Роберт Бриџ: Покушај научног оправдавања педофилије

Објављено 27 новембар 2019

pedofil deteРОБЕРТ БРИЏ

"ПЕДОФИЛИ СЕ ТАКВИ РАЂАЈУ?"

Тврдња да се педофили такви „рађају, а не постају“ води ка томе да се злостављање деце посматра као „сексуална оријентација“, тврди Роберт Бриџ, амерички писац и новинар. Бивши је главни уредник часописа "Московске вести" и аутор књиге „Поноћ у америчком царству“, објављене 2013.године. "Мозак педофила је саткан још у утроби и не може бити промењен", тврди се у студији истакнутог доктора. Да ли ће ово истраживање служити томе да се сексуалним предаторима деце дају већа права него њиховим жртвама?

 

Доктор Џемс Кантор (James Cantor), неуролог и истраживач у Центру за болести зависности и ментално здравље (ЦЗMЗ), покренуо је контроверзу недавним интервјуом у којем тврди, на основу МРТ (Магнетна резонантна томографија) претраге мозга осуђеника за злостављање деце, да „педофилија почиње у утроби“. Међутим, чудно је да у студији нису испитивани мозгови одојчади и деце.

У једном тренутку интервјуа чинило се да је Кантор исувише љубазан према тзв. „позитивним педофилима“, будући да се пристојно односи према оним појединцима који се суздржавају од радњи на које их терају њихови ужасни нагони. Кантор тврди да постоји разлика између такозваног „позитивног педофила“ који није починио злочин и сексуалног предатора који је починио насиље над дететом.

„Не можемо ништа рећи о педофилу који никада никог није дирао, никада није гледао дечију порнографију, али поседује образац сексуалног интересовања који није тражио и не може да га се ослободи. Шта је он учинио погрешно ", упитао је Кантор. "За шта га ја оптужујем?"

Тај коментар делује довољно фер. Све дотле док је сексуални девијант у стању да контролише своје неприродне нагоне и никога не повређује, док тражи стручну помоћ, нема разлога да се осуди. Ни једно кривично дело није почињено. Ипак, не могу да се не запитам да ли је Канторова употреба израза „образац сексуалног интересовања“ само још један начин да се каже „сексуална оријентација“? Нешто страха се јавља од тога куда води ова расправа о педофилији и њеним наводним почецима у утроби.

Годинама се води активна кампања, и ништа мање у академским круговима, да се педофилија НЕ категоризује као врста сексуалне девијантности вредне најоштрије осуде од стране друштва, већ више као "сексуална оријентација". Другим речима, у питању је иста група као и ЛГБТКХ (Дао сам себи слободу да додам „Х“ за „Хетеросексуалне“, јер ова група има тенденцију да пређе на исту страну ових дана). Чини се да се ради о само још више политике идентитета, где сексуални предатори - наводно „жртве природе“, имају право не само на посебно рангирање у табору сексуалних оријентација, већ и на нашу симпатију. Главни медији такође активно заговарају овај начин размишљања.

Још 2013. године, др Кантор је истакнут у чланку где је један од његових бивших колега из  ЦЗMЗ -а, др Мајкл Сето (Michael Seto), одговорио на питање дато у наслову „Да ли је педофилија сексуална оријентација?“, где је цитиран из студије у којој каже: „Педофили ће остати скривени ако их и даље мрзе и ако страхују, што би ометало напоре да се боље разуме ова сексуална оријентација и тиме спречи сексуална експлоатација деце.“

Веома је тешко схватити како ће лупање етикете „сексуалне оријентације“ на педофилији учинити било шта да се заштите стварне жртве које су, наравно, рањива деца. У ствари, чини се да ће ново означавање само повећати њихове шансе да буду жртве, јер предатори могу осећати да имају дозволу да делују у складу са њиховим новим статусом у ЛГБТКХ клубу.

Шта више, чудно је да Seto жели да у великој мери окриви јавност за њену „мржњу и страх“ од педофила, што ове пак присиљава да „остану скривени“. Постоји, наравно, врло добар разлог да се људи осећају угрожено од таквих особа, од којих су неке спремне да нанесу повреде деци. Ова негативна осећања нису ништа фундаменталнија од људског „инстинкта за преживљавањем.“ Коначно, зашто је толико много разговора о педофилији ових дана прешло са злостављаног на злостављача? Шта је са правима деце која су под сталним ризиком да им се приближе ове ментално поремећене особе?

