Владислав Ђорђевић: Тајна феномена Мирољуба Петровића

Објављено 08 октобар 2019

MIROLJUB MACВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ

ТАЈНА ФЕНОМЕНА МИРОЉУБА ПЕТРОВИЋА

Да би стеко популарност Мирољуб је посегао за читавим арсеналом средстава додворавања јавном мњењу. За кратко време Мирољуб Петровић је стекао велику медијску популарност. Једно његово гостовање на ТВ Балкан инфо има скоро пола милиона прегледа, а моје једва око тридесет хиљада. Спрам њега нисам баш популаран. Можда и боље. Која је тајна његове популарности?

Mирољуб је бивши адвентиста и стога у његовој теологији има наплавина јудео-протестантизма. Тако је нпр. његов „научни креационизам” директно преузет из адвентизма, а посредно из протестантског фундаментализма. Његов „Центар за природњачке студије” је пресликан један такав центар из САД. Дакле, Мирољубов „научни креационизам” по својој инспирацији нема везе ни са православљем ни са науком. Ипак, његова теологија је мање-више прихватљива за све хришћане, јер – на крају крајева – ту постоје велика преклапања и сагласности.

Да би стеко популарност Мирољуб је посегао за читавим арсеналом средстава додворавања јавном мњењу. Причајући против масона – махом натегнуто и произвољно, он се додворава Србима антиглобалистима. Причајући против језуита – махом нетачно и конспиролошки, он се додворава Србима антикатоличког и антихрватског сентимента. Причајући о Србима као потомцима Сема, он се додворава малој, али агресивној Српској самородној историјској школи. Не знам колико га деретићевци прихватају као свога. Причајући о Скендербегу као Србину и цртајући мапу Велике Србије већом од Шешељеве, он се јефтино улагује српским националистима занесењацима. Причајући о Душановом царству и теократији, он се улагује српским националистима и конзервативцима.

MIROLJUB MAC

"Идеш под мач, бато" освојило младе.

Певајући из гусле српске народне песме, он се додворава Србима фолкористима и епичарима. Али сво то додовравање није кључна тајна његовог успеха.

Да би се додворио јавном мњењу он неретко користи класичне метафоре („витез”, „принцеза”), али и омладинске жаргоне („камењерка”, „буздовани”, бато”). Ја такав улични сленг не користим ни приватно, а камоли јавно. Баш немам смисла за маркетинг. Али ни ти жаргонизми нису тајна његовог успеха.

Он није стекао популарност због својих псеудонационалистичких ставова, ни колоквијалног вицирања, него стога што је јасности пружио оно што јој недостаје: упутства за практични живот са призивом на Божју вољу. У Српској православној цркви зјапи празнина због немања социјалне доктрине, па верници често не могу да се у животу правилно оријентишу. Често лутају и „траже се”.

Дезоријентисани верници се лако везују за пророке попут Мирољуба. Наша помесна црква, за разлику од Руске, препушта вернике саме себи. Не даје им готово никава упутства у погледу односа према друштву, политици, праву, уметности, економији, екологији, здрављу, биоетици, сексуалности и другим аспектима живота. Православље се мало бави практичним животом. У ту празнину је „ускочио” Мирољуб. Када би СПЦ имала своју социјалну доктрину, као што је има РПЦ, био би сужен простор за Мирољуба и друге пророке. Својом социјалном пасивношћу и бегом од социјалне одговорности СПЦ је омогућила појаву Мирољуба Петровића. Када би СПЦ била социјално активнија било би мање личних и националних лутања и места за медијска експоновања ексцентрика.

Подвлачење наше, ПП.

Извор: КМ новине https://www.kmnovine.com/2019/02/miroljub-petrovic.html?m=0