда. Али испада да је Норвешка гора од аргентинске хунте, барем по броју отете деце који су једнако идеолошки неподобни, али по стандардима неолибералне идеологије која се крије испод кринке људских права и права деце.

Норвешка служба Barnevernet је само 2015. премашила неславни рекорд аргентинске хунте и биолошким родитељима је, често из баналних разлога, отео 36.800 деце. До 2019. је ова бројка попримила размере због којих би требало да интервенише међународна заједница, а Норвешку да прогласи фашистичком државом и осуди је на враћање деце родитељима и исплате новчаних накнада, тако високих да очисте њихов Национални фонд, на који је нација отмичара деце тако поносна и чува га за сигурност будућих генерација.

Овај је скандал познат годинама, али Норвешка и даље краде децу од њихових родитеља, често имиграната, али и од својих држављана.

Након протеста и победе породице Bodnariu, која је вратила петоро деце одведених од норвешких социјалних служби, уследиле су притужбе и новинарске истраге, а по први пут се Велико веће Европског суда за људска права сложило да поново испита сличан случај.

Тужбу је Европском суду за људска права поднело удружење ADF International, чиме су доказани недостаци система Barnevernet који делује без доказа и тако чини најгору неправду на свету, јер се само тако може назвати отмица деце од биолошких родитеља и раздвајање браће и сестара, дајући их у различите породице усвојитеља.

Након недавног извештаја Парламентарне скупштине Већа Европе о алармантној акцији Службе за заштиту деце (CPS) социјалних служби Норвешке, која сваке године отме хиљаде деце из њихових домова, по први пут је Велико веће Европског суда за људска права прихватило да преиспита случај “Strand Lobben против Норвешке”, породице која је изгубила право на бригу над дететом.

То је било могуће захваљујући и међународним протестима, које су организовале хришћанске заједнице након случаја супружника Bodnariu румунског порекла, али с пребивалиштем у Норвешкој, којима је 2015. године због хришћанског образовања отето петоро деце.

Коначна победа породице је навела друге да своје приче испричају новинарима, који су се сада фокусирали на овај проблем.

Међу њима је и видео преглед за 2016. годину, који је објавио немачки DwNews и најновији извештај који је објавио BBC.

Норвешка одводи децу од породице – А разлози…?!

Из прве истраге се појавио случај породице којој је ћерка отета чим је рођена, због прошлости њеног оца с дрогом и затвором, без узимања у обзир да човек годинама живи други живот, без опијата и без контакта с криминалом.

Док је Anne Kathrine Eckbo-Fangan, бивша радница норвешке социјалне службе, објаснила за DwNews да је због проблема са савести одустала од тод посла, јер није могла “што је могуће брже отети децу из куће без расправа и дати их усвојитељима до доба од 18 година”.

Тада су постојали пописи “сумњивих” појединаца само зато што су били “сиромашни, болесни, незапослени родитељи, породице без родбине и друго”, рекла је Anne Kathrine Eckbo-Fangan.

Чак је и благо, готово безболно ударање деце у неколико случајева било довољно да социјална служба интервенише, навикнута на кориштење неуобичајених метода, одобрених од стране система.

Чак је и интервјуисана норвешка радница Центра за социјални рад за децу, гђа. Grogvig, признала да је нормално да се догоде сукоби између система и породице страног порекла, “јер Норвежани имају властиту дефиницију онога што је најбоље за дете”.

Али то није само културолошко питање. Норвешки адвокат Olav Sylte је истакнуо да систем делује у супротности с међународним правом и не би смео узимати децу из домова, осим у екстремним случајевима.

Из многобројних прича се показало да ће, ако је особа као дете дана усвојитељској обитељи, а касније постане мајка или отац, бити надзирана од социјалне службе која јој може одузети бебу одмах након порођаја, без других разлога. Овај зачарани круг масовне отмице деце надилази болесну машту аргентинских генерала и упоредив је “правилима и законима” нацистичке Немачке.

ADF International, који се бори против ове овласти држава и представља случај Strand Lobben у Европи, објашњава преко адвоката Laurence-a Wilkinson-a функционисање норвешке службе Центар за социјални рад.

“У извештају Парламентарне скупштине Већа Европе, посебно из параграфа 16 до 23, у којем се наводи да ови случајеви почињу када неко пошаље обавештење/пријаву служби за бригу о деци Barnevernet, а обавештење може доћи од комшије, пријатеља или рођака, али и од јавних власти као што су учитељи, здравствено особље или полицијски службеници”, каже Laurence Wilkinson.

У извештају се такође наводи да се број обавештења/пријава повећава сваке године, “с нешто више од 37.000 у 2008. на нешто више од 58.000 у 2016. години, а мало их је одбијено, тако да службе за чување деце прикупе све потребне информације, користећи стручњаке како би “донијели информисану одлуку у року од три месеца, до шест у посебним случајевима, о мерама које треба спровести” .