Иако се Кантор суздржавао од употребе термина "сексуална оријентација", у једном одређеном твиту није одбацио ту идеју када му је указана прилика, да се педофили евентуално уврсте у ЛГБТ гомилу.

Када је корисник Твитера узвикнуо да „ Ни П [као „педофил“] не би требало да буде део ЛГБТ-а, јер је то категорија која је „сама по себи“ насилна. П је ментална болест, а не род.“, Кантор се није сложио са изјавом, већ је само исправио особу, подсећајући га да „род није оно што неку групу ставља на листу“. То нас приморава да се запитамо да ли ће „урођеност педофилије“ осигурати будуће чланство?

Иако се за Канторова истраживања зна већ годинама, тренутна америчка културна клима, утопљена као таква у прекомерну политичку коректност, поново их је оживела. У ствари, чини се могућим да ће „напредни“ борци за социјалну правду, који имају таленат за проналажење неправде свуда - од споменика грађанског рата на градском тргу и патријархата до мушког купатила - једног дана бити у искушењу да се боре за права педофила.

Како нас је научило недавно искуство, радикална левица је позната да делује крајње ирационално када је суочена са питањем жртве. А сада, када истраживачи тврде да педофилија почиње у утроби и да не постоји ефикасан третман за ово стање, чини се да је само питање времена када ће осуђени педофили захтевати потпуну равноправност пред законом. Како ствари иду, било би преурањено и чак будаласто рећи да неће успети.

У овом тренутку, треба имати на уму да је просечни Американац преплављен огромним таласом конфликтних порука на тему педофилије. А медији, како се и очекивало, само отежавају ситуацију. Тренутно, Американци покушавају да сваре вести о покојном сексуалном девијанту Џефри Епштајну (Jeffrey Epstein) и његовом приватном 'Педо острву', где би се стотине богатих припадника елите окупило да се забави у групи малолетних девојака. Са овим догађајем који је наступио само неколико месеци након покрета #МеТоо равног инквизицији са бакљама, Сједињене Државе изгледале су као да заиста треба да преиспитају себе кроз програм рехабилитације од сексуалне зависности у 12 корака.

У међувремену, на другој страни овог сексуалног карневала, медији настављају да бомбардују гледаоце обрнутом поруком која каже да секс и малолетници природно иду једно са другим као пита од јабука и Chevrolet. Само потражите на интернету „Desmond is Amazing“. У својим раним 12-тим годинама, овај дечак из Њујорка је атракција на геј паради поноса и у стриптиз клубовима широм земље. Многи људи виде овај похотни егзибиционизам као ништа мање од педофилије. Да ли је то будућа судбина Америке у којој су врло млади дечаци и девојчице - далеко испод узраста у коме се може давати пристанак на сексуални однос, да не спомињемо пубертет - у стању да учествују у овим спектаклима? Барем једна медијска кућа мисли тако.

„Desmond is Amazing је будућност и ми смо ту за њу“, изјавио је Mashable, неспособан да управља својим субјективитетом попут одговорних новинара. Судећи по девастирајућем јавном дебаклу који је пратио твит, међутим, очигледно је да публика нема желудац за тако развратно понашање своје омладине.

У међувремену, хиперсексуализација наставља да дивља унутар америчког система државних школа до те мере да се чак и предшколци, премлади за везивање пертли на ципели, подвргавају прљавим разговорима. Васпитачи који их подучавају повремено се облаче у особе супротног пола, а уџбеници су довољно непристојни да одрасла особа поцрвени. Да ли је онда чудно што веома мала деца изражавају сумњу у свој пол, тврдећи да су супротног пола?

Усред ове две радикално различите поруке све је теже рећи да ли је педофилија у САД-у заиста табу или постаје све више друштвено прихватљива. Сада, с обзиром да је Cantor-ова студија прогласила педофилију укорењеном у некој врсти генетске особине, базен са децом је заиста замућен.

Резултати студије, који могу или не морају погоршати ситуацију у вези са педофилијом, морају детаљно да се преиспитају од стране осталих чланова научне заједнице.

Иако је тачно да се не понашају сви педофили у складу са својим сексуалним нагонима, остаје чињеница да многи то раде. Зато смо дужни да ради безбедности деце осигурамо више средстава намењених испитивању овог менталног поремећаја и да педофили добију медицински третман који им је потребан и који заслужују, како би водили нормалан живот.

Др Џемс Кантор није одговорио на захтеве да да своје коментаре на овај текст.

https://www.rt.com/op-ed/472854-pedophiles-born-sexual-orientation/

Превод: Слађа Драгојловић, Православна породица, новембар 2019.