Ова прва фаза истраге, каже се у извештају, “наводи се у многим породицама као најстреснија”, јер визија коју имају о Barnevernet-у апсолутно није позитивна и многе породице страхују да ће њихова деца бити одузета, посебно, ако нису норвешког порекла.

Случајеви се могу завршити интервенцијама различите врсте, објашњава Wilkinson, иако Barnevernet верује да је најбоље дете одузети родитељима, а за истраге се морају обратити Окружном одбору за социјалну бригу. Број деце која се одузме по примљеној оптужби од било кога и за било што је између 2008. и 2012. године повећан за 52%.

Али зашто Barnevernet жели да одузима децу из њихових домова уз нејасне оптужбе које су се често показале неоснованим?

“Норвешки закон обично допушта да се дете удаљи од родитеља из озбиљних разлога, али будући да је одредба нејасна, било је много критика да Barnevernet уклања децу са слабим разлозима попут ових: “могуће будуће емоционалне штете”, “немогућност утехе детета”, “немогућност успостављања правила” или “недостатак родитељских вештина”, као што је наведено у параграфу 19. Стога је крајем 2016. 1,1% деце у Норвешкој живело изван свог дома, каже адвокат Wilkinson.

Већина случајева се односи на стране породице, а разлози се увек налазе у извештају који говори о културолошким разликама које наведе Barnevernet.

Надаље, у параграфима 42 и 43 извештаја који је објавио PACE, откривено је да “се у већини земаља повећао број интервенција и одлука о уклањању и да је забрињавајуће што превентивни приступ у северним европским социјалним службама није довео је до смањења операција одузимања”.

Међу осталим разлозима који доводе до отмица се појављују “растућа аверзија према социјалним радницима”.

Али се говори о могућој “дискриминацији” родитеља неактивних класа, “сиромашних, незналица и миграната”, као и “родитеља с историјом душевне болести или злоупотребе дрога или криминалне прошлости”, па чак и “верских мањина”. Има још тога, јер се показало да се 20% социјалних радника не изјашњава.

Ако је породица невина, дете се не враћа кући

Како је онда могуће да у неколико случајева, као што је овај који је тренутно у фокусу, чак и ако оптужбе против породице падну, деца остају у усвојитељским породицама?

Wilkinson то објашњава на овај начин: “Радно време родитеља је врло мало, као што стоји у параграфу 33, стога, чак и ако оптужбе падну, оправдање је следеће: деца су се до сада настанила у новом дому и стога враћање њиховим породицама није у њиховом “најбољем интересу”. То се догодило и у случају Еве Михалакове. Оптужбе против њеног оца су пале, али она није враћена мајци и оцу.”

Многе породице тада се жале да су судови а приори на страни Barnevernet-а и Центра за децу при социјалној бризи.

Извештај говори управо о том проблему, тако да у 90% случајева Окружни одбори за социјалну бригу извршавају налоге Barnevernet-а, док у 90% случајева то чине и жалбени окружни судови.

Врло мало пресуда се укида или барем преиспита од стране Жалбеног и Врховног суда. То сугерише да су судови врло нерадо заузимали ставове против Barnevernet-а. Све се то погоршава чињеница да правно заступање родитеља и Barnevernet-а у пракси није једнако нити поштено.

Према Wilkinsonu “нема доказаних доказа да радници CPS-а примају бонусе, али су зато усвојитељске породице добро плаћене”.

На пример, Peer Salström-Leyh, норвешко-немачки предузетник, чак је изградио царство усвојитељских домова у седам европских земаља. Дефинисање као непрофитне организације, приватне Фондације Peer Salström-Leyh имају приступ резерви од милијарде норвешких круна од пореза грађана и не плаћају порез на личну добит.

Штавише, државна социјална служба одобрила је стопе финансирања усвојитељских обитељи, те структуре које се баве удомитељством, што је омогућило Фондације Salström-Leyh да оствари профит 52 милиона круна или 5.467.800 евра у четири године.

“Новац норвешких пореских обвезника се тако троши на великодушне плате и исплате бонуса”, преноси VG Sporten.

О чињеници да деца уклоњена из куће често постају проблематични људи, склони дрогама и алкохолу, Wilkinson је објавио опширну студију која потврђује “забринутост за ментално здравље норвешке деце из њихових породица и поверених другим породицама”.

Наиме, 48,8% младих који су отети од биолошких родитеља и одвојени од породица показује знакове психичких проблема. Не заборавимо ни штету и бол родитеља који ће сваки дан морати да живе с једном од најгорих неправди која се може догодити једној породици.

The Guardian / BBC / ЛОГИЧНО

Belo-roblje-678x381

---

Норвешка протерала пољског конзула: Његов посао није да се бави проблемом одузимања деце Пољака

Као одговор на поступке норвешких власти, које су пољског конзула у тој земљи Slawomira Kowalskog прогласиле непожељном особом (persona non grata), пољско министарство спољних послова је одлучило да протера норвешког конзула земље, обавестила је службено Варшава.

У понедељак је потврђено да је пољски конзул Slawomir Kowalski у Норвешкој проглашен за „persona non grata“, док у Пољској ову одлуку сматрају “крајње неоправданом”.

“Једино могуће решење у овој ситуацији могу бити реципрочне акције, које ће се спровести одмах”, саопштило је пољско министарство спољних послова, нагласивши како је порука о протеривању норвешког дипломате већ послата.

Скандал с пољским конзулом у Норвешкој је избио након што је норвешка канцеларија за старатељство Barnevernet у овом случају “одвео” четворо деце од пољских родитеља.

Kowalski је покушао да помогне пољском држављанину да види своју децу која су смештена у посебан центар. Међутим, норвешки службеници су рекли како у оваквим случајевима то није у опису активности страних дипломата који пружају конзуларну помоћ својим држављанима. Оптужили су пољског дипломату за агресивно понашање и позвали су полицију.

Крајем јануара је норвешко министарство спољних послова најавило одлуку о протеривању пољског конзула, чију делатност сматрају неспојивом с његовом улогом дипломате.

Но, Варшава га је одлучила оставити на тој дужности до краја његове мисије у јуну 2019. године. Након тога је Kowalski у Норвешкој проглашен за „persona non grata“.

Зашто Норвешка не жели конзула Kowalsk-ог?

Чиме је то пољски конзул изнервирао Норвежане? Представник за штампу норвешког министарства спољних послова, Ane Haavardsdatter Lunde, поручила је “да је њено министарство добило бројне притужбе различитих јавних тела о понашању господина Kowalsk-ог”.

“Међу притужбама је су и оне за агресивно и делимично насилно понашање према службеницима, ометање рада особа и јавних објеката, као и непоштовање полицијских упозорења”, рекао је Lunde.

Према неслужбеним информацијама, један од инцидената је и епизода из јуна 2018. године, када је норвешка полиција конзула спречила да види дечака који је “одведен” из породице Пољака.

Slawomir Kowalski није хтео да коментарише овај ни друге случајеве, али се из тужби може закључити да је “бурно” реаговао на поступке норвешке канцеларије за старатељство Barnevernet, које у пракси отима децу странаца и за најмању ситницу и касније их даје на усвајање норвешким породицама које не могу имати децу, усвојитељима или их смести у установе за децу, без могућности да икада више виде своје родитеље.

Шта је Barnevernet?

За 5,3 милиона становника Норвешке, Barnevernet делује у свакој општини. Канцеларија је тело “државе благостања”, али и државе ниског наталитета која изумире, које породицама пружа великодушну финансијску помоћ и опсежне савете, али брзо и без милости реагује “када нешто није у реду”. Примера је безброј, међу Норвежанима, али и међу странцима, када је Barnevernet напросто отео децу родитељима, некада с разлогом, али и ако би радници службе добили дојаву да је дете “физички злостављано” ударцем по стражњици, пише пољска Wyborcza.

У неким случајевима се дете узима и смешта се у усвојитељску породицу. То важи и за Норвежане и за странце. Сваке године је на десетину деце од око 120.000 људи из пољске дијаспоре добило овакво решење норвешке државе, што је конзулу Slawomir-у Kowalsk-ом очигледно није свидело.

Против Barnevernet-а су се до сада жалиле владе Русије, Пољске, Чешке, Индије и Румуније. Било је бројних тужби самих Норвежана и странаца, али су све одбачене, као и 8 тужби против ове норвешке службе на Европском суду за људска права, који је у једном од тих случајева на рочишту 7. септембра 2017. пресудио како “није било никаквих неправилности у поступку лишавања права на бригу о детету биолошких родитеља детета”.

Након бројних притужби руских држављана, који су напустили Норвешку без отете деце, Павел Астахов, бивши руски правобранилац за децу, рекао је како норвешка служба за бригу Barnevernet отима руску и другу децу како би решила “проблем демографске обнове становништва”.

Тренутно се битка против овакве демографске обнове пребацила у “савезнички табор”, између Норвешке и Пољске, а вести о протеривању конзула Slawomira Kowalskog, реципрочном одговору Варшаве и активностима Barnevernet-а су једна од главних тема пољских медија.

Аутор Н. БАБИЋ/Извор: ЛОГИЧНО

ИЗВОР: Wyborcza/ logicno.com

https://facebookreporter.org/2019/03/21/norveska-po-otmicama-dece-oborila-rekord-argentinske-hunte-konacno-ide-pred-evropski-sud/

НОРВЕШКА ЈЕ КРШИЛА ЉУДСКА ПРАВА У СЛУЧАЈЕВИМА ЗАШТИТЕ ДЕЦЕ! – Закључио је Европски суд за људска права у Стразбуру

ИзвештаваДушко Велковски – IFJEFJ Journalist

Европски суд за људска права (European Court of Human Rights – ECHR) донео је ову одлуку у четвртак ујутру, 6. септембра 2018.

“Норвешка је кршила људска права у случајевима заштите деце”, стоји у Закључку који је донео Европски Суд за Људска Права у Стразбуру у пресуди која је донета једногласно.

Случај је покренула норвешка домаћица, због кршења основног права на породични живот јер не може да ступи у контакт са њеном седмогодишњом ћерком. Жена је противзаконито била лишена старања и бриге о својој ћерци од стране Норвешког система за дечју заштиту. Краљевина Норвешка је изгубила овај случај а Пресуду је донео Европски Суд за људска права.

Једногласна Пресуда Европског суда за људска права (ECHR) закључује да је Норвешка кршила члан 8. Конвенције, у којој се наводи да свако има право на заштиту приватности и породичног живота.

У пресуди, ECHR такође наводи да држава мора да исплати 25.000 евра, што је еквивалент одо око 245.000 круна.

Претходно је, а што је и довело до овакве Пресуде, постојао још један случај који се односио на жену са сином рођеним 2008. године. Пресуда је донета услед тога што је новинска агенција спојила два различита случаја која су била пред Европским судом за људска права.

НЕКОЛИКО СТВАРИ

Случај је само део једног броја инфицираних случајева социјалне уаштите деце које прегледава ECHR. Укупно девет случајева је било под лупом ECHR-а последњих година.

Предмети се односе на родитељска права као и на потребу деце за заштитом.

Таласи међународних протеста против одузимања деце

Пресуда у Стразбуру долази након међународног протестног таласа који је уследио против одузимања деце од стране Центара за социјални рад (CPS – Child Protective Services, Barnevernet, …).

Норвешкој је, поред пресуде у четвртак 06.09.2018, до сада од стране Суда за људска права већ пресуђено у три предмета и остало је још пет предмета, укључујући неколико случајева у којима су страни држављани лишени своје деце.

У априлу ове године, Норвешка је такође била предмет Суда за људска права у Стразбуру везано за случај социјалне заштите деце где је курдску жену Норвешка лишила старања и бриге о двоје деце.

Мајка деце жалила се Суду за људска права у Стразбуру наводећи да је Норвешка прекршила члан 8. Европске конвенције о људским правима. Овај члан Европске Конвенције о људским правима наводи да свако има право на заштиту приватности и породичног живота.

ЧЛАН 8. Европске Конвенције о људским правима

Право на поштовање приватног и породичног живота

  1. Свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке.
  1. Јавна власт се не меша у вршење овог права, осим ако је такво мешање предвиђено законом и ако је то неопходна мера у демократском друштву у интересу националне сигурности, јавне сигурности, економске добробити земље, спречавања нереда или спречавања злочина, заштите здравља и морала или заштите права и слобода других.

ЕВРОПСКА КОНВЕНЦИЈА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА – измењена Протоколима 11 и 14 и Протоколима 1, 4, 6, 7, 12, 13 и 16

Сачињено у Стразбуру, дана 2. октобра 2013. године, на енглеском и француском језику, при чему су оба текста подједнако веродостојна, у једном примерку који се депонује у архив Савета Европе. Генерални секретар Савета Европе доставља оверене примерке свакој држави чланици Савета Европе и другим Високим странама уговорницима Конвенције.

Европски суд за људска права (ECHR) – Савет Европе

ARTICLE 8 European Convention on Human Rights

Right to respect for private and family life

  1. Everyone has the right to respect for his private and family life, his home, and his correspondence.
  1. There shall be no interference by a public authority with the exercise of this right except such as is in accordance with the law and is necessary in a democratic society in the interests of national security, public safety or the economic well-being of the country, for the prevention of disorder or crime, for the protection of health or morals, or for the protection of the rights and freedoms of others.

Done at Strasbourg, this 2nd day of October 2013, in English and French, both texts being equally authentic, in a single copy which shall be deposited in the archives of the Council of Europe.
The Secretary General of the Council of Europe shall transmit certified copies to each member State of the Council of Europe and to the other High Contracting Parties to the Convention.

European Court of Human Rights (ECHR) – Council of Europe

Целу Пресуду можете прочитати, погледати и преузети ОВДЕ:

CASE OF JANSEN v. NORWAY – European Court of Human Rights (ECHR) – Council of Europe (9 downloads)

https://facebookreporter.org/2018/09/21/norveska-je-krsila-ljudska-prava-u-slucajevima-zastite-dece-zakljucio-je-evropski-sud-za-ljudska-prava-u-strazburu